Hteo ga Galatasaraj, obožava Đokovića, sad je velika uzdanica Čukaričkog: "Da sam tada debitovao za Zvezdu..."

Kada je prošlog leta stigao u Čukarički, Lazar Tufegdžić je sa sobom u koferu poneo epitet jednog od najboljih igrača Superlige u poslednjih nekoliko godina. Razlog su svakako partije koje je pružao u dresu subotičkog Spartaka u periodu između 2019. i 2022. godine, gde je odigrao preko 100 nastupa za ovaj klub.

U međuvremenu je prešao u CSKA iz Sofije, da bi tokom jeseni pokazao da Brđani nisu pogrešili što su ga angažovali i da od njega imaju velika očekivanja i na proleće. Tokom razgovora za Telegraf, Tufegdžić se dotakao nekih zanimljivih stvari iz svoje karijere. Pričao je kako mu je dres Crvene zvezde ostao san, kako mu je propao transfer u Galatasaraj, zašto je imao problema u Bugarskoj, dok je govorio i o Novaku Đokoviću i Nikoli Jokiću.

Preporučujemo

Ipak, da bi razgovarao sa nama, morao je najpre da traži "posebnu dozvolu" od svog saigrača Bojice Nikčevića koji je jednog jutra ustao i odlučio da brine o interesima popularnog Tufe.

- Ispostavilo se da je on moj zastupnik, da ne kažem moj PR, pošto on dogovara intervjue od prvog dana. Imamo tu neku šalu, lepo se družimo i imamo odličnu atmosferu - kroz smeh je počeo Tufegdžić, dok je Nikčević ozbiljno shvatio svoj posao i dobacio:

- Za mene svi znaju, red je da sada malo tebe promovišemo!

Naravno, zna javnost vrlo dobro i ko je Lazar Tufegdžić, nekadašnji kapiten omladinske selekcije Crvene zvezde koji je ne tako davno plesao po terenima u Srbiji kao član Spartaka - što mu je donelo i mesto u reprezentaciji Srbije (igrači iz Superlige) i ponudu sadašnjeg aktuelnog šampiona Turske. Za početak, otkrio je kako je uopšte završio u Čukaričkom i šta očekuje u nastavku sezone.

Foto: FK Čukarički

- Bio sam u toj situaciji u CSKA, gde sam imao pauzu i probleme sa ljudima koji su vodili klub, nisam igrao. Imao sam još godinu dana ugovora, ali sam tražio, pošto su došle nove gazde i s njima sam napravio dogovor, da idem. Čukarički se javio, pokazali su želju i ambicije da me dovedu. Rekli su mi svoju zamisao. Ja nisam, da vam kažem iskreno, puno ni razmišljao. Znao sam otprilike, jer sam i ranije bio u Srbiji, kakva je situacija u Čukaričkom. Svidelo mi se sve to, tako da, eto, odlučio sam da dođem i za sada mislim da sam napravio pravi potez - rekao je Tufegdžić i dodao:

- Od prvog dana sam vidio da je fenomenalna, što svi i znaju -  da je Čukarički organizovan klub, da postoje na jedan određeni način koji daje rezultate. Znao sam da dolazim u jednu veoma organizovanu sredinu. Mogu da kažem da nisam očekivao da će toliko dobra biti atmosfera u samoj ekipi. jer zaista su stvarno sjajni momci i ovi novi igrači koji su nam se pridružili sada zaista su, da kažem, za desetku. Ovde na pripremama provodimo vreme svaki dan zajedno, pričamo dosta, družimo se na terenu takođe tako da eto to mi je nešto što me onako ostavilo bez reči.

Svestan je Tufegdžić da Čuku na proleće čeka ozbiljan posao ukoliko žele da se izbore za mesto koje vodi u Evropu.

- Biće jaka konkurencija i mi smo svesni da nismo odigrali na način na koji smo želeli da igramo taj prvi deo. Završavaju se polako pripreme i na nama je da od prvog kola krenemo svi zajedno, da dajemo svoj maksimum i onda da vidimo da li smo mi dovoljno dobri i da li ćemo uspeti da se izborimo za visoku poziciju. Tu je i Kup, specifično takmičenje. Lepše je tako jer znači trofej. I bilo bi zaista lepo da Čukarički posle 10 godina i onog osvajanja Kupa 2015. ponovo osvoji ovaj trofej.

