Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Сл.Ђ.Бијелић
Нека наш Саша почива у миру Божијем.... Ваљало би само истаћи да је он каријеру фудбалера каналисао тако да је претпостави својој академској каријери јер му је љубав према знању била већа од потенцијалне фудбалске славе и отуд се обрео у “Раду” одакле се лакше могао посветити студијама на београдском Машинском факултету... Примећујем да је овај редак пример готово незамислив у свету модерног фудбала... А мудри Миљан није одговарао Сашу од његовог племенитог наума... Дааа, беху то нека сасвим друга времена...