Kada neko od pedantnih hroničara među navijačima Partizana bude pravio retrospektivu događaja u Humskoj, "odmeravao" dekade, godine, pa i mesece uspona i padova, ne obazirući se samo na puku sliku ostvarenih rezultata, jer to je relativna kategorija, već na globalno stanje kluba, minula 2024. godina će verovatno biti u najužoj konkurenciji za najtežu od osnivanja kluba. Takav rolerkoster u sportskom - stručnom, organizacionom, upravljačkom, rezultatskom pa i navijačkom smislu se ne pamti i ta tamna senka, iako je krajem godine došlo do određenih promena, i dalje je nadvijena nad velikanom kome će, jasno je to i laicima, biti potrebne godine da se oporavi i vrati na ono što je nekada bio. A, bio je cenjen, poštovan i uticajan u evropskim okvirima, dok sada to nije ni na lokalnom nivou.
Primopredaja vlasti u oktobru
Primopredaja vlasti u Humskoj nije tekla baš jednostavno, iako je naoko delovalo da će sve biti stvar rutine, jer su i bivši i potencijalni čelnici dobili poziv koji se ne odbija. Jedni da spakuju kofere, drugi, pak, da raspakuju. I to što je pre moguće, jer je nervoza, sa sve "masnim" porukama na mečevima Partizana, posebno na domaćem terenu, dosegla tačku ključanja i više se nije ticala samo sporta, fudbala.
Javio se, međutim, problem među samim čelnicima, koji su isprva više nego korektno sarađivali, pošto je Rasim Ljajić, bar dve sedmice, svakodnevno dolazio na stadion. Tražio i dobijao dokumentaciju, informisao se o dugovanjima, dnevnim, mesečnim, godišnjim potrepštinama kluba, obavezama koje su prioritetne. Uz navedeno, aktivno je učestvovao i u imenovanju Sava Miloševića, koga je za tren na meču u Lučanima zamenio Branko Vukašinović (četvrti trener u gosini) na mestu trenera. Odnosno, reformisanju omladinske škole, pregovarajući zajedno sa Milošem Vazurom i tek angažovanim sportskim direktorom Ivicom Ilievim sa Vladimirom Vermezovićem i Zvonkom Vargom.
Taj "vakum" period svedočio je o eventualno mirnoj primopredaji vlasti, ali i o jednom "ulasku u jednosmernu ulicu" Ljajića. U želji da "otključa" Statut kluba, satkan iz uma bivšeg potpredsednika profesora Vladimira Vuletića, koji je praktično "betonirao" vlast odlazećeg saziva, Ljajić je kod Pravnog fakulteta, preko advokata posrednika, organizovao sastanak i zamalo sam sebe eliminisao iz bilo kakve priče o Partizanu. "Službena" fotografija je ekspresno poslata na više instance, a naredni, daleko bitniji sastanak, istoga dana, otkazan je istog trenutka. Otuda je potencijalni predsednik Privremene komisije morao je da čeka na novu priliku još dve sedmice i to "zbrzano" na meču reprezentacije u Leskovcu, gde je dobio konačni "amin" da uopšte pristupi novom zadatku, uz priču u "oblandi" o važnosti funkcije u Humskoj na globalnom nivou (nekad bilo).
Spor u vezi sa novcem za monitoring
Tokom pomenute dve sedmice nastao je i spor između odlazećih i tada potencijalnih čelnika u vezi sa određivanjem datuma redovne Skupštine. Jer se prvobitno određeno vreme, pre svega, poklapalo sa UEFA monitoringom i obe strane su gledale da izbegnu "molitvu" državi za novac. Uz to je Ljajić, putem medija, poručio da nema okupljen tim ljudi, saradnika, da mu je potrebno još vremena, dok je stari saziv gledao da se makar na odlasku izvuče i ne savija u položaj "bavarskog đevreka" i kamči novac ako već drugi dolaze na njihova mesta.
Natezanje je trajalo još nekoliko dana, a onda se, čini se, ponovo umešala "treća strana" i donela odluku da se, umesto 11. oktobra, Skupština prolongira za 21. oktobar. S tim sa su se Milorad Vučelić i Ljajić dogovorili da zajedno potražuju novac za licencu, a da se posle toga stari saziv povuče i prepusti vlast u klubu.
