Suša se nastavlja: Partizan šestu godinu bez trofeja

Minuli zimski prelazni rok bio je ključan za Partizan i to iz više razloga. Trebalo da rastereti klupsku kasu visokih plata u aktuelnom igračkom kadru, takođe da angažovanjem novih fudbalera pojača (ne osveži, nego pojača) postojeći tim i tako pripremi teren za letnje kvalifikacije u Evropi, ali i održi ga konkurentnim makar za jedan trofej u srpskom fudbalu posle šest sušnih godina. Bila bi to dobra osnova za kompletan klub - igrače koji se godinama takmiče u raljala floskule: nema veze, bićemo drugi, ne možemo ni gore ni dole. Nove funkcionere, koji bi, pod plaštom Privremene komsije, mogli da steknu simpatije “širokih grobarskih masa” i nadaju se boljoj budućnosti posle nekolicine autogolova kojima su brzinski praznili i ispraznili tribine, gaseći početnu euforiju. A, možda bi se makar stiglo i do te utešne nagrade, zvane Kup Srbije, temelja za lakši evropski put narednog leta. Ali avaj, suša se nastavlja, entuzijazam je danas u drastičnom padu.

Ni pojačanja, niti osveženja

Ispostavilo se da jednako bitan “domaći zadatak”, pored finansijskog saniranja kluba, koje je svakako neophodno, ne da nije obavljen na pravi način, već su navijači crno-belih u minula dva meča sa TSC morali da se pomire sa bolnom činjenicom: tim iz Bačke Topole je u ovom trenutku za nijansu jači od Partizanovog. I, to se pokazalo u dve utakmice na stadionu u Humskoj, u kojima su izabranici Slavka Matića kao gosti (?!) bili ubedljiviji u većini segmenata igre, na kraju zasluženo i prošli u polufinale takmičenja.

Preporučujemo

Objektivno gledano TSC u ovom trenutku nije jedini koji je kvalitetom iznad crno-belih, nekoliko timova je bar izjednačeno, a najvećeg rivala ne treba ni porediti, jer to su, da se ne lažemo, druge dimenzije, razlika koja možda u istoriji dva kluba nije bila tako drastična.

Foto: MN Press / Ivica Veselinov

Na to se ukazivalo mesecima unazad, kroz javnost, ljude iz sveta fudbala koji su bez interesa govorili ono što svi vide, mediji, čak i laici, a i sam trener Srđan Bragojević je vapio tokom zimskog prelaznog roka za pojačanjima koja će podići kvalitet i napraviti razliku.

Umesto toga, Partizan je angažovao trojicu igrača od kojih dvojica mesecima nisu videli teren (jedan od njih zbog serije povreda), a treći je imao kontinuitet u ligi koja je kvalitetom na nivou Prve lige Srbije. Protiv TSC, u jednom od najvažnih mečeva uveliko propale sezone, samo je jedan od njih bio u sastavu i pitanje je da li se i on tamo našao da u pozadini ne postoji priča sa ugovorom, odnosno nepotpisivanjem reprograma nekoga ko bi verovatno bio starter.

Možda bi zato danas bilo najlakše “udariti” po treneru, jer je “isturen u izlog” odgovaran za igru i rezultate, ali sam predumišljaj da je Blagojević pred utakmicu ostao bez Mihajla Ilića, Aleksandra Šćekića i Stefana Kovača, standardne u i ovako oskudnom timu crno-belih, te da je zimus, rekosmo već, ostao i bez “osveženja”, a kamoli pojačanja, njegova krivica nije ništa veća od onih koji su planirali i (nisu) realizovali ključni prelazni rok. Tim pre, jer se usudio da “zagrize crvljivu jabuku” kada su neki drugi treneri sa većim imenima, shvativši da će morati da se bore sa istim, čak i slabijim igračkim kadrom, naprosto odbili saradnju i ponude iz Humske, shvatajući da je rizik ogroman.

Printscreen: Youtube/FK Partizan

Vrzino kolo od leta

Narednog leta važeći ugovori ističu Milošu Kruniću, Aleksandru Filipoviću, Marku Živkoviću, Natanu De Medini, Zlatanu Šehoviću. Aleksandru Šćekiću, Gajasu Zahidu, Bibarsu Nathu, Nemanji Nikoliću, u klubove se sa pozajmica vraćaju Mihajlo Ilić, Stefan Dimoski, Đorđe Jovanović, a nemački mediji su pre dve sedmice pisali da bi Štutgart mogao već na leto da opozove Jovana Miloševića i vrati ga u svoje redove, šest meseci pre zvaničnog dogovora sa crno-belima (nije potvrđeno).

Dakle, ko god bude planirao i realizovao letnji prelazni rok, moraće u rekordnom roku da angažuje ceo jedan tim, da se potrudi da bude što više pogodaka (što je, da se ne lažemo, izuzetno teško bez novca) i da posle toga treneru, bio to Srđan Blagojević, kome takođe ističe ugovor ili neko drugi, isporuči “vruć krompir”, da sve to uklopi za 20-tak dana priprema i izađe konkurentno na evropsku scenu. Što bi naš narod rekao: “bajke su na drugom spratu”.

Povrh svega, Partizan sada mora da se nada da će najveći rival osvojiti Kup Srbije i olakšati mu put do kvalifikacija za Ligu Evrope, jer će u suprotnom morati da tabana doigravanje za Ligu konferencije, Ta prva činjenica je porazna sama po sebi, možda i više od ispadanja u četvrtfinalu Kupa, a ni druga nije baš sjajna, iako znači novac za goli život. Mada, u ovom slučaju više nema mnogo izbora, klub iz Humske je u poziciji – daj šta daš...

(Telegraf.rs)