Dotakao se i novog trenera Brđana, Marka Savića.

Foto: FK Čukarički

- Šef ima neke svoje zahteve, što se meni jako sviđa. Filozofiju, svoje principe u igri koje traže da mi poštujemo. Naravno, kako bude prolazilo vreme, mi ćemo sigurno sve bolje i bolje izgledati na terenu i sve bolje i bolje igrati. Kao što sam rekao, nadam se da ćemo već od prvog kola početi da pokazujemo što bolje partije. Bolje partije nego što su bile u prvom delu i da počnemo da vezujemo pobede. On traži da kontrolišemo utakmicu, da mi budemo ti koji ćemo se pitati na terenu, da znamo u svakom trenutku na terenu šta treba da radimo. Naravno, svaki dan napredujemo i mi, teško je sve to odmah i uhvatiti i primeniti na terenu. Ali trudimo se, rekao sam, stvarno su momci sjajni, profesionalci su svi, i mlađi koji su priključeni i novi igrači koji su došli. Svi se trudimo i dajemo svoj maksimum i siguran sam da će to da izgleda odlično - rekao je vezni igrač Čuke, te se osvrnuo i na jaku konkurenciju u timu:

- Biće zaista teško, biće dosta utakmica jer veliki broj ekipa se bori za Evropu. Biće dosta kartona u drugom delu, znamo kako ide, ne daj Bože, nekih povreda. Jednostavno, da bismo se borili gore za što bolji plasman, treba jaka konkurencija da bude, da bude zdrava ta konkurencija, jer ona svakog igrača tera da ide i preko svog maksimuma i tako da napreduje. Sigurno će nam to značiti što imamo 20 igrača koji mogu svakom trenutku da pomažu i da odgovore na zahteve šefa.

U Čukarički je, kao što smo rekli, stigaop iz bugarskog CSKA-  gde je bio u nemilosti uprave kluba. Zašto, sam nam je objasnio...

- Saša Ilić me je doveo tamo. Igrao sam standardno, igrali smo zaista odlično te prve godine. Posle, ne znam koliko, 12 titula Ludogoreca, prvi put da smo se umešali u borbu za titulu do poslednjeg kola. I onda u toj situaciji, gde sam ja bio fudbaler koji je došao i koji je igrao, dolazim u situaciju da Saša Ilić odlazi iz kluba kako je krenuo drugi deo i porazi u Evropi. I naravno, gazde tu nisu imale razumevanja prema strancima, ja sam bio jedan od njih. Saša me doveo tu i kako je otišao oni su hteli da i ja idem. Pošto sam imao dve godine ugovora, nismo uspeli da nađemo zajednički jezik. I eto, kada su ti ljudi otišli iz kluba, ja sam uspeo da napravim dogovor sa novom upravom.

Kao i većini fudbalera, i samom Tufegdžiću je bilo jako teško u toj situaciji.

- Ja sam pre godinu dana bio ovde sa njima na pripremama, morao sam da poštujem svoj deo dogovora. I jedini sam igrač koji nije igrao ni na prijateljskoj utakmici. Bio na klupi, a kamoli da uđe da igra. To govori koliko je meni bilo teško, da svaki dan moraš da izađeš da treniraš, a onda kad dođe subora i nedelja tebe nema na terenu, iako svi znaju da imaš kvalitet i da treba da igraš. Imao sam i pre toga u karijeri teške situacije. Smatram da me sve to pripremilo za ovo što me sačekalo u Bugarskoj. Nisam popustio, nije mi padala glava, znao sam da će se to završiti. I znao sam samo da moram biti spreman kad odem iz CSKA, da budem spreman da zaigram odmah i da ne bi došlo u neku situaciju ili neke probleme iz tog neigranja, jer je zaista period bez utakmice veliki problem.

Za Suboticu, odakle je i otišao u CSKA, vezuju ga samo lepe uspomene.

Foto: MN Press

- Subotica je zaista jedan lep deo moje karijere. Od grada, prijatelja sa kojima sam i danas u kontaktu i viđamo se kad god možemo. Zaista, uživao sam u Subotici. Imali smo odlične rezultate i ekipu, trenere... I ja, ali dosta igrača iz tog perioda, uspeli smo da napravimo dobre transfere i da se prodamo. Što takođe govori koliko smo dobar fudbal igrali. Meni je najbolja sezona koju sam imao u karijeri bila u Subotici. Za taj grad me vežu samo lepa sećanja.

