Nemoć Partizana

Više od poraza, potpuno zasluženog kada se sagledaju kvalitet i okolnosti koje nisu od juče, nego se selektivno, veoma precizno sprovode nekoliko godina unazad i sa jasnim ciljem, navijače Partizana dan posle 176. večitog derbija verovatno boli činjenica na šta je sveden tim (pa i klub) crno-belih. Ostavljen bez pojačanja minule zime, osakaćen povredama nekolicine igrača, nemoćan pred večitim rivalom ni za šta drugo sem da podigne gard i trpi udarce dok ne ponestane snage, a onda naprosto bez duše klone, potvrđujući tezu da razlika između večitih, bez obzira što je i Crvena zvezda ostala bez kompletne odbrane, nije bila veća od osnivanja dva kluba.

Na sablasno praznom stadionu “Rajko Mitić”, na kome je juče, pred istorijskim minimumom publike, Partizan uslovno bio nadomak podviga, potvrdilo se sve ono o čemu se u javnosti spekuliše mesecima: ovaj i ovakav tim crno-belih ne da nije takmac za titulu i trofeje, nego nego bi se u iole kvalitetnijem takmičenju borio za gornji dom tabele. Uz realnu bojazan pred letnje evropske kvalifikacije ukoliko ne dođe do drastičnih promena.

Preporučujemo

Šta je trener mogao da uradi?

Da li je Srđan Blagojević u finišu pogrešio sa nekim izmenama? Jeste, nepobitna je činjenica, o kojoj bi ipak moglo i da se raspravlja, ako se postavi kontrapitanje: a, koga je, sem Bibarsa Natha u 37. godini, trener u završnici mogao da uvede u igru?

Partizan je pre nekoliko dana ostao bez Ibrahima Zubairua, igrača koji bi u nekim srećnijim vremenima najdalje dobacio do klupe crno-belih, sa realnom tendencijom da se ipak dokazuje u Teleoptiku, a u ovim i ovakvim okolnostima, rđavim vremenima, momak iz Gane je bio važan faktor, neko ko makar može da donese brzinom, agilnošću, ako je već vidljivo da je sa tehnikom na “Vi”.

Foto: Marko Jovanović

Ostao je Partizan i bez Nemanje Nikolića i Đorđa Jovanovića, pod, ruku na srce, pomalo sumnjivim okolnostima, očito vezanim za evro-licencu, ostao bez Jung-Džun Goha, Nemanje Trifunovića, dok su u toku samog meča izmene zatražili Mihajlo Ilić i Stefan Kovač, taze oporavljeni, baš kao i Aleksandar Šćekić, od povreda zbog kojih su propustili i Kup meč sa TSC-om. Odnosno, Aldo Kalulu, koga su zimus čelnici ispraćali po kratkom postupku. ne bi li se oslobodili njegove visoke plate, a sada mu verovatno “drže sliku iznad kreveta” i pitaju se u sebi šta bi sa Partizanom bilo da je i omaleni fudbaler napustio tim.

Kada se sve sagleda, uz, vraćamo se na početak, činjenice da se radi o jednom od najslabijih timova u istoriji Partizana, da je prelazni rok bio potpuni fijasko, jer nisu dovedena ni pojačanja, niti najavljena osveženja, već igrači koji, poput Zubairua teško da bi u danima slave uopšte videli Humsku, šta je Srđan Blagojević mogao da uradi protiv daleko jačeg protivnika?

Ko je okrunio sreću?

Upravo onome što se dogodilo, da u takmičarski nebitnom meču Zvezda ne bude dovoljno motivisana barem u delu utakmice, što se i obistinilo u prvom poluvremenu, da, kada rival pritisne. podigne gard i trpi udarce, nadajući se i faktoru sreće, koji je Partizan i te kako milovao u prvom prolećnom derbiju, te eventualno na taj način izvuče pozitivan rezultat.

Zamalo je upalilo, ali je “kuća na oblaku” počela da se ruši u samoj završnici. Najpre zbog odsustva kvaliteta tima, kako na terenu, tako i usled izmena za kojima je Blagojević posegao, koristeći neke od fudbalera potpuno van takmičarskog ritma, a na kraju je i sreća okrenula leđa.

Poslednja stavka, koja, floskula kaže - mora da se zasluži, nema previše veze sa Blagojevićem, njegovim odlukama, jer jasno je da se trener iste odrekao kad je prihvatio posao u Humskoj i da cedi suvu drenovinu, niti ima veze sa fudbalerima, aktuelnim, bivšim...

Krunili su bivši čelnici, počeli su dobrano da je krune i aktuelni, verujući da će mikropromenama i sitnim infrastrukturnim pobedama, obznanjenim uz bubnjeve i fanfare, uspeti da sakriju realnu nemoć, nedostatak dugoročnog plana i očiglednu zavisnost od iste ruke koja je milovala i omražene im prethodnike.

Brak iz takvog interesa zapravo i donosi nesreću na duže staze, te možda onaj ko je u Humskoj, u prvim danima oktobra, kada su slavodobitno najavljene velike promene, izneo i uklonio sve pravoslavne ikone svetaca, treba da razmisli i vrati ih na zidove, jer je u slučaju Partizana trenutno viša sila očigledno neophodna...

(Telegraf.rs)