Ispovest Seida Koraća: "Nekom sa 17 godina mama pravi sendvič za školu, a ja sam bez dinara otišao iz kuće"

Ekipa Vojvodine će u prolećni deo sezone ući sa novom formacijom, Nenad Lalatović je odlučio da pređe na sistem sa tri štopera, a jedan od ključnih u njemu biće Seid Korać, momak koji je već godinu dana u Vojvodini odakle je stigao iz Švedske, iz ekipe Degerforša.

Seid Korać je inače i reprezentativac Luksemburga, te neko o kome ljudi u Novom Sadu imaju samo pozitivne reči. Kako zbog njegovih fudbalskih kvaliteta, tako i zbog onoga što radi van terena.

Preporučujemo

Otkako je stigao, Korać je pokazao izuzetnu profesionalnost, dok se može čuti i iz stručnog štaba "Lala" da je možda i najveći profesionalac u čitavoj ekipi.

Takođe sa osmehom, prihvatio je poziv Telegrafa da da kratak intervju, s obzirom na to okolnosti i nisu baš dopuštale nešto duži razgovor u datom trenutku. Naravno, počelo se od samih priprema...

- Dobro je sve za sada, naše pripreme su baš jake. Ali dobro, prespreman sam, kako ja, tako i svi ostali igrači. Jedva čekamo da počne sezona - počeo je Korać za Telegraf, pre nego se osvrnuo na rad sa trenerom koga poznaje.

Korać je i sam rekao da je pratio ovdašnji fudbal, te da i te kako zna ko je Nenad Lalatović.

- Naravno da sam znao njega... Mislio sam odmah da će biti dobar trener za nas, da ćemo se uklopiti kako treba. A njegove pripreme? Uh... Dosta nas nikad nije bilo na tako jakim pripremama kakve su kod njega. Prelepo je raditi s njim, to je čovek koji nas motiviše, koji je pun energije, jednostavno, kad su jaki treninzi, bolje neko ko je takav, nego neko ko ćuti sa linije dok mi radimo.

Foto: MN Press/Marko Metlaš

Stigao je Seid u Vojvodinu nakon dve godine u Skandinaviji, a o Novom Sadu i klubu ima takođe samo reči hvale.

- Ovde mi je mnogo lepo, volim Novi Sad, a lepo mi je i u Vojvodini. Samo neka se tako nastavi.

Vojvodina je ovog leta pokazala zube protiv Ajaksa u Amsterdamu, jednostavno, crveno-beli su bili bolji i to daleko bolji, iako su na kraju poraženi u Holandiji sa 1:0. Onda je usledio i poraz od Maribora, te ispadanja iz Evrope...

- Najveća žal je ostala zbog tog Maribora, Ajaks i dobro... Borio si se, igrao hrabro, ali od Maribora nismo smeli nikako da izgubimo. To su dve utakmice koje ni dan danas ne shvatam kako smo uspeli da izgubimo, tako je kako je, mora se naučiti iz greške.

Ti porazi su teško i pali, pošto se nastavilo loše u prvenstvu.

- Taj poraz nikako, iskreno nikako. Gubili smo i dalje bodove, nerešeno sa Kragujevcom, onda poraz od Napretka u Topoli kao domaćin. Tek je to sve na svoje došlo sa novim trenerom, Nemanja Krtolica kad je preuzeo, onda se ekipa počela oblikovati.

Fudbalski počeci u nefudbalskoj zemlji - Luksemburgu

Seid Korać se rodio u Luksemburgu, odakle je i počela njegova fudbalska pustolovina. Međutim, on je i sam otkrio za Telegraf da je to sve bilo izuzetno teško za njega.

Napravio je i paralelu sa Srbijom, gde je rekao da je dosta lakše da neko iz Srbije postane profesionalni fudbaler.

Kako kaže, morao je da napusti kuću već sa 17 godina.

- Mnogo teško, baš mnogo teško. Zemlje pored Luksemburga, Francuska, Belgija, Nemačka, mnogo nas ismevaju jer je bukvalno amaterseka zemlja za fudbal. Ono što je dobro, moraš da prođeš tu težinu, moraš rano da napustiš državu i svoju kuću, ja sam napustio familiju i otišao u Nemačku sa 17 godina.

- Neko drugi sa 17 godina, majka mu sprema sendvič da ide u školu, a ja sam napustio kuću bez dinara u džepu, otišao u omladinsku školu u Nirnbergu samo da se nekako pokažem, da napredujem. To je bilo najbitnije. Teško je iz Luksemburga, danas kad vidim da trebaju dva bonusa u Srbiji, mogu reći da je mnogo lakše postati profesionalni fudbaler iz Srbije nego Luksemburga.

Foto: MN Press/mr

Ali, u prethodnom periodu je Luksemburg dobio i značajan sportski razvoj, na šta se okrenuo i sam Seid Korać za Telegraf. Kako on kaže, pre 10 godina je bio samo jedan profesionalni fudbaler, a sad...

- Ako se gleda statistika, pre 10 godina je Luksemburg imao jednog jedinog profesionalnog fudbalera, a sada je ceo tim sve profesionalci. Čak ima i igrača koji igraju na profesionalnom nivou, koji nisu ni na spisku reprezentativnom a koji su ipak dobri igrači. Da li je to Vahid Selimović, štoper koji nije pozvan u reprezentaciju, a igra za Hermanštat u Rumuniji. Onda i Maksim Šano koji igra u Los Anđelesu, nije pozvan.