Ostaće upamćeno i da je u dresu Spartaka napravio jedan od najboljih poteza sezone, kada je tadašnjeg beka Vojvodine Aranđela Stojkovića "poslao po burek."

- Prvo ja sam sa Aranđelom super i van terena. Naravno da je bilo šala, ali sve je to fudbal, on je imao isto najbolju nameru i ja sam u tom trenutku otprilike osetio da će on tu da napravi klizeći start. Tražio sam da napravim sebi bolju poziciju. I eto, sve se uspešno završilo. Postigao sam pogodak. Nama je tad, čini mi se, bila baš onako nezgodna situacija, bilo je dosta klubova u borbi za opstanak. I mislim da su nam trebali ti bodovi. I eto, tako je se rešilo sve na najbolji mogući način.

Te sjajne partije u dresu Spartaka su ga, na kraju, dovele i do dresa nacionalnog tima.

- Osećaj je bio poseban, kada predstavljaš svoju zemlju negde u inostranstvu. Nije to naravno debi za najjaču selekciju, ali opet, tu je himna, tu je grb na grudima. Zaista je i medijski dosta bilo ispraćeno. Bio sam ranije u mlađim selekcijama reprezentacije, ali taj seniorski debi, gde su bili igrači iz domaće lige, je jedno lepo sećanje i uspomena za celi život.

Upravo je kao igrač Golubova bio na korak od prelaska u Galatasaraj.

- Sve počelo tako što je njihov trener na jednoj konferenciji rekao za još jednog igrača iz Brazila i za mene, da smo prve želje na leto. I onda su mediji tamo počeli da pišu. Zatim i ovde da se priča. Ali eto, zbog nekih okolnosti koje su se izdešavale, nisam uspeo da napravim taj transfer. Konkretno, milsim da je tu problem bio sa agentima i sa ljudima koji su bili uključeni u celu priču. Sigurno bi mi karijera bila drugačija nego što je danas, ali opet sve je to fudbal. Meni je naravno žao, ali očigledno sve ima neke svoje razloge. A možda bih igrao i Ligu šampiona danas, nikad se ne zna...

Pominjala se i Zvezda, kada je na klupi srpskog šampiona sedeo Dejan Stanković.

- Svakodnevno su izlazili natpisi, da me hoće i Zvezda i klubovi iz drugih liga. Što se mene tiče, ja iz Zvezde nisam dobio konkretnu ponudu. Odnosno, niko mene lično nije zvao. Sad da li je neko zvao u klub ili je bila neka priča, to stvarno ne znam. Ali stvarno sam imao odličnu sezonu i non-stop su bili neki natpisi. Naravno, bilo je tu i nagađanja, nešto je od toga je možda bila i istina - rekao je Tufegdžić i dodao:

- Ja sam prošao omladinsku školu Zvezde i svakako mi je bio san da izađen na Marakanu i debitujem. Sigurno da bi mi bila neka kruna da sam iz Spartaka stigao u Zvezdu, da ispunim svoj dečački san. Žao mi je što se nije ostvarilo da odigram meč u crveno-belom dresu, ali videćemo šta budućnost nosi. Idemo dalje, to je život.

Osvrnuo se i na to vreme provedeno u Zvezdi, te smatra da je zaslužio da dobije priliku da debituje.

- Kao što većina igrača misli da je trebalo da dobiju šansu, tako sam i ja zasigurno smatrao da sam je zaslužio. Bio sam kapiten u omladincima, prošao sam celu omladinsku školu, bio sam u provm timum na pripremama, igrao na nekim prijateljskim utakmicama i negde sam očekivao da ću dobiti priliku. Nije se desilo i ja sam morao da krenem svojim nekim putem. Da se borim da izgradim neku karijeru koja je verovatno išla mnogo teže, jer bi mnogo lakše bilo da sam uspeo da debitujem Zvezdu. Na kraju krajeva sve to, kao što sam rekao, te negde ojača. Izgradi te i kao ličnost, i kao osobu. Ne želim stvarno ni za čim - poručio je Tufegdžić koji je povukao paralelu sa tadašnjim i sadašnjim sistemom kluba kada su u pitanju mladi igrači:

- Drugačije je malo vreme bilo tada. Zvezda je bila u nekoj rezultatskoj krizi, veći pritisak da se uzme titula, da se obezbedi Evropa, te otuda sus e verovatno oslanjali na iskusnije igrače koji su mogli da donesu kvalitet. Nije kao danas, gde Zvezda uvek pusti nekog mlađeg igrača jer, pore toga što imaju rezultat, imaju i ozbiljne prihode od transfera. Ona generacija sa Jovićem, Grujićem, Jovanovićem... Svi su doneli ozbiljan novac klubu i mislim da je to bio pokazatelj kojim putem Zvezda može da izađe iz krize. Bez novca, vi danas ne možete ništa u ozbiljnom fudbalu.

Foto: FK Čukarički

Pored fudbala, Tufegdžić voli i prati i tenis i košarku. Posebno je "lud" za Novakom Đokovićem koji je dan ranije izborio polufinale Australijan opena.

- Gledali smo prva dva i po seta, posle smo morali na trening pa smo un autobusu pratili. Iskreno, nije bilo drame ni posle 1:0 za Alkaraza zato što znamo svi da je sa Đokovićem tako. Nikad se ne zna kada će on ući u veću brzinu i kada će početi da dominira svojim tenisom.

Na pitanje kako mu Novak deluje kao 37-godišnjak, igrač Čuke je imao jasan odgovor.

- Kako može da izgleda? Jednostavno, sve ono što su ga sputavali, što mu nisu priznavali neke stvari, on je sad, evo, sa 37 godina pokazao da je zaista broj jedan i da nije bilo većeg igrača u tenisu od njega. Po mnogo čemu, ne samo po tome što izađe na teren i nema protivnika koji može da mu se suprotstavi, nego i na druge stvari, izvan terena. Kao ličnost, kao osoba, kakav je... Znači, sve to govori da je jednostavno najveći svih vremena. I u užem krugu najvećih sportista svih vremena.

Otkrio je Tufegdžić i koja Novakova pobeda mu je omiljena.

- Pa za mene je pobeda protiv Federera na Vimbldonu. Svi znamo gospođu koja je veća podigla prst. Još jedan, još jedan, gde je Đoković protiv Federera, koji je tada igrao odličan tenis, spasio dve meč lopte, okrenuo i dobio meč pred publikom koja je, kao i svaki put, bila protiv njega. To mi je ostalo upečatljivo, iako je bilo mnogo velikih pobeda - poručio je i dodao:

- I ja igram tenis u slobodno vreme, kada nam obaveze to dozvoljavaju, ili ako je neka pauza, pošto moramo da pazimo i mi na svoje telo. Ali sad ovde u Čukaričkom nisam još stigao. Pavkov je rekao da bi voloe da odigramo, Tedić se hvali da je dobar. Možda i nbeki padel organizujemo, pa ćemo vam javiti iskod meča.

Kada je u pitanju košarka, Evroliga i Nikola Jokić su na vrhu njegove liste.

- Otkako sam se vratio u Srbiju, više pratim Evroligu nego inače. Imam i dosta drugara koji idu na utakmice. Kad god sam slobodan, trudim se da gledam. Zvezda igra odlično ove sezone, ostalo je još par koraka da se napravi. I Zvezda i Partizan imaju dosta veće ambicije. Mislim da Zvezda, ako nastavi ovako, može da napravi nešto više u odnosu na prethodne sezone. Imaju odličan roster i dosta kvalitetnih igrača.

- Što se tiče Jokića, svake noći je nešto novo. Ujutru kad ustanemo odmah vidimo na protalima da je to novi tripl-dabl, novi rekord... Postalo je normalno da, kada se probudiš, čujep da je uradio nešto neverovatno. Takođe je neverovatno da imamo Jokića i Đokovića kao dvojicu najvećih sportista u ovom trenutku na svetu. Ovako mala nacija, da imamo takva dva čoveka, to je nešto na šta svi treba budemo ponosni i što oni nas predstavljaju na takav način. Jer generalno, svuda u svetu, kada odete i da kažete "Srbija", ljdui će vam reći "Đoković" ili "Jokić". To je ono po čemu nas danas poznaju u svetu.

(Telegraf.rs)