Bog se zove Džejmi

Biti savršeno nesavršen. Onako, sebi svojstven, pun mana za samoprozvanu gospodu, a dopadljiv običnom čoveku. Da plešeš po granici ukusa, jer su baš ti koraci do crte uvek najslađi. Ne zna to svako, to je svojevrsno umeće, talenat veštih mangupa koji su odavno našli suštinu. Izaći iz mase i postati onaj jedan, a i dalje ostati onaj iz naroda. Vole to ljudi da vide. Vole uspeh onih čije grehe vide i u sebi. Raduju se što je jedan takav uspeo. Kažu da se nije rodio onaj koji je svima ugodio, zato batališ tu rabotu i ne pokušavaš. Jednostavno, budi ono što jesi osim ako nisi Džejmi Vardi. Onda budi Džejmi Vardi.

Čim te mogu zamisliti u filmu Gaja Ričija kao protagonistu, ti si za mene autentični Britanac. A, Vardija mogu da psihički projektujem kako zajedno sa Vinijem Džonsom bije nekog ispred lokalne birtije ili se vozi u starom sivom kombiju sa Džejsonom Stejtamom, Džejsonom Flemingom i ostatkom ekipe.

Preporučujemo

Njegov život i jeste jedan veliki miks britanske kinematografije i navijačkog folklora, nižeg srednjeg društvenog staleža i radničke etike dok ne dođe kraj radnog vremena. A, onda, što bi stara dobra replika iz našeg ostvarenja rekla, našika se i pravi haos.

Ko ne zna za Džejmija Vardija, taj ne zna ni za fudbal. No, malo ljudi zna da je Džejmi Vardi po rođenju bio Džejmi Ričard Gil.

Red kućica levo i desno kraj puta, sve u istoj boji i kišni dan u Šefildu. Žena po imenu Lisa ostala je sama sa detetom u naručju dok ju je muž napuštao i odlazio u nepoznatom pravcu. No, nalazi sreću u građevinskom radniku koji prihvata dečaka kao da je njegov, te biva jasno da će klinac promeniti prezime od svog biološkog oca u prezime čoveka koji mu je pružio mnogo više ljubavi.

Odrastao je kao i svako drugo englesko dete iz radničke klase, zaljubljen u fudbal i prepušten alkoholu, sa mnogo ratobornog duha i još više želje da izađe iz sivila industrijske priče Šefilda.

- Ovde ljudi žive za fudbal. Derbi grada je ogroman, atmosfera nestvarna, pa i pravo na likovanje nakon pobede i sve što ide uz to - rekao je Vardi jednom prilikom kada su ga upitali o njegovoj ljubavi prema Vensdeju.

A, baš tu je i počeo svoju grubu odiseju sa loptom, jer se taj san srušio kao kula od karata i pre njegovog punoletstva. Odmah spušten u amatersku ligu sa sedmičnom zaradom od tričavih 30 funti, morao je da nađe ubrzo posao. Teška su vremena bila iza njega, ali i ispred.

Posle odrađene smene u fabrici za medicinska pomagala, bio je učesnik ponoćne tuče ispred jednog lokalnog paba, a to mu je 2007. godine i donelo nanogicu i velike probleme u Stokbridž Park Stilsima čiji je dres nosio upravo za pomenutih 30 funti.

Iako je u tom momentu ličilo da nema izlaza, ovaj napadač je počeo da blista. Egzistencija ga je terala u fabriku, a um na teren. Propao mu je prvi transfer, ali mu je pružena prilika od strane Roterama gde je postigao neverovatnih 55 golova. Nije odustajao. Nikada se nije predao. Nikada nije ostavio san.

Imao je sreću da ga par očiju Nila Aspina prate u fudbalskim bljeskovima, te ga je ovaj trener direktno poveo u Halifaks za tadašnjih 15 hiljada funti odštete. Od tog momenta se sve toliko brzo dešavalo.

Foto: Ryan Browne / Shutterstock Editorial / Profimedia

Bitni pogoci i odlazak u Konferenciju gde je zaigrao za Flitvud Taun, a kada neko za 36 mečeva uspe da postigne 31 gol, što je prosek skoro gol po meču u tako velikom razdoblju i količini utakmica, onda ne postoji šansa da vas neko ne uoči.

I, baš tada, te 2012. godine dolazi u tim čija postaje ikona.

Romansa između Lestera i Džejmija traje do današnjeg dana.

No, navike radničke klase, onog običnog i normalnog života su mu ostale. Sve što je voleo ranije, voleo je i tada. Voli on to i sada, ali...

Tadašnji štoper Riči De Lat tvrdio je da je Vardi noći pre utakmice provodio sa kriglom u ruci, ali i parčićima pice iza ponoći. Razgovori nisu pomagali, ali takvo ponašanje mu nije uticalo na performans. Gurao je svoju ekipu sve jače i bolje.

Nekako, njegov privatni život nije se manifestovao na svlačionicu, iako je takođe u jednom momentu sezone proglašeno da Džejmi pred svaki meč popije po pola flaše vina i tri konzerve energetskog pića. Votka, viski... Sve što mu je bilo pri ruci... Znao je da uživa u tim vratolomijama engleskih pabova.

Ono što je počelo da nervira upravu Lestera jeste da je alkohol počeo da mu utiče na oporavak, jer se priča da je na žurkama voleo da pije votku i u isto vreme unutra ubacuje Skitls bombone, pa mu je organizam sporije primao terapije. Jednostavno, počeo je odsustvuje sa nekih mečeva za koje je bio planiran.

Alkohol je već tada počeo teško da mu smeta, a u jednom navratu, kada je već imao nekoliko promila u sebi, naslonjen na sto u pabu, ušla je njegova verenica i očitala mu poštenu bukvicu koja ga je donekle dozvala pameti.

Foto: Tanjug/AP

Tada je bila trudna i rekla mu je da ne želi da donese dete na ovaj ludi svet ukoliko će nastaviti da nestaje na nekoliko dana i da se opija kao da sutra ne postoji. Uz to mu je kazala da bi mnogi ljudi, u tom momentu slave u Lesteru, umrli da se domognu njegove pozicije.

- Ne znam šta će biti... Sa mnom ili bez mene, ali nemoj odbaciti sve - navela je ona pred prisutnima i ostavila ga pijanog i zamišljenog u lokalu.

Jeste, optimalizovao je odlaske u provode, zamenio većinu alkohola sa energetskim pićima i počeo da jede kajganu skoro u svakom svom obroku umesto brze hrane. Nije bilo sve idealno, ali je stanje krenulo da se popravlja.

Baš te godine kada se dozvao pameti, te godine se desila i ta šokantna titula Lestera. Pre svega, taj trofej je tu bio najviše zbog njega. I pored svih sporednih stvari koje su ga kočile, držao je sponu sa fudbalom. Držao je most koji je pravio od momenta rada u fabrici i amatarskog loptanja. I nikada ga nije srušio, iako je u svojim naletima alkoholne katarze možda i to mogao učiniti.

A, navijači ga nikada nisu ostavljali. Sve se znalo, ali se tolerisalo. Bio je iskren i prema sebi i prema onima koji ga vole. Mnogi kažu da mu je rođenje druge ćerke znatno unelo balans u život. Sve manje i manje je posećivao pabove i klubove.

Žurka nekada nije mogla da prođe bez njega. Potpredsednik Lestera je jednom saopštio da je Džejmi u prvim mesecima po dolasku toliko konzumirao piva da je u alkoholhisanom stanju dolazio na treninge. Razgovor iza zatvorenih vrata je dosta toga doveo u red, kao i pomenuto rođenje ćerke.

No, kao i posle zemljotresa, talasi su se još osećali, pa je imao još jednu tuču ispred paba, a zatim i čarku ispred stadiona. Prgavost je pokazivao i naterenu i van njega, a nije trpeo da mu neko nešto dobaci u prolazu. Temperament ga je dovodio u razne situacije koje gledamo samo u filmovima.

Do tada, već je imao brdo pesmica od strane navijača Lestera. Devijantno ponašanje je pravilo samo još veći mit od njegove ličnosti, a njegova dostupačnost za ljubitelje kluba je samo to utvrđivalo. On je taj. I heroj i čovek. I bog i rob. I svoj i svačiji. Grešan i pravedan. Dobar kada treba, loš kada mu se ukažu slobodni dani.

Govorio je šta misli. Nije se ustručavao. Ta ne baš diplomatska vrlina ga je naterala da mesecima ide na prinudnu edukaciju jer je jednog čoveka iz Azije nazvao "Jap" što je na tom području okarakterisano kao rasizam. Em izvinjenje, em časovi.

U nalete po pabovima je znao da uveče i Dejvida Nudženta, bivšeg igrača Lestera i svog kuma koji ga je venčao sa Rebekom Nikolson, sadašnjom ženom. Prosto, izgledao je kao vulkan i ponašao se kao isti. Svi su se plašili da će sve jednog momenta propasti. No, to je ono što sam vam i rekao - najslađi su ti koraci pred prelazak svakog ukusa.

E, sada, pitanje je, šta to narod toliko voli kod njega? Problematično ponašanje? Alkoholizam? Ponekad i izostanak profesionalizma?

Tanjug/Reuters

Ne.

Narod voli to što je Džejmi Vardi samo čovek. Sa svim svojim manama i vrlinama. Čovek koji je pravio greške i ispravljao ih. Onaj koji je svom klubu dao sve i sebi ostavio taman onoliko koliko mu treba. Mnogi su se videli u njemu. Prepoznali se. On je na svoje istupe imao kartu uspeha. Kada zabrlja, dva puta na terenu jače zapne. A, niko nije mogao da kaže, ni u incidentima, da je zao. Paradoksalno, ali Džejmi Vardi je za njih bog zato što je čovek.

Zato što svoje grehe opravdaju njegovim. Svoje ponašanje opravdavaju