Samo zasedanje nije donelo ništa epohalno, niti tenzično, dogovoreno je sve protekne dostojanstveno, da se u javnost ne iznosi "prljav veš", čak i da određeni broj ljudi ostane i pomogne novoimenovanoj Privremenoj komisiji, koju su, pored Ljajića, činili Predrag Mijatović, Danko Lazović (sportski deo), Milka Forcan, Vojislav Lazarević, Boban Stanojević (privrednici) i Dragan Milovanović (pravnik), da "pohvata konce" i što pre uspostavi svoj sistem funkcionisanja. Dogovor je, međutim, bio kratkog daha...
Korpe prljavog veša iz dana u dan
Dva meseca posle toga, iz dana u dan, javnost se sladila "priljavim vešom" iz Humske. Serijska gostovanja po televizijama, u pisanim, eletronskim medijima, detalji koje u prošlosti, prilikom četiri promene vlasti u Humskoj od 2007. godine, nisu mogle ni da se naslute, sada su bile dostupne na "švedskom stolu". A, uvek je bilo šta da se kaže, iznese, jer su dugovi, problemi, i mutni poslovi uvek i postojali. Doseglo je te razmere, da je čak i generalni direktor Crvene zvezde - Zvezdan Terzić, prokomentarisao javno da mu je muka od kukanja iz Humske. Mada, ko ume da čita između redova, svestan je da je ta poruka bila samo plod trbuhozborstva sa mnogo ozbiljnije adrese od Ljutice Bogdana.
Uz to je, pod plaštom uštede, počela odmazda prema nekolicini ljudi koji su zaostali kao deo bivše Uprave ili su bar tako kategorisani. Tako je Ivica Iliev jednog dana postigao dogovor o smanjenu plate, dok je sutradan otpušten uz priču da je "testiran", tim putem je krenuo i Ivica Kralj, još nekolicina trenera u školi, gde je označen višak "radne snage", zahvalnice su uručene i u Radnoj zajednici, marketingu.. Deo ljudi je otišao sam, deo je svoj spas video u odricanju od mesečnih plata i sve je to legitimno. Jer, kako kažu, svako vreme ima svoje heroje, ali i "Trojanske konje".
Ipak, negativno medijsko eksponiranje, konstantna priča o nasleđenim problemima, počelo je da uzima danak na drugoj strani. Od početne euforije, koja je na meču sa Čukaričkjim dovela 20.000 navijača na stadion, da stanu uz, kako se navodilo, "oslobođeni Partizan", brojno stanje na tribinama je počelo da se osipa.
Sporno obraćanje i afera Kerkez ubili euforiju
Dugometražna konferencija za medije Predraga Mijatovića, kao i serija gostovanja u različitim medijima sa vrhuncem na televiziji za koju je Partizan godinama strano telo i predmet sprdnje, sa potpuno pogrešnom retorikom iz perspektive pravih navijača, bio je pucanj u zdravo koleno svemu što se dešavalo u i oko kluba iz Humske. Taj prst u oko ljudima koji godinama plaćaju ulaznice, mimo svih bojkota, i svedoci su stvarnih događaja, a ne, kako je naveo - urbanih legendi o suđenju, ali i sudeonici aktivne borbe protiv svih Uprava, desetkovao je u četiri sedmice posetu na stadionu Partizana. Doneo i preispitivanje među pristalicama crno-belih o stvarnim namerama čelnika, koji su nasledili omražene im prethodnike.
"Afera Marko Kerkez", zbog koje Mijatović ušao u sukob sa Savom Miloševićem, dovela je do iznenadnog odlaska trenera i "pucanja balona" zbog koga je dva dana kasnije, na meču sa Radaničkim iz Niša, na tribinama bilo samo - nezapamćeno - 300 posetilaca. Jedna strana je tvrdila da je bilo mešanja u izbor igrača, druga da je bilo samo sugestija u vezi sa pomenutim fudbalerom zbog spornog dolaska i veze sa delom tada odmetnitih navijača, ali je bilo kasno za kontrolu štete, jer je već napravljena.
U tom momentu Privremena komsija se verovatno susrela sa drugim najvećim problemom, pored finansijskog, otkako je stupila na scenu. Pokušaj imenovanja novog trenera iznedrio je tužnu istinu, a to je činjenica da u ovom trenutku nema previše raspoloženih za klupu Partizana i tako je ostalo do dan danas. Iako je nekolicina bivših asova, među kojima su Saša Ilić, Vladimir Ivić, Slaviša Jokanović (...) godinama agitovala za promene Uprave i čekala bolje vreme za povratak u Humsku.
Privremeni i trener na određeno
Ta spoznaja iznedrila je, kako rekoše neki od novinara poslovično upućenih na Partizan - privremenog trenera Marka Jovanovića, sa svega desetak meseci obuke u trenerskoj struci. Bez adekvatne licence, ali voljnog da se stavi na raspolaganje, po cenu i da sam plati takav rizik. Jer, nervoza oko Partizana, sem početnog oktobarskog predaha. očito ne jenjava.
Na koncu, javnost je dobila još jednu opširnu konferenciju za medije na kojoj je još jednom saznala detalje o dugovanjima kluba, spornim ugovorima i deo planova za zimski prelazni rok. Istina, u "komadu", ne u TV nastavcima, mada sporadično i dalje, kao slučajno, "izleti" poneki podatak i kritika o nekome ko je pustio tužbu, menicu i što je, je l` te, potraživao svoj novac.
Nismo u tom momentu saznali ko je trener, no, jesmo u prvom danu nove 2025. godine i to je - Srđan Blagojević, Nije ni Saša Ilić, nisu ni Paunović, Jokanović ili Nikolić - imena za kojima su vapili navijači, očekujući scenario kao u košarkaškom klubu, kada se vratio najbolji trener Evrope svih vremena - Željko Obradović i pokrenuo "točak iz blata". Nisu, jer naprosto nije realno.
Ali jeste Blagojević i treba mu pružiti podršku, omogućiti da, koliko god je moguće u datim okolnostima, reorganizuje ekipu, uspostavi sistem, način rada, a zatim nastavi borbu za drugu poziciju. Jer, borba za titulu je, kao i osam godina unazad, izgubljena još u septembru i misaona je imenica za ovakav Partizan.
Sve što se posle toga dešavalo u Humskoj, uz navijački bunt i parole koje paraju uši, a koje negde debelo smetaju, zapravo su istinska posledica promena. Navijači se još uvek nadaju - pravih, ne kozmetičkih.
(Telegraf.rs)
Povezane vesti
Ovakav klinac se nije pojavio od Runija: Mladić ušao u istoriju PL, Arsenal ipak prosuo bodove
Mesi ušao u telo Brazilca: Ukrajina za njega nije bila suđena, ovim golom pokazao da Italija i Napoli jesu
Zbog njegovog brata nastao haos u Partizanu, on ovim potezom u Premijer ligi pokazao kakav je majstor
<% post.title %>
Haland je opet onaj stari, Mančester siti vezao dve pobede: Teška bruka najgoreg tima Premijer lige!
Video: Mijatović otkrio koliki je dug Partizana i do detalja objasnio kome sve crno-beli duguju novac
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
Hugo
Ove godine je godina zaborava,a vec sledeca godina gasenja tako da groblje uvek ima razlog za slavlje🤣🤣🤣🤣🤣🤣🤣
Podelite komentar
Igor Obrenovac
Nezapamćen upliv politike u sport. Počinje sa hajkom na Djurića koji nije bio dobar predsednik, ali je sklonjen, nanogica, i onda ubacivanje Vazure i njegovog profesora rimskog prava, kao i poslušnika svake vlasti Vučelića. Ubacivanje Janičara na jug, potpuna kontrola tribine. Za to vreme sa druge strane brda održana je ponoćna skupština kluba i kreće doba renesanse. Menja se vrh FSS, stiže Kokeza, stižu nove legendarne sudije, Glodjović, Majo Vujović, Jokić, Elvis, Laki Lu, Pavle Ilić..... Dokumentarac može da se snimi o golovima iz gol auta, o penalima na 20 metara, o crvenim kartonima. Menja se vrh UEFA i dolazi Čeferin i Laković. Partizan postaje najkažnjeniji klub na svetu. Fare doušnici rade punom parom, pljušte optužbe za povrede LGBT prava, za prava Roma, šta je viknuo Pera, a šta Žika, uglavnom više utakmica bez publike nego sa publikom, a i skraćivanje grupa pred žreb je maksimalno sumnjivo. Onda sledi uništenje poslednjeg tima koji je imao kvalitet dovodjem Stanoja. Igrači nam odlaze bez obeštećenja u pola sezone. Ubacuje nam se stranački kadar u sporski sektor, Milivoje i Kralj. Sad ide priča sami pali sami se ubili, ne možemo ni IMT gospodina Dunjića da pobedimo, ko nam je kriv. Medeljin, Lacio, Real, Steaua, svi zajedno su bili mačiji kašalj u režimima koji su ih favorizovali za ove naše neimare i putare.
Podelite komentar
Друга лига оле
ГАШЕЊЕ
Podelite komentar