Jovan Milošević: "Dolazak u Partizan nije korak unazad nego ispunjenje davnašnje želje"

Nekako sudbinski, iako je priča išla zaobilaznim putem i nije zaokružena transferom, već pozajmicom, karijera Jovana Miloševića se nekoliko puta prepletala sa Partizanom.

Kao jedanaestogodišnjak je boravio u omladinskoj školi crno-belih, ali tada nije "prošao" i nikome, kaže, ne zamera, smatrajući da je u tom uzrastu teško proceniti domete igrača. Potom je, pošto je skrenuo pažnju na sebe u Borcu i fudbalski eksplodirao u mlađim selekcijama Vojvodine i kadetske reprezentacije Srbije, bio na meti i Omladinske škole i prvog tima kluba iz Humske, ali tada je već bio nedostupan, previše skup, te se obreo u Štutgartu.

Ipak, na kraju su se kockice složile, Jovan je konačno tu gde je, napominje, oduvek i želeo da bude, pa je ushićen i pun emocija.

Upitan kako je reagovao na poziv Partizana da dođe i pomogne klubu, kaže:

- Pozitivno, naravno, kako drugačije da reagujem. Mnogo emocija, srećan sam i zadovoljan. Utisci su sjajni. Poznajem većinu saigrača i verujem da mi neće biti problem da se adaptiram - rekao je Jovan Milošević u razgovoru sa medijima po dolasku u Tursku.

Želja za dolaskom odradila pola posla

Vest da biste mogli da dođete u Humsku se pojavila krajem prošle godine, da li ste u tom trenutku verovali da će posao da se realizuje, s obzirom na činjenicu da ste tada bili član Štutgarta na pozajmici u Sent Galenu?

- U tom trenutku je bilo teško, iako je postojala velika želja. Ali, mnogo smo radili kako bi došlo do realizacije mog dolaska u Partizan. Na kraju želja mi se ispunila i mnogo sam srećan zbog toga.

Štutgart je imao plan za vaš razvoj, pa vas je zbog toga poslao u Sent Galen, kako biste se adaptirali na Zapadnu Evropu i tamošnji fudbal. Na početku ste dobili šansu, ali poslednjih nekoliko meseci ste propustili zbog povrede, kako je protekao taj period?

- Generalno, to je bio splet nesrećnih okolnosti. Imao sam mononukleozu, ali nisam ni znao. Zatim, na pripremama sam zaradio povredu i od tada je sve krenulo nizbrdo.

Kako gledate na povratak u srpski fudbal, kao priliku da povratite ono što ste izgubili zbog povrede preteklih nekoliko meseci ili kao korak unazad u vašoj karijeri?

- Nikako nije korak unazad. Partizan je veliki klub i to svi vrlo dobro znamo, a Superliga nije ispod šampionata u kojima sam igrao, što je TSC pokazao kad je igrao u Švajcarskoj. Počastvovan sam što imam ovako dobre prilike u karijeri.

U drugoj zemlji ste uvek - stranac

Kakva iskustva nosite iz Nemačke i Švajcarske?

- Iskustva su podeljena, sve što se tamo dešava je lepo videti i proživeti, ali tu je i druga strana, gde ste u drugom planu, jer ste stranac, pa vas gledaju drugim očima. Ali, to je život.

Da li biste mogli da uporetite sistem rada u Zapadnoj Evropi sa Srbijom, da li te zaista tolika razlika?

- Infrastruktura je mnogo bolja u Nemačkoj i Švajcarskoj, ali što se sistema rada tiče, smatram da nije mnogo velika razlika

Šta su u Štutgartu zahtevali od vas i šta za njih predstavlja vaša pozajmica u Partizan?

- Plan za mene je jasan, trebalo bi da igram, skupljam iskustvo, pa na kraju da sednemo i sumiramo utiske.

Da li u ugovoru postoji klauzula, gde bi viceprvak Nemačke već na leto mogao da vas vrati?

- U to zaista ne ulazim, to je pitanje za neke druge ljude. Moj cilj je samo da igram.

Koga poznajete od novih saigrača iz tima Partizana?

- Mnogo njih i mlađih selekcije reprezentacije. Najduže znam Nemanju Trifunovića, s obzirom na to da smo igrali zajedno u Čačku. Međutim, tu su još i Mihajlo Petrović, Mateja Stjepanović, Mihajlo Ilić...

Bio u školi crno-belih, ali...

Na društvenim mrežama su se pojavile vaše slike iz detinjstva na kojima nosite dres Partizana. Šta se tada dogodilo?

- Kao mali sam jedan period igrao u Partizanu, ništa više od toga. Ne mogu da kažem da nisam dobio šansu. Imao sam tada 11, 12 godina, bili smo klinci. Bio je to, takođe, splet nekih nesrećnih okolnostio, ali ništa loše ili čudno za taj uzrast. No, zaista je čast i privilegija sada biti ovde.

Partizan je kasnije poželeo da vas angažuje dok ste igrali u mlađim selekcijama Vojvodine, kao i još mnogi kluboviu Srbiji i Evropi. Kako ste se na kraju odlučili za Štutgart?

- Uvek idem srcem, a ono me je ponelo tamo.

Sa samo 17 godina dali ste dva gola Partizanu u dresu Vojvodine na „Karađorđu“, da li je to bio motiv više da jednog dana završite u klubu iz Humske?

- Apsolutno.

Jeste li spremi za pritisak koji dres Partizana nosi sa sobom?

- Naravno, uvek!

Da li ste zacrtali neki cilj u narednih godinu dana, imate li neke želje i snove koje ćete pokušati da ostvarite u dresu crno-belih?

- Želeo bih da se odužim na ukazanom poverenju sa što više golova, asistencija i pobeda. Idem korak po korak, najvažnije je da ostanem zdrav, a sve ostalo će doći - zaključio je Jovan Milošević.

(Telegraf.rs)