Uspavanka na Karađorđu: Vojvodina i Partizan podelili bodove, još uvek su bez pobeda u prolećnom delu sezone!

Prazne puške u derbiju kola u Novom Sadu, gde su Vojvodina i Partizan remizirali bez golova – 0:0, u utakmici koja, gledajući odmeravanja snaga u prošlosti, nije donela ni kvalitetan fudbal, niti tenzije koje su bile uobičajeni dekor pomenutih timova. Čini se da posle 95 minuta na stadionu “Karađorđe” domaćin ima više razloga da žali za prosutim bodovima, pogotovo zbog utiska u drugom poluvremenu, no, imali su i crno-beli neke svoje šanse koje su nisu iskoristili.

Važnost utakmice, činjenica da su i Vojvodina i Partizan u prvom prolećnom kolu prosuli dva boda, u velikoj meri je doprinela da izdanje Novosađana i Beograđana u prvih 20-tak minuta derbija kola bude fudbalski siromašno. Da se igra mahom svodi na nadmudrivanje u srednjoj zoni, bez rizika, sa “morem” pasova unazad, grešaka u organizaciji napada i akcentom – prvenstveno – na odbranu sopstvenog gola, pa tek onda brigu o napadu.

Donekle možda i razumljivo, oba tima su u utakmicu ušla značajno oslabljena, što zbog povreda, što zbog potencijalnih transfera nekih igrača (Seri – Zamalek), te je valjalo prvo osigurati “nulu” pred svojim golom, pa tek onda strpljivo sačekati grešku rivala i eventualno kazniti propust golom.

Vojvodina je za nijansu agresivnije ušla u utakmicu, pokušala je po receptu nekih timova iz zimskih priprema Partizana da kazni protivnika, ali je Novosađanima, čini se, nedostajalo automatizama, boljih rešenja u individualnim pozicijama, ali i smislenijih akcija u zgusnutoj odbrani crno-belih, koja je u svojim redovima imala i mladog Nikolu Simića, no, nije se osetilo.

Kada je taj prvi udar domaćina splasnuo, Partizan se stabilizovao, pomerio linije u srednju zonu, uspostavio balans u posedu, pokušavajući isprva sa ulazom u igru iz poslednje linije, ali kada je postalo jasno da je rizik preveliki i da može doći do problema prilikom gubljenja lopte, crno-beli su se naprosto prepustili utakmici koja nije obilovala kvalitetom. Naprotiv, svela se na mušku borbu, sa mnogo duela i velikom dozom opreza iz koga su se tek periodično pojavljivale greške sa obe strane, samim tim i prilke za kažnjavanje.

Prvu veliku su imali gosti iz Beograda i to tek u 25. minutu kada je katastrofalno pogrešio Sičendže, kao poslednji igrač odbrane, i dopustio Ibrahimu Zubairuu da mu oduzme loptu i stusti se ka golmanu Gočmancu. Situacija oči u oči sa čuvarem mreže Vojvodine, ali i prekasni ulazak u realizaciju krila Partizana, čiji udarac je odbranio Gočmanac i spasao svoj tim kapitulacije.

Upravo je pomenuta prilika pomalo ”zakuvala” situaciju na terenu i donela nešto konkretniju igru sa obe strane, s tim da su igrači Vojvodine, pet minuta kasnije bili glavni akteri. Prvo Bamidele, čiji udarac sa 15-tak metara iskosa Jovanović izbacuje u korner, da bi posle udarca sa ugla Sičendže, usamljen sa nekoliko metara, šutirao glavom pored gola.

Period igre u kome je Vojvodina ponovo bila za nijansu bolji tim, “presekla” je odlična prilika za Nikolića na drugoj strani terena, koji je, posle odličnog pasa Vukotića, pokušao da lobuje Gočmanca sa pet, šest metara iskosa, ali se golman Novosađana nije dao prevariti.

Prvi deo je okončan odličnom prilikom za Vojvodinu i to pošto je Kovač izgubio posed nadomak svog kaznenog prostora, usledila je akcija “lala” u tri poteza posle koje je Romanić proigrao Kokanovića, a udarac završio u spoljašnjem delu mreže.

U nastavku Vojvodina je bila konkretniji, bolji tim na terenu, sa mnogo više konkretnijh akcija, većim posedom, ali bez rešenja u poslednjoj trećini terena i bez jasnog načina da prođe poslednju barijeru odbrane Partizana - Aleksandra Jovanovića.

Novosađani su u drugi deo meča ušli agresivnije, rešenije da što pre postignu gol i olakšaju sebi nastavak utakmice i taj presing je potrajao gotovo celo poluvreme, bez konkretnog odgovora crno-belih.

Počelo je udarcem Romanića iz kaznenog protora koji je odbranio Jovanović, nastavilo se atacima preko leve strane i Barosa, koji je zadavao velike probleme defanzivcima gostiju, na kraju isposlovao nekoliko centaršuteva i jedan dobar pokušaj usled koga se povredio Filipović, te naterao Blagojevića na prinudne izmene.

Verovatno je i sam trener Beograđana uvideo da mnogo toga ne štima, da njegova ekipa ne može da organizuje napad, niti poveže više od tri dodavanja, da neki od igrača nemaju učinak u oba smera, te je uz Filipovića koga je zamenio Roganović, teren napustio i vrlo slabi Zubairu, uzrokujući promenu pozicije Vukotića (otišao na levo bok).

Nije se ništa promenilo u odnosu snaga, Vojvodina je diktirala tempo, pretila preko Bamidelea, Kokanovića, uz tek jedan solidan pokušaj Vukotića, posle centaršuta Roganovića na drugoj strani.

Taj “izlet” crno-belih na polovinu Vojvodine bio je kap u moru stvarnih dešavanja na terenu, jer je Blagojevićev tim gotovo sve vreme stajao u niskoj zoni, grčevito se branio i patio pod presingom domaćina.

Tek u 89. minutu Partizanu se iznenada ukazala velika prilika, posle slabe reakcije odbrane Vojvodine i neodlučnosti Gočmanca, no, Đorđe Jovanović nije pogodio sa metar udaljenosti.

Sudija Milanović je meč produžio pet minuta, u kojima je Vojvodina i dalje bila tim koji napada, koji želi sva tri boda, dok se Partizan grčevito branio, bez jasnog plana da makar pokuša da šokira protivnika...

Na kraju, meč je završen bez golova, a oba tima i dalje nemaju pobedu u prolećnom delu šampionata. Šansu da zabeleže prvi trijumf u nastavku sezone, Vojvodina će tražiti u Pančevu protiv Železničara, dok će Partizan u narednoj rundi dočekati OFK Beograd.

(Telegraf.rs)