- Ima tu dobrih igrača koji nisu na spisku. Siguran sam da će u narednih 10 godina to sve još više da napreduje, mislim da se u poslednjih pet godina promenila slika fudbala tamo. U Nemačkoj ima dosta igrača Matijas Olesen u Kelnu, Leandro Bareiro ima 200 utakmica za Majnc, Loro Janc u Paderbornu, Daniel Sinani u Senkt Pauliju... Promenila se slika, jer vide da ima dosta igrača u Bundesligi, Francuskoj, Belgiji, na nekom dobrom nivou i tu se menaj ta slika.

Nedavno je i Srbija igrala protiv Luksemburga, a Korać kaže da njihovo vreme tek dolazi.

- Siguran sam da možemo da iznenadimo svakog. Pratio sam protiv Srbije, bilo je 2:1 ili 3:1 u Beogradu, a druga 2:0 u Luksemburgu. Dva poraza, tad je Srbija igrala odlično, tad su izbacili Portugaliju tamo. Borili smo se do poslednejg minuta, u Beogradu smo se vratili, primili smo treći gol. Siguran samd a će biti boljih rezultata u budućnosti.

Na pitanje o tome koliko još nedostaje Luksemburgu da dođe do nekog velikog takmičenja, Korać je dao i odgovor koji puca od samopouzdanja uz osmeh.

- Iskreno... Sad kako sam ja ušao u prvi tim, to će biti jako brzo.

Foto: MN Press

Osim Luksemburga, Korać je mogao da igra i za druge selekcije. Dobio je poziv Crne Gore, koji je odbio, a kako kaže o Srbiji nije ni razmišljao ni u jednom trenutku.

- Mogao sam da igram, imao sam poziv da igram za Crnu Goru za mlade, imao sam poziv da idem tamo. Odbijao sam, nije me zanimalo kao prvo, drugo rođen sam tamo u Luksemburgu, odrastao sam tamo i tamo mi je porodica. Dobro, deo je ostao, deo je u Novom Pazaru. Prijatelji su mi tamo. Nikad nisam gledao, nisam razmišljao, uvek sam hteo da igram samo za Luksemburg.

- Nisam razmišljao da igram za Srbiju zato što nisam bio na tom nivou. Moramo biti realni, da budem na nekom nivou da budem interesantan Srbiji, uvek mi je u glavi bio Luksemburgu. Siguran sam da mogu da postignem neki nivo gde bih bio interesantan Srbiji, ali tu ima mnogo štopera... Pavlović. Milenković, to su sjajni štoperi koje cenim.

Posle Nemačke je usledio put u Skandinaviju, gde je proveo dve godine u ekipama u Danskoj i Švedskoj, ali je sve bilo previše hladno za njega tamo. Kako ljudi, tako i vreme.

- Odluka je bila laka, hteo sam da napredujem, hteo sam da uradim taj iskorak neki. Fudbal kakav je tamo, odličan, puni stadioni, veoma visok intenzitet, na tehničkom aspektu fali. Ali je mnogo interesantno u Švedskoj ili Danskoj, puni su stadioni, lepi, odlična atmosfera. Uslovi za trening i sve to, sve je na vrhunskom nivou. Ali život nije za mene. Hladni su ljudi, hladno je vreme, mnogo hladno vreme. Lepo je biti, videti, bio sam dve godine, lepo je to vreme bio, ali ne bih se vratio.

Kada je usledio poziv Vojvodine, nije bilo dvoumljenja.

- Nije, to sam već govorio par puta, imao sam neke opcije. Imao sam opciju da idem u MLS, sve sam dogovorio, ali kad je došla Vojvodina, hoću da dođem. Istog trenutkua, rekao sam da hoću. Uklopilo se bez razmišljanja, ispsotavilo se da je bila dobra odluka.

Čak iako je godinu dana u Novom Sadu, on kaže da i dalje voli kada su njegovi saigrači u prvom planu.

- Kako da odgovorim... Ja više volim kad se priča o mojim saigračima, više volim kad se priča o njima, nego o meni. Ja gledam da uradim moj posao, kao što neko drugi bilo šta radi, to je moj posao. Igram fudbal da bih pobedio, ja to radim. Ne treba mi pohvala, ne treba da me spominje u javnosti, više volim kad se priča o saigračima o Seriju, Petroviću i svima njima. 

- Ne volim o sebi, nikad izjave ne čitam sam. Verovatno ni ovo neću, brat moj to pročita, pa mi javi. Ja više volim o mojim saigračima, kad se priča o mojim saigračima. Volim kad naš predsednik Zbiljić priča o igračima, nekako mi bude čast da znam da ti momci rade, kad vidim koliko žele, ne treba meni niko ništa da priča.

Kao neko ko je mlad bio u Nemačkoj, kaže da najbolje zna i šta prolazi Marko Mladenović.

- Znao sam tačno šta je prošao u Nemačkoj, znam kakva je nemačka škola tehnički, taktički. Znao sam i kako je ovde u Srbiji, ako nisi spreman da primiš udarac, dva tri, ne može biti ništa od tebe. Odmah sam mu objasnio da karakter mora da bude na prvom mestu. Sve što je učio u Nemačkoj je super, ali na prvom mestu je karakter mora da bude čvrst, jak, da se bori za to.

Na kraju, u šali je upitan i o izjavi trenera Nenada Lalatovića, koji je rekao da bi za trofej sa Vojvodinom "dao pet godina života". On nije zadržao osmeh u tim trenucima.

- Ja bih dodao još pet godina Nenadu Lalatoviću.

(Telegraf.rs)