Filip je novi biser srpskog fudbala: "Bilo bi lepo da sam osetio kako Marakana peva dok ulazim na teren"

Na "papiru" to možda izgleda lako, jer mu je otac direktor kluba, ali činjenica je da je Filipu Matijaševiću dosta teže u odnosu na ostale igrače Čukaričkog s obzirom na "okove" prezimena koje nosi i nekih očekivanja koja su mu možda nametnuta!

Za sada se ovaj 16-godišnji mladić odlično bori, svestan je u kakvoj situaciji se nalazi, ali je isto tako svestan i prilike koju je dobio ove zime: da sa prvim timom ide na pripreme! Prilike koju je svojim radom u mlađim kategorijama i te kako zaslužio, što se pokazalo i na prijateljskoj utakmici sa Botevom - prve koju je počeo kao starter otkako je priključen provm timu Čuke.

Preporučujemo

- Kada su mi rekli u početku, nisam imao neki osećaj da ću se priključiti prvom timu. Svakako da je čast i privilegija, ipak imamo samo 16 godina, da budem na ovakvom mestu sa ovakvim igračima. Neverovatno se osećam, vidi se razlika između omladinskog fudbala, dosta su jači i brži igrači, dosta je zahtevnije, više trčanja, ali mislim da ću se lako uklopiti - rekao je Matijašević na početku razgovora za Telegraf i dodao:

- Mnogo sam zahvalan šefu što me je uopšte i podigao. Nisam očekivao da ću brzo da stignem u prvim tim. Pričao sam i sa saigračima, tim starijim i iskusnijim igračima u klubu, da nije mnogo igrača sa 16 godina došlo do moje pozicije u prvom timu. To je velika čast. A što se tiče nekih nastupa za prvi tim u sezoni, nadam se samo debiju. Za sve ostalo ćemo polako.

I dok će mu javnost polako nametati pritisak u vremenu koji sledi, upravo zbog činjenice da mu je otac Vladimir Matijašević, Filip je srećan zbog podrške koju dobija od porodice.

Foto: FK Čukarički

- Jeste da su mi prijatelji nekada govorili da me neko možda drugačije gleda, ali uvek sam više voleo da ljudi pričaju lošije o meni nego da me hvale. To mi samo daje podstrek da radim jače. Nikad nisam imao pritisak od njega, uvek mi je bio maksimalna podrška. I on i porodica, zajedno majka i braća. Gledam da ne pričamo mnogo o fudbalu, ali kako sam sve bliže bio prvom timu sve mi je više davao savete. Da brže igram, da se bolje pozicioniram. Pomaže mi dosta. Naravno da je uvek i pozitivna kritika tu, ali je sve kako bi trebalo da bude.

Koliko je Filip "operisan" od toga što mu je otac direktor, govori i činjenica da je ranije skoro svaku utakmicu trčao na Banovo brdo kako bi stajao pored aut linije i dodavao lopte prvotimcima tokom utakmica.

- Nije me zanimalo to što sam sin direktora kluba. Uvek sam gledao da se ne ponašam tako. Da se razumemo, ja njega ovde u klubu zovek "direktor." Kod kuće možemo da se šalimo i pričamo, da ga zovem tata, ali ovde u klubu je ozbiljno. On je za mene ovde direktor. A što se tiče tih skupljanja lopti, od malih nogu sam imao tu želju. Sećam se da sam i u Lučanima dodavao lopte. Tu sam, pred aut linije, osetim malo atmosferu sa terena. Gledaš igrače. U tom periodu su bili Vladimir Lučić, Stefan Tomović, Mohamed Badamosi, Luka Adžić, sadašnji saigrač Đorđe Ivanović... Sve su to igrači od kojih dosta možeš da naučiš. Gledaš, učiš, još ako uskočiš nekad kod njih tamo kada slave... Stvarno je mnogo lepo.

Ono što je definitivno neizostavni deo te šale kod kuće, jeste "peckanje" ko je od njih dvojice bio bolji na terenu. Naravno, gledajući uzrast u kom je Filip sada.

- Svakako. Uvek se potegne ta tema. On kaže da je bio bolji, a onda ja uvek citiram gospodina Neška Milovanovića, inače njegovog bivšeg saigrača u mlađim kategorijama, koji je izjavio da sam talentovaniji dosta od njega. Tu se onda sve završava, je tata kaže: "Ako je on rekao, onda u redu." Sve je to šala...

Filip je jedan od četvorice sinova Vladimira Matijaševića, Luka i Relja takođe treniraju fudbal, dok je Lav na ovaj svet stigao pre nekoliko meseci.

- Luka je godin dana mlađi od mene, igra poziciju kao i ja, pa i krilo. Relja je još mali, 2016. je godište. Kažu svi da je mnogo talentovan, da je zvrk. Trudim se da ih što više gledam i da što više pričam, Pogotovo sa Lukom, jer sam to sve prošao. On igra sa svojim godištem, ja sam igrao za stariju generaciju u njegovom uzrastu i onda mu pričam i dajem savete jer smo i slična pozicija. Sumiramo šta je moglo bolje. Prija mi, volim da pričam sa njim o tome. I on meni daje savete kada je potrebno. Mnogo se pomažemo po tom pitanju - istakao je Matijašević, pa priznao da je otac bio jako strog kada je u pitanju škola:

- Bio je do srednje škole. Onda, kada su počeli češći treninzi i oni sa starijima, kadetima, omladincima u toim periodu, morao je malo da posustane da bi se sve uklopilo. Ali u osnovnoj školi je bio. Evo, sad vidim kod Relje kako prolazi.

Foto: Privatna arhiva

Pred Filipom je velika budućnost, Vladimir danas uveliko nadograđuje svoju uspešnu direktorsku funkciju (o čemu su čak i italijanski mediji pisali), ali je isto tako i činjenica da je bio igrač Crvene zvezde sa kojom je osvojio titulu.

- Sa nekih sedam, osam godina, kada sam počeo češće da gledam utakmice, shvatio sam ko je i šta je. Imam u telefonu snimke njegovih utakmica, nikako da pogledam sve jer su bili mnogo loši snimci. Ali stvarno su mi pričali da je bio mnogo talentovan i brz. Da je, ustvari, bio najpametniji igrač u svojoj ekipi i zato je vraćen na libera - ističe Filip, pa otkrio koji su to dragoceni saveti koje dobija:

- Uvek mi je pričao da sam donosim odluke. Da imam trenera, naravno, i saigrače, ali da bi uvek trebalo sam da donosim odluke. Savetovao me je, po njemu, kako bi trebalo da igram, kako vidi današnji fudbal. Ispričao mi je još jednu priču. Pošto sam imao tu čast i privilegiju da budem na klupi nedavno protiv Crvene zvezde na Marakani i da osetim malo te atmosfere, on mi je rekao: "Sine, znaš kako, ja sam igrao pred punom Marakanom, pred 50.000 ljudi. Vama nije bila puna toliko da bi ti osetio taj adrenalin." Ali meni je bilo zadovoljstvo videti pun sever, kamoli nešto više.

Priznaje Matijašević junior da je imao želju da debituje baš protiv Zvezde,

- To je najveći klub na Balkanu i bila bi velika čast da sam debitovao. Baš mi je saigrač Milan Pavkov rekao: "Jao, kad uđeš u 75. minutu." Sigurno da bi bilo lepo, da osetiš kako Marakana peva dok ti ulaziš. Ali, nema veze, i ovako sam bio presrećan. Nažalost, rezultat nije bio pozitivan, ali nadam se da će biti.

Zanimljivo, u nedelju je igrao za prvi tim, dok će u ponedeljak biti u sastavu omladinaca Čuke koji će odmetiri snage sa Dinamom iz Kijeva.

- Baš sam pričao sa svojim saigračem Matejom Prokopijevićem, treba da igramo za omladince u ponedeljak i rekao sam mu da jedva čekam da igram tu utakmicu. Svestan sam ja da ću da igram za omladinski tim kada ne budem bilo mesta "gore" i to mi mnogo znači. Pričao sam i sa šefom o tome, rekao je kako je to dobro za moj razvoj i nemam nikakvo opterećenje.

Svestan je Filip i da je razlika između omladinskog i seniorskog fudbala velika, ali ističe da se ne boji izazova.

- Nikad nisam imao strah od jačeg. Sigurno je da ja ne mogu da ulazim u neke duele sa njima ili skokove, ali mislim da sam dosta hrabriji od većine i po tome mogu da se takmičim sa njima.

Foto: FSS

Pored borbe za mesto u seniorskom timu Čuke, Matijaševića na proleće očekuju i bitke sa kadetskom reprezentacoijom Srbije za plasman na Evropsko prvenstvo. Grupa teška, mnogi kažu i preteška, te i ne čudi što su ih mnogi otpisali.

- Od prvog dana kada smo se okupljali, a ima mnogo dečaka koji su tu od prvog dana, nama je cilj bio to Evropsko prvenstvo. Gledali smo generaciju 2005. i 2006. i sad 2007. Moji saigrači i, pre svega veliki prijatelji, Aleksa Damjanović i Vasilije Kostov su bili na tom EP pa smo sumirlai utiske. I baš su pričali kako jedva čekaju žreb i, nadamo se, prođemo dalje. Portugalija, Holandija, Mađarska...sve su to sjajne ekipe, ali ja ne vidim razlog zašto ne bismo bili prvi? Nas ne zanima šta javnost priča. Nijednog igrača tamo to nikad nije zanimalo. Idemo da damo sve od sebe.

Kao dete, na svom Instagrama profilu Matijašević je imao jedan zanimlkjiv citat koji glasi: "Trudi se dok ti idol ne postane rival". Otuda nas je interesovalo ko su fudbaleri za koje on može da kaže da su mu idoli.

- Idol mi je Rikardo Kaka, ali pošto on ne može da mi postane rival... Od ovih novijih, svi su zadivljeni Nejmarom, ja sam mnogo cenio Dibalu. Mesija da ne komentarišem. Eto, to su negde trojica igrača koje najviše cenim.

(Telegraf.rs)