Partizanov projekat Dimitrije Janković: Dečko koji obećava

Kada god je Partizan istorijski robovao problemima, bilo finansijskim, organizacionim, bilo kakvim, uvek se "hvatao za slamku" sopstvene omladinske škole i nalazio put iz mraka. Taj "kec iz rukava" minulih godina je takođe posrnuo, izgubio se identitet, pre svega zbog pada kvaliteta struke, samim tim i čistog "proizvoda", ali je tranzicija u samom klubu donela i povratak oprobanom receptu - pruži šansu mladima i nadaj se najboljem. Crno-beli su, pomalo i na brzinu, izabrali "barjak" novog talasa talentovanih momaka - Dimitrija Jankovića (18), koji je u smiraju jeseni prekomandovan u prvi tim posle dobrih igara i sjajne statistike u omladinskoj selekciji, dobio je priliku da debituje i "poveže" nekoliko utakmica kao prvotimac.

Naravno, od dečaka koji je tek kročio u seniorski fudbal se ne može očekivati da bude nosilac igre ili fudbaler odluke u ovom momentu. Ali da Janković ima to "nešto" u sebi svedoče i interesovanja velikana evropskog fudbala koji ga prate, o čemu smo i pisali pre dva dana, a u završnici prvog dela sezone je nekoliko puta govorio i VD trenera Marko Jovanović, najzaslužniji što je vezista uopšte prekomandovan u najjaču selekciju.

Preporučujemo

Zahvalnost trenerima koji su verovali u mene

Dimitrije je, pak, izuzetno smiren i prizeman u vezi sa tim, fokus je, kaže i intervju za Telegraf, usmerio isključivo na cilj da obezbedi minute i status u prvom timu crno-belih, da u dogledno vreme bude deo i osvajanja nekog od trofeja, koji tako nedostaju klubu iz Humske.

- Druge su mi pripreme sa prvim timom, bio sam i letos deo ekipe kod trenera Aleksandra Stanojevića. Saigrači su me sjajno prihvatili već tada, pa je u ovom trenutku sve mnogo lakše. Hvala u svakom slučaju i tom letošnjem, ali i stručnom štabu koji je okončao jesenji deo sezone na čelu sa Markom Jovanovićem, ali i Đorđijem Ćetkovićem i Lazarom Tomićem, koji su mi dali šansu da budem deo prvog tima, da ostvarim svoje snove i debitujem. Došao je novi trener, več znam šta mi je činiti i fokus je na dokazivanju, minutima, ulozi u timu koja će mi omogućiti da pomognem i Partizanu, ali i sebi u građenju karijere - kaže Dimitrije Janković.

Foto: FK Partizan

Vezistu je preporučila statistički najbolja polusezona u omladinskoj selekciji, u kojoj je na 16 mečeva postigao devet golova i upisao četiri asistencije, a dominirao je i u reprezentativnim selekcijama.

- Posebnu zahvalnost dugujem trenerima Milanu Smiljaniću i Nebojši Marinkoviću, koji su verovali u mene i kada timu možda nije išlo najbolje. Oni su i sada velika podrška, čujemo se, razgovaramo, jer su bili i ostali vetar u leđa. Da nije bilo njih i Marka Jovanovića, ne znam da li bih danas bio ovde. Znam da će mi biti potrebno još malo vremena, adaptacije na seniorski fudbal, ali daću sve od sebe da trenere koji su verovali u mene učinim ponosnim, jer moj eventualni igrački uspeh daće i njima na još većoj važnosti.

Stariji saigrači od velike pomoći, porodica blista

Janković kaže da je prekomanda u prvim tim Partizana dečačka želja, ali da je i sam sebe iznenadio koliko je ostao miran kada je poziv došao.

- Kada sam ranije razmišljao o tome, neki žvarci su prolazili kroz mene. Međutim, kada se dogodilo, iznenađujuće sam ostao miran. Pomislio sam u sebi: ok, to je to, sad pokaži jesi li ili nisi pravi. U trenutku sam samo posumnjao da li će me poneti atmosfera, kada vidim navijače na tribinama, da li će da me ponese cela ta situacija, ali sam uspeo da suzbijem sve to, pa i tu malu tremu koja je normalna. Kad je meč sa Radničkim iz Niša, imao sam samo ideju da što pre dotaknem loptu, sve drugo je bilo po strani, ništa nisam osećao sem želje za pobedom.

Zatečena je bila i porodica mladog igrača kada je saznala da će prvi put obući dres prvog tima i izaći na teren.

- Iskreno, bili su pomalo u šoku. Tata nije bio u Srbiji, pošto radi u inostranstvu, ali je gledao meč, a majka je na debiju protiv Radničkog iz Niša bila na tribimama. Bili su presrećni, to je najlepša stvar u njihovom i mom životu. A, onda, znate kako to već ide, stižu pozivi i čestitke rodbine, prijatelja, komšija. Nekako su svi podelili tu moju sreću i ponosan sam zbog toga.

Naravno, Dimitriju su pomogli i stariji igrači da sve protekle što lakše.

- To je činjenica i zahvalan sam im na tome. Da ne nabrajam, kako be nih izostavio nekoga, a to ne želim, pa da se naljuti. No, uglavnom momci koji su lideri tima, od kapitena Jovanovića, pa redom, a imaju veliko iskustvo, bodrili su me i olakšali taj debi, koji će ostati urezan zauvek. Bili su uz mene svaki meč u kome sam bio na terenu.

Foto: FK Partizan

Cilj je da se nametnem i pomognem timu i klubu

Kada je "probio led" u najjačoj selekciji, postavio je sebi novi cilj, odnosno nekoliko njih.

- Od momenta kada sam počeo da se bavim fudbalom, želeo sam da postanem prvotimac Partizana, da budem neko ko će doprinositi golovima, asistencijama, ko će osvajati trofeje i ostaviti neki trag. Svestan sam vremena u kome živimo, da se sve brzo dešava, kao uostalom i u mom slučaju, ali kad sam već stigao do snova, sada želim da se nametnem, da igram što više. Ako me pitate za budućnost, sve i da odem iz kluba posle određenog vremena, imam neku ideju da se posle inostranstva vratim ponovo u Partizan i tu završim karijeru. Da i tada pomognem, makar mladim igračima, kao što meni sada pomažu iskusni momci u timu.

Koncept forsiranja mladih igrača ide na ruku i Jankoviću, ali i njegovim "klasićima" u timu.

- Pričamo često o tome međusobno. Raduje me što su neki momci koje znam od detinjstva sa mnom u prvom timu, što smo tu mi koji znamo šta znači Partizan, kakva je to odgovornost. Ali, svesni smo da nam ništa neće biti dato, poklonjeno, već da moramo da izborimo za prostor, da se nametnemo i pokaemo da vredimo, da klub nije pogrešio što nam je pružio priliku. Bodrimo jedni druge, proživljavamo svaki trening, svaki dan na poseban način, tako gradimo samopouzdanje i nadamo se svi najboljem.

Ako bi jednom mogao da bira, posle Partizana, naravno, Janković se ne bi dvoumio gde bi nastavio karrijeru. To je klub Dimitrijevog igračkog idola, iako je poslednjih dana na meti drugog velikana. Odnosno, njegovih skauta...

- Ne opterećujem se, niti razmišljam o tome, iako čujem priče, vidim da se nešto šuška, ali sam čvrsto na zemlji... - smeje se Dimitrije na pokušaj da izvučemo nešto o interesovanju Mančester junajteda, pa nastavlja. - Biću iskren, Barselona mi je omiljeni inostrani klub. Nekako vidim vezu sa Partizanom upravo zbog omladinske škole, na koju se i katalonski klub oslanja. Naravno, Leo Mesi je omiljeni fudbaler, tu takođe nemam nikakvu dilemu, Ako se nekada ukaže prilika, ostvario bih još jedan san - zaključuje Dimitrije Janković, dok polako kreće na odmor i povečerje. Jer, sutra je novi dan, novo dokazivanje, a snovi ne mogu da čekaju...

(Z. Ivković)