Darko Lazović: "Imaš 30 godina, izgubiš takav meč i misliš da nikada nećeš otići na veliko takmičenje..."

S razlogom je strahovao pre dve godine da će njegova reprezentativna karijera proći bez nekog velikog takmičenja, ali onog trenutka kada se našao na spisku Dragana Stojkovića Piksija vezista Verone Darko Lazović shvatio je da su mu se snovi konačno ostvarili u 32. godini!

Od trenutka kada se pojavio u nacionalnom dresu, sada već davne 2008. godine, Lazović nije baš imao kontinuitet igara za Srbiju. Međutim, na onim utakmicama koje je odigrao za ovih 14 godina pokazao je da na njega svaki selektor uvek može da se pouzda.

Zna to i Dragan Stojković, te otuda i ne čudi što ga je obilato koristi otkako je došao na klupu Orlova i što ga je poveo na Svetsko prvenstvo u Katar. A upravo je njegov put na Mundijal bio tema razgovora sa Telegrafom koji je Lazovića posetio u Veroni za koju je, do sada, odigrao preko 100 utakmica.

- Sigurno da je reprezentacija san svakog deteta. Ja kao dete baš i nisam imao tako velike snove. Hteo sam samo da uživam u njemu, nisam ga gledao kao posao. Posle kada se otvorilo, postao je najlepši na svetu. Ako može tako da se kaže - počeo je Lazović i dodao:

- Počeo sam sa nekih šest godina da treniram u mlađim kategorijama Borca iz Čačka. Za prvi tim sam debitovao kod Milovana Rajevca sa 17 godina. To je jedan od najlepših perioda u mojoj karijeri. Te igrače Borca sam doživljavao kao neka velika imena. Tako se i ispostavilo, jer je ta sezona posle bila najbolja u istoriji kluba. Završili smo 4. na tabeli, kasnije igrali kvalifikacije za LE, stigli smo do tog poslednjeg stepenika gde smo izgubili od Ajaksa. To su prelepe uspomene. U Borcu sam ostao godinu i po dana i u leto 2009. sam prešao u Zvezdu. Tamo baš i nije krenulo najbolje što se tiče mog ličnog učinka. Krenuo sam da igram tek kada je došao Robert Prosinečki. Ostao sam šest punih godina u Zvezdi. Koliko god je bila teška situacija, gde smo uzeli samo jednu titulu, mislim da je to dosta uticalo na moju karijeru kasnije. Kao šlag na tortu je ovo SP.

Kada su u pitanju sećanja na nacionalni tim, ona kod Lazovića sežu do Mundijala 1998. u Francuskoj.

- Ono čega se sećam kada sam odrastao jeste to SP 1998. godine u Francuskoj gde smo nesrećno ispali od Holandije. kasnije i to poslednjeg EP 2000. To su neki počeci praćenja reprezentacije. Iskreno, i selektora se i sećam iz tog nekog reprezentativnog perioda pošto sam bio mali kada je klupski u pitanju. Bio je veliki igrač i sada je kao trener pokazao da je dosta dobar i da je napravio veliki uspeh s nama. Odveo nas je na SP, iako mnogi to nisu ni očekivali posle onog nestvarnog poraza od Škotske.

Debi je upisao protiv Poljske, i to kao igrač Borca.

- Bilo je to više igrača iz naše lige. Sigurno je za mene bilo iznenađenje. Selektor je bio pokojni Antić, igralo se u Turskoj protiv Poljske. Tada je reprezentacija bila dosta jaka, pa sam sačekao još par godina na zvaničan debi za vreme Siniše Mihajlovića. Igrali smo tri prijateljskle utakmice, protiv Španije, Francuske i Švedske gde sam namestio golove. Ostaje žal što mi je tada gol poništen, a evo prošlo je 10 i ja još nisam strelac u nacionalnom timu - rekao je Lazović i dodao:

- Nikad nisam gubio nadu kada je u pitanju nacionalni tim. Kod Mihajlovića sam odigrao početak kvalifikacija protiv Škotske, posle toga se napravila mala reprezentativna pauza do 2014. godine kada je bila turneja u SAD. Kasnije, kada sam došao u Italiju, dugo me nije bilo. I vratio sam se kod Krstajića. Uvek sam se nadao pozivu. Posle je bio period kada sam mislio da neće doći, ali se ispostavilo da je poziv ponovo stigao. Mnogi su pomislili da sam prestario, ali evo i sa 32. godine sam tu i nadam se da ću biti što duže mogu.

Prisetio se Lazović i tog povratka, utakmica sa Portugalijom (1:1) i debakla od Ukrajine (5:0). Takođe, govorio je i duelu sa Norvežanima u Ligi nacija, dok mu je poraz od Škotske bolna rana.

- Svi smo bili svesni šta ta utakmica znači za sve nas i srpski fudbal. Možda je to uticalo na krajnji rezultat. Jesmo odigrali loše, loša je i utamica bila. Činilo se da smo upali u njihovu zamku. Bitno je da smo se sa novim selektorom podigli posle toga. To je jedan od najvećih poraza u mojoj karijeri. Nikada nisam bio na nekom velikom takmičenju sa reprezentacijom i kada u 30. godini izgubiš takav meč onda ostaje žal da nikada nećeš ni otići. Svašta je prolazilo kroz glavu. Novi selektor je verovao u nas, ubedio nas je da možemo da odemo na SP. Kada je došao, držao je sastanak sa svima nama i na njemu je rekao da veruje u nas i da ćemo otići na SP. U početku su ljudi sa strane gledali skeptično. A kad imaš jednog selektora koji daje takve izjave, onda ti daje još veću veru da sve sprovedeš na terenu.

U videu na početku teksta možete da vidite detaljan razgovor sa Lazovićem koji je govorio o kvalifikacijama, a poseban akcenat je svakako na taj duel u Lisabonu.

- I tu smo pokazali snagu ekipe, da smo posle gola još bolje igrali. Posle se ispostavilo da je neko ko je zaslužio da reši, Mitrović najbolji strelac u istoriji reprezentacije. Promašio je penal protiv Škotske, neka nepravda. Mitrović je primer u reprezentaciji. Mlađi igrači treba da se ugledaju na njega što se tiče svega.

Osvrnuo se Lazović i na grupu koju su Orlovi dobili u Kataru.

- Iskreno, momci koji su igrali u Rusiji možda i nisu toliko zadovoljni. Što se mene tiče, žreb je dosta dobar. Brazil jeste favorit, ali se nećemo predati. Švajcarska i Kamerun, s njima ćemo se boriti za taj prolaz dalje. nadam se da ćemo proći grupu, što nismo u Rusiji gde smo možda zaslužili više. Nadam se da ćemo sada odigrati kako treba. Ali sigurno neće biti lako. Kamerun je iz tog 4. šešira jedan od najjačih rivala - istakao je Lazović koji se u nastavku razgovora dotakao i meča sa Švajcarcima, ko bi mogao da obeleži SP, Italiji koja ne ide na Mundijal.

(Telegraf.rs)