Partizanu slađi bod u derbiju: Dupli blok, nož u zubima i tri gola tri puta skupljem timu

Derbi se igra srcem, u tom meču značenje gube kvalitet timova, forma, pozicija na tabeli... Koliko ste samo puta čuli tu rečenicu decenijama unazad kada su u pitanju mečevi Partizana i Crvene zvezde i koliko je puta potvrđena na delu kada bi David rušio Golijata ili mu makar nanosio štetu u momentu kada svi očekuju suprotno. Poslednji, 175. duel, dva najveća srpska tima doneo je remi (3:3) koji je, uz navedeno, bio protkan i “zrnom” taktičke mudrosti, odnosno zdravog razuma trenera Partizana Srđana Blagojevića, očito svesnog okolnosti koje ga okružuju, snage svog, ali i protivnočkog tima, kako timski tako i individualno, da izabere jedino logično rešenje – da se brani i da se bori.

Nikolo Makijaveli u pripremi meča

Možda se to na koncu nije baš svidelo kolegi sa klupe Crvene zvezde, kome su jesenja sećanja na četiri gola razlike u Humskoj još uvek milovala misli, usled čega je posle meča umalo “stradala” TV reporterka, ali makijavelističlki pristup Blagojevića – cilj opravdava sredstvo – u današnjem fudbalu, čak i na mnogo višim nivoima od srpskog, postao je gotovo nepisano pravilo.

Partizan je na Zvezdin stadion došao kao potpuni autsajder, da “makar ne izgubi” i to je činjenica. U momentumu kada je klub u sveopštoj tranziciji, kada je tim, usled katastrofalno (ne)realizovanog prelaznog roka, faktički ostao sa istim snagama, uz “more” problema i povreda i u trenucima kada je najveći rival susperiorniji igrački, organizaciono, finansijski, logistički i institucionalno. Kada na raspolaganju ima gotovo tri tima u rosteru i mogućnost da sve to prezentuje pred svojim navijačima, u svojoj kući.

Šta je Srđan Blagojević mogao da smisli i učini shodno svemu tome? Upravo ono za šta se i opredelio – da se brani i čeka. Ispred golmana Aleksandra Jovanovića je postavio petoricu defanzivaca, kao i dupli blok u drugoj liniji, sa jasno izraženim zahtevima pojedinim igračima u centralnom delu manevra, da se bori do poslednjeg atoma snage i strpljivo čeka prostor za eventualni kiks suparnika. Svaka druga taktika verovatno bi odvela Partizan u lagani, nije isključeno i teži poraz.

Umesto toga, crno-beli su protivniku prepustili posed, u prvom poluvremenu taj statistički parametar je bio drastičan (73:27), dobrano su i patili pod naletima Crvene zvezde, ali su domaći zadatak odradili besprekorno. Reklo bi se da su prilično “izudarali” nadmenog i opuštenog rivala u nameri da ga zaustave, sačekali svoj trenutak, uspeli da iskoriste poroznost odbrane domaćina i matiraju golmana Gutešu u situaciji tri na pet, unoseći značajnu dozu nervoze u dalji tok utakmice, koja je na vrhuncu bila u drugom pouvremenu.

Izdržite još 15 minuta

Da se nisu potkrale individuelne greške dela odbrane i golmana Jovanovića na početku nastavka, te da je Partizan izdržao taj početni udar crveno-belih, što je Blagojević i zahtevao u svlačionici, danas bi se možda pričalo i o podvigu.

Taj deo plana nije uspeo, ali je Partizan, koji je u sastavu takođe imao nekoliko bonusa (dvojicu u odbrani i to nisu opravdanja) nastavio da se bori protiv daleko skupljeg, kvalitetnijeg tima i nagrađivan je u idelanim trenucima, svaki put kada je izgubio rezultatski korak. Pa, i to nešto govori o bodu na stadionu “Rajko Mitić” za tim koji je unapred već bio prežaljen...

Na kraju pomenimo i izmene Blagojevića, uz osvrt da je meč počeo bez trojice najkreativnijih igrača u timu – Bibarsa Natha, Nemanje Nikolića i Milana Vukotića. Trebalo je stisnuti petlju i ostaviti pomenuti trio na klupi, ali se i ta oduka ispostavila kao plodonosna. Kada je Zvezda počela da gubi na ritmu, u poslednjih dvadesetak minuta (statistika drugog poluvremena (53:47), trener crno-belih je na teren poslao Natha i Nikolića, menjajući formaciju kako bi je prilagodio igračima na terenu.

Pogođene izmene i zaslužena sreća

Prvopomenuti se mangupski ušunjao Elšniku, izborio preršaj, a zatim animirao sudiju Minakovića da pogleda VAR snimak, što je dovelo do jedanaesterca. Drugi je (Nikolić), pak, doneo dubinu u napadu, uspevajući da zadrži nekoliko lopti i da priliku ostatku tima da predahne, ali i dođe pred kazneni prostor rivala. Na kraju se bez ustezanja “uhvatio” za loptu u 95. minutu i pogodio remi, što nije baš psihološki lako, ako je na talonu i daleko gori završni scenario.

Naravno, fakat je da su crno-beli imali i dosta sreće, koja ih je milovala u idelanim momentima derbija, ali je morala da se zasluži. Kako u danima koji su prethodili utakmici, kada su se taktika, problemi sa povredama i sve što ide u tom “paketu” sakrivali od očiju javnosti, a igrači pripremali timski i individualno sa stručnim štabom.

Isto tako je činjenica da, koliko god neko negodovao na igru, utisak, pa i opredeljenje Partizana da se brani duplim blokom, uvek je na kraju najvažniji – rezultat. Za desetak dana niko se neće ni sećati šta se dešavalo na terenu “Rajko Mitić”, ali će se svi sećati da je 175. derbi okončan remijem – 3:3, u okolnostima u kojima Partizan ima tri puta jeftiniji tim, daleko kraći roster, brdo nedaća sa kojima se bori na dnevnom nivou i da će proći možda i godine dok se stanje ne sredi, te dođe na nekadašnji nivo da rival naprosto zazire od tog gostovanja.

A, čaša će uvek nekome biti poluprazna, nekom polupuna. Takav smo narod.

(Telegraf.rs)