Analiza šoka koji su doživeli Orlovi: Neuspeh ili tragedija jedne generacije?

Ovaj poraz je morao da dođe i to svi treba da shvate. Košarkaši su u Kinu ispraćeni efurijom koja se bez potrebe stvarala 2 meseca pre prvenstva. Kada su počeli da igraju prijateljske utakmice, mediji su krenuli da šire kako imamo "drim-tim", da smo najjači sada, uglavnom je predstavljeno kao da smo mi u već finalu, a upravo to je bilo kobno za igrače i za tim. Ne po prvi put, ta bezpotrebna euforija koštala nas je uspeha, i to su mnogi ljudi znali još pre početka šampionata. Jer kada god naše reprezentativne ekipe budu ispraćene sa prevelikom euforijom, uvek se dešava da ispadaju ili u grupnoj fazi, ili kao sada da kažemo na početku nekih kvalitetnijih utakmica. Taj medijski i pritisak javnosti je uvek bio fatalan za nas, i mnogi ljudi kao i ja očekivali su ovakav scenario. Čemu tolika pompa i oduševljenje pobedama protiv realno slabih ekipa u grupi, uz dužno poštovanje istih. Italija jako slaba ove godine, Portoriko i Filipini, o njima ne bi trebalo da se bilo šta priča. Čim je došla prva ozbiljna utakmica, protiv Španaca, videlo se gde stojimo i kakvu igru imamo, i posle takve utakmice, možda i nije bilo za očekivati da nešto možemo da napravimo protiv Argentinaca, kojima se u očima videlo da su gladni, da žele tu pobedu, da imaju veliku želju i da su spremni da nas pobede. Naši igrači nisu to imali, jer su glavama pre početka svi verovatno bili u polufinalu, a medijski, naš tim je odprilike već stigao do finala, da ne kažem već je bio prvi. To je naš najveći problem i mi smo tako pobedili sami sebe. Stvorila se priča o nekom drim timu, a zapravo uspesi se prave kada osećate želju, glad za pobedom, naši momci nisu to imali i nema šta više da se priča. Zato treba gledati na ovaj poraz ne kao na propast, nego šansu da neki igrači iz ove generacije koji će igrati naredno prvenstvo i oni mlađi koji će do tada doći, ponovo osete tu želju i da ozbiljnije shvate sve utakmice pre četvrtfinala, tako je bilo i 2014, i 98 i 95... Samo dok se u javnosti svaka pobeda predstavlja kao što je sada bio slučaj, teško da će uspeti da ponove nešto kao njihovi slavni predhodnici u Indijanapolisu, u Atini dva puta, i u Argentini 90, kada je zaista igrao "drim-tim".

Sale hvala ti za sve ali vreme je da das mesto nekom iskusnijem,Hvala za sve medalje,lako je posle bitke biti general,ali trebala nam je jedna pokretnija cetvorka kao Kalinic,Bjelica nista nije mogao da cuva,ali nije Bjelica kriv sto je toliko minuta proverio na terenu i silio sut vec trener,Falio nam je lider u ekipi ko ce da povuce ekipu da je tu bio Teodosic ne znam da li bi dobili ali znam da bi pokrenuo ekipu,Sale je bezveze silio igru sa dva velika sa Jokicem na cetvorci i Raduljicom ili Mikutinovim na petici Jokara je ljudi petica on kad igra peticu moze i da asistira uglavnom da ne duzim medalje smo osvajali kad smo se najmanje nadali ocigledno pritisak je uradio svoje svi su podbacili osim BOGdanovica i Jokica

Ok, ovakav poraz bez borbe i bez ideje, bez znoja i srcanosti stvarno jeste los momenat za Srpsku kosarku. I ja, kao i 99% Srba znam da je moralo bolje, znamo i kako bi to bilo sprovedeno:).. Bjelica je bio nas najlosiji igrac, nista ga nije htelo, nije trebao da bude toliko na terenu.. Ma i to je ok, zao mi je sto nismo leteli po tom parketu, pa kako nam bude. Imamo za cim da zalimo, zasluzeno su nas dobile ekipe koje su realno slabije-kad smo mi pravi.. Svaka im cast, dobro su se borili i Spanci i Argentinci. Sta reci sem pokrijmo se usima.