Degenek: "Da baba ima... bila bi deda! Držali smo im čas fudbala, sva tri gola nam dali na sreću"

Fudbaleri TSC-a poraženi su od Jagelonije iz Poljske sa 3:1 u šesnaestini finala Lige Evrope, a posle meča pred novinare je izašao Miloš Degenek, koji je analizirao utakmicu.

On je pre svega zahvalio navijačima što su pružili podršku timu tokom svih 90 minuta.

Preporučujemo

- Prvo da se zahvalim navijačima što su bili na utakmici po ovom hladnom vremenu. Jako znači ta podrška, što se kaže, mi smo malo manji klub, ali klub velikog srca. Ja sam ovde jako kratko, već dve - tri nedelje. Osećam i doživljavam ovaj klub kao jednu jako porodičnu atmosferu, porodičan klub koji je, mislim, nadmašio sva očekivanja. Mislim da je ovaj klub ide u pravom smeru i da će za par godina biti na mnogo većem nivou.

- Što se tiče utakmice same, jako mi je drago što smo igrali protiv prošlogodišnjeg prvaka i ekipe koja je trenutno duga u Poljskoj ligi. Sajme ekipa mi je jako drago, zato što vidim da svaki igrač od nas može komotno da igra u toj poljskoj ligi. Da oni nisu neki vanzemaljci, da ta liga nije nešto preterano dobra. To je neko moje iskreno mišljenje, uz dužno poštovanje i da ne potcenjujem njih.

Degenek je istakao da mu je posebno žao jer su, kako kaže, u prvom poluvremenu držali čas fudbala rivalu, a sva tri gola su im dali na sreću.

- Svaka čast njima, imaju rezultat, dali su golove, dobili su utakmicu i vraćaju se za Poljsku. Mislim da smo im prvo poluvreme držali čast fudbala, drugo poluvreme su izašli malo na presing, visoko. Da malo promene tu igru i mi smo malo promenili se tu smo prvih 15-20 minuta malo ušli sami u sebe i nismo izgledali tako što smo trebali. Dali su nam sva tri gola na sreću. Nijedan gol nije bio da je bilo vezano 7-8 pasova, nego odbitak, duga lopta, šut sa 30 metara, ali to me jako boli. Isko tako meč sa Zvezdom gde nezasluženo izgubiš. Ne zato što je Zvezda, nego bilo ko drugi. Mene utakmice te bole jer znam da izgineš na terenu i onda daju nam tri komada.

Foto: MN Press/Marko Metlaš

Degenek ističe da je bitno da njegov tim pobedi Tekstilac za vikend pre odlaska u Poljsku na revanš.

- Nezasluženo. Svaka im čast. Tu sreću treba zaslužiti da daš takve bolove. I mi treba to da zaslužimo. Nama je potrebna jedna utakmica da pobedimo. Nadam se sad za vikend ćemo malo okrenuti tu sreću i idemo sa nekim drugačijim mentalitetom i na taj revanš u Poljsku. Taj revanš biće tamo jako težak, ali, kako bih rekao, to je fudbal. U tome i jeste čar fudbala i u tome i jeste čar što smo i mala ekipa, što ću mi da odemo tamo, gde će biti verovatno pun stadion i oni će da očekuju na minus sedam, osam, koliko će biti stepeni tamo, da će lagano da se prošetaju i da slave i da gledaju proti koga će igrati, proti Legije ili protiv Serkl Briža u osmini. Poenta je tome što mi treba tamo da idemo i malo da im pokvarimo slavlje.

Osvrnuo se ponovo na duel u Superligi i na to što je mala razlika na tabeli između ekipa koje se bore za Evropu.

- Ako je mala razlika, u tome je i čar prvenstvu, to što je treće i recimo, deseto mesto, deli šest bodova. Top su dve utakmice vezane, malo se stvari menjaju. Mi moramo, što kažem, mi moramo da pobedimo Tekstilac za vikend, da se vratili u neku formu. To neku sreću, da doživiš tu emociju sreće, tu emociju pobede i samim tim to ti psihički menja tvoj osećanje. Tako je, znači ti kad pobediš utakmicu, Mi da smo dobili sad u Lučananima, ovo bi možda večeras ne bi bilo 1:3, nego bi možda bilo 2-1. Ali, to su sad, kad bi bilo, što bi se reklo... Kad bi bilo, šta bi bilo. Kad bi baba imala, ono, bila bi deda.

(Telegraf.rs)