Ognjen Mimović za "Telegraf" o debiju za Orlove: "Ostvarenje sna, Piksi me dočekao u svom maniru"

Kada bismo sumirali poslednjih godinu dana, sigurno bi Ognjen Mimović bio jedan od domaćih fudbalera sa najvećom ekspanzijom u karijeri. Od debija za Crvenu zvezdu, gola vrednog plasmana u Ligu šampiona, nastupa u elitnom takmičenju... Do poziva Žozea Murinja, problema sa administracijom i prelaska u Zenit, na kraju šlag na tortu - poziv u "A" selekciju našeg državnog tima.

Da mu je život kao bajka prethodnih meseci ne krije ni perspektivni desni bek, a kako je sve izgledalo tokom prvih dana pod dirigentskom palicom Dragana Stojkovića Piksija otkrio je u intervjuu za "Telegraf".

Preporučujemo

- Nisam mogao da verujem, sve se desilo brzo. Bio sam na širem spisku, a potom je stiglo pismo u klub da sam pozvan. Nisam bio upućen da Živković ima problema sa kartonima i da bih mogao da debitujem. Vladala je pozitivna trema, ovde je neverovatno lepo, sjajna je atmosfera i zaista sam srećan što sam ostvario san - počeo je Mimović razgovor za naš portal.

Selektor reprezentacije Srbije - Dragan Stojković Piksi, dočekao ga je u svom stilu.

- Našalio se i rekao "Ja krenuo da ti šaljem poziv, ali nisam znao gde.. Da li u Tursku, Rusiju, gde si otišao". Odmah me je kupio svojim ponašanjem, reč je o jednom od najboljih jugoslovenskih fudbalera svih vremena. Nekada mi je otac pričao o njemu, a sada mi je trener. Zaista imam samo reči hvale i za momke, svi su odlični. Uklopio sam se dobro i nadam se da ću još više napredovati uz njih.

Debitovao je za reprezentaciju asistencijom, ali i dobrom partijom u defanzivnim zadacima. Ipak, uvek teži boljem i veruje da je mogao, što se svoje igre tiče, biti bolji u prvom duelu protiv Austrije.

- Iskreno, nisam baš prezadovoljan. Ne mogu da gledam sa loše strane, ipak, radi se o prvoj utakmici za reprezentaciju. Grešio sam u nekoliko otvorenih dodavanja na 15 metara, ali sve će to doći na svoje. Ono na šta sam ponosan jeste što sam pružio sto odsto i više od toga. Publika je mogla da vidi da smo izginuli na terenu, sve u ostvarenju pozitivnog rezultata pred revanš na Marakani.

Upravo je naredno pitanje bilo vezano za Mimovićev ponovni dolazak na najveći srpski stadion. Desni bek Zenita se upravo na njemu afirmisao i zavredeo pažnju evropskih klubova.

- Biće mi veoma drago da se vratim. Jedva čekam da vidim Marakanu, fali mi. Čuo sam se već sa nekim ljudima, videću ih barem na kratko. Nisam imao priliku da dođem u Srbiju od odlaska u Tursku, tako da će ovaj dolazak biti još posebniji.

Ipak, u glavi je revanš sa Austrijancima i opstanak u najjačoj diviziji Lige nacija.

- Ne mogu ništa da kažem unapred. Svesni smo svi koji nam je cilj i koliko je važno da ostanemo u elitnom društvu. Videćemo kako će utakmica odmicati, kako će se i protivnik prilagoditi. Nadam se da će publika doći da nas podrži u što većem broju.

Najveći san je poznat - sa Orlovima želi do samog kraja.

- Kao klinac sam maštao da igram za reprezentaciju, to je najlepši osećaj koji može da ti se dogodi. Voleo bih da igram na Svetskom i Evropskom prvenstvu, pa ako Bog da, možda i osvojim sa Srbijom neko odličje. Ali, otom-potom. Na meni je da radim iz dana u dan, dokazujem se, nikada nisam preterano razmišljao i gledao u budućnost. Daću sve od sebe, a poziv verujem da će doći ako zaslužim.

Prošao je kroz težak mesec, februar je bio ključan za nastavak njegove karijere.

- Posle svega što se izdešavalo, mogu reći da je sve ispalo sjajno na kraju. U Istanbulu sam od deset dana, više od pola proveo u hotelu razmišljajući gde ću igrati. Bio sam spreman već za odlazak u Maribor, iako tokom tih dana ni sam nisam znao šta su spekulacije, a šta prava istina. Stigao je poziv iz Zenita i mogu reći da sam prezadovoljan. Nisam mogao da zamislim ovako nešto, svi koji misle suprotno, uverili bi se koliko je u Rusiji fudbal kvalitetan, verujem da će se kroz godinu dana vratiti i u Ligu šampiona.

O stadionu, Sankt Petersburgu, ljudima...

- Na ovakvom terenu nisam igrao do sada... Uslovi su odlični, nema šta da se zameri. Ovde je prelepo živeti, prija mi što imamo odmore i tokom zime i tokom leta. Ljudi su prijatni. Na početku je bilo teško, ovde se slabo govori engleski. Dosta su mi pomogli Strahinja Eraković i Vanja Drkušić. Uz njihovu pomoć snašao sam se, sada je sve sjajno i uživam.

Srpska veza je nešto što Zenit drži još jačim.

- Slobodno vreme provodim s njima. Sale, Vanja i Strahinja su sjajni momci, što se moglo videti čim sam ih upoznao. Dosta se družimo i jačamo odnos iz dana u dan. Tu smo da se pomažemo i veoma mi je drago što ih imam za sagrače.

Večiti derbi bio je pod radarom srpskih igrača u Sankt Petersburgu.

- Imali smo utakmicu tokom meča Zvezde i Partizana. Strahinja i Vanja su igrali ceo meč i otišli su odmah u hotel, dok sam ja igrao u drugom poluvremenu, pa sam ostao sa igračima posle. Stigao sam u hotel na poslednjih 15-20 minuta. Sale još nije došao, te smo tu bili samo mi zvezdaši. Bilo nam je žao što nismo izdržali do kraja i trijumfovali.

Za kraj, Mimović se dotakao Crvene zvezde, koju pomno prati od svog odlaska. Posebno ga raduje broj njegovih drugara u prvom timu.

- Kad god mogu da stignem pogledam utakmicu. Veoma mi je drago kada vidim Velju i Đuru (prim.aut Veljko Milosavljević i Andrej Đurić) na terenu. Sve su to momci koji su, kao i ja, stasavali iza juga Marakane i drago mi je što imaju priliku da debitiju i osete čari igranja za prvi tim. Tittula je skoro pa obezbeđena, a nadam se da će Zvezda uspeti i naredne sezone da se plasira u Ligu šampiona - poručio je Mimović.

(Telegraf.rs)