Golman Jovanović: "Nije isto u Partizanu i drugom klubu, pritisak je ogroman, očekivanja na dnevnom nivou"

Kamo sreće da Partizan u ovom trenutku ima još nekoliko fudbalera kalibra Bibarsa Natha i golmana Aleksandra Jovanovića, koji ne samo da igrački doprinose na terenu, već na leđima, kao lideri, vuku kompletan tim crno-belih, zarobljen u tranziciji, između velikih očekivanja, rezultata i realnih okolnosti, (ne)mogućnosti da se roster pojača onako kako dolikuje velikanu iz Humske u ovom trenutku. Dok se ne steknu pravi uslovi, kapiten Jovanović će morati da bude produžena ruka i trenera Srđana Blagojevića i Radne grupe kako bi se kritičan period prebrodio i klub ušao u mirne vode, a potom polako vrati na staze slave.

Posle desetak dana rada u Tusrkoj i dva kontrolna meča Jovanović je izašao pred medije i, kao i uvek, bez ustezanja otvorio važne teme. Počevši od dešavanja u klubu, timu, adaptacije na novog trenera i zahteve, pa sve do ciljeva koje je postavio kao najvažnije do leta.

- Imamo perfektne uslove, da ne širim priču na tu temu, imamo sve što nam je potrebno za kvalitetan rad i pripremu. Što se tiče ostalog, tu smo osam desetak dana, uspoznajemo se i ide u pravom smeru. No, naravno, potrebno je vreme za nove stvari, koje se traže od tima. Biće sigurno uspona i padova, ali to je verovatno normalno u ovoj situaciji - kaže Aleksandar Jovanović.

Zahtevi trenera se moraju poštovati

Partizan je u minula dva kontrolna meča sa Debrecinom i Duklom iz Praga dobro počinjao, a potom je, kako je vreme odmicalo, padao u igri. Jovanović smatra da su ti početni minuti možda putokaz za budućnost.

- Izgledali smo dobro u prvih 20-tak minuta na obe utakmice. Da bi bilo 90 minuta, potrebno je dosta rada. Individualnog, grupnog, taktičnog, tehničkog, fizičkog pogotovu. Zbog načina gde se zahteva presing, visoki presing i potrebno je dosta trke, igre u dva smera. Model je možda dobar, ali za 90 kvalitetnih minuta je još rano pričati, dugačak je put pred nama.

Trener Srđan Blagojević insistira na fudbalu u kome će Partizan biti dominantan tim na terenu, kontrolisati dešavanja. Razume se, za takav stil je potrebno vreme, greške su sastavni deo uigravanja.

- Za mene lično, prijateljske utakmice su - prijateljske, nemaju dodirnih tačaka sa takmičarskim. Zato se na kontrolnim mečevima maksimalno koriste benefiti i prostor da se neke stvari uigraju, da se rizikuje i negde se i svesno ulazi u greške, Trudimo se da ih bude što manje, no, nije nam lako. Mnogo je novih zahteva, mnogo novih informacija na dnevnom nivou i trudimo se maksimalno da što pre pohvatamo konce,

Upitan koliko njemu kao čuvaru mreže i defanzivcima odgovara novi stil na kome insistira stručni štab, da se igra gradi iz poslednje linije, nekada baš od njega samoga kroz pas, Jovanović kaže:ć

- Nema tu šta nama da odgovara ili ne, takvi su zahtevi i od nas se očekuje da se što pre adaptiramo i sprovedemo ih u delo, Novi je trener, deo stručnog štaba je takođe nov, nove su ideje. Zato je priča o tome bespredmetna, trener zahteva i tu nema razgovora, tim mora da ispuni.

Nameće se logično pitanje da li postojeći tim Partizana uopšte ima kapacitete da iznese Blagojevićev stil igre.

- Bilo je dosta dobrih situacija, pogotovo na treninzima. Da se ne lažemo, bilo je i loših, baš na utakmicama, ali je to u ovoj fazi rada normalno. Ne bih da se izjašnjavam da li tim može da iznese ili ne može. Tu smo da radimo, da probamo da implementiramo ideje trenera, da osvežimo igru nekim novim stvarima. Deseti je dan pripremama, imali smo dva meča, imamo još toliko i teško je proceniti šta tim može i koliko su dometi u ovom momentu. Možda nije izgledalo u nekim delovima mečeva sa Debrecinom i Duklom, ali verujemo da možemo da iznesemo ono što se traži.

Fali nam još karaktera u timu

Nekako se čini da ovom timu Partizana, sem Jovanovića i Bibarsa Natha, nedostaje idola novim klincima i pravih karaktera u svlačionici.

- Da li nam je potrebno više karaktera na terenu? Verovatno jeste. Verujem da to donose rezultati, dobre igre tima, da ispliva samo po sebi. Uvek sam pobodnik da ekipa ima pet, šest ozbiljnih karaktera na terenu i u svlačionici, da povuku ekipu za sobom kada je neki veliki izazov. Ne želim da pričam o sebi ili Nathu, ali napominjem da pričamo sa svim momcima, dajemo punu slobodu, bolje rečeno odrešene ruke da kažu šta misle. Nije lako mladim igračima trenutno, komplikovana je situacija, velika su očekivanja od njih, a bore se za mesto pod ovim našim suncem.

Šestoricu trenera je Partizan promenio u minulim mesecima, što se ne pamti. Takav rolerkoster sigurno utiče na igrače, otežava im prihvatanje različitih zahteva, stilova.

- Nije lako, svako od njih šestorice je donosio nešto svoje. Više je psihološki teško prihvatiti sve to i primeniti za tako kratko vreme. Sada imamo dosta sastanaka, timskih, individualnih, čak i mimo samog tima. Period je sam po sebi zahteva, ali se trudimo da iznesemo sve to na pravi način. Meni čak i nije bauk taj zahtev da se igra iz poslednje linije, poenta cele priče je da u završnoj trećini imamo ideju i dožemo do prilika i golova, Ide malo teže, no, to je normalno u ovoj fazi.

Članovi radne grupe, takođe i stručni štab napominju da su pojačanja neophodna. Jovanović se slaže sa tim i upućen je želje kluba.

- U toku sam sa dešavanjima, razgovaram i sa stručnim štabom i sa ljudima iuz kluba. Nije moj posao da se izjašnjavam na tu temu, međutim, činjenica je da su nam potrebna osveženja, nova lica, energija. Ponavljam, moj posao je teren, ostalo je na članovima Radne grupe zadužene za sportski deo, na Danku Lazoviću i Predragu Mijatoviću.

Od mene se očekuje odgovornost

Nedavno je Jovanović imao individualni sastanak sa trenerom Blagojevićem, pa je medije zanimalo šta je šef stručnog štaba zahtevao od kapitena.

- Odgovornost. Kad nosiš "traku" u Partizanu, koji je veliki klub, to se podrazumeva. Nije mu lako, pokušavam da mu pomognem. Ljudima sa strane je možda teže da razumeju, Partizan je veliki klub i samim tim specifična sredina u kojoj nije nimalo lako. Potreban je fokus svih nas da bismo išli u pravom smeru. Jer, nije isto igrati ili sprovoditi ideje u nekom manjem klubu i u Partizanu. Nije isto biti igrač u manjem klubu, uz dužno poštovanje, i u Partizanu. Može, naravno, i treba da bude bolji u većem klubu, ali očekivanja, pritisak, odgovornost na dnevnom nivou, pritisak javnog mnjenja, medija su daleko veći u velikom klubu. Pogotovo u ovom trenutku, igrači trpe veliki pritisak. Moja uloga je da pomognem šefu stručnog štaba, da što pre uvidi anomalije i da ih ispravi.

Stabilizacija i Kup prioriteti

Uloga kapitena podrazumeva i brigu o mladim igračima. u ovom trenutku u Humskoj ih je prilično.

- Uvek ih dočekam, poželim dobrodošlicu i stavim se na raspolaganja za pomoć koja im je potrebna. Nije to fraza, uvek sam tu da im se nađem, da pitam da li im je bilo šta nejasno ili potrebno. Naši klinci i momoci koji su takođe mladi, a sada su angažovani, lepo su se uklopili. Veliki je klub i svi moraju da budu svesni da su na kraju dana najbitniji rezultati. A, o svemu ćemo pričati kroz dva, tri meseca , da vidimo gde smo, šta smo, šta smo radili. Raduje me što momci hoće da budu deo grupe, jer pripreme i služe za tako nešto, da se tim upozna, sjedini.

Kada su ciljevi u pitanju Partizan ne može mnogo da bira, jer je trka za titulom davno izgubljena. Preostao je Kup, ali i letnje kvalifikacije narednog leta.

- S obzirom na činjenicu da smo u tranzitnom periodu, važno je da se stabilizuje situacija u klubu. Da se reše pitanja igračkog, stručnog kadra. Kad si u Partizanu, a imaš bodovni zaostatak u odnosu na Crvenu zvezdu, Kup se nameće kao neminovnost. Međutim, prioritet je da se situacija u i oko kluba stabilizuje, da se omogući određeno vreme da stručni štab radi mirnije. Iako svi znamo da je u Partizanu sve to malo teže za prihvatanje, da se neke stvari drugačije tumače i teže prihvataju. No, to je sada naša realnost - jasan je Aleksandar Jovanović.

(Telegraf.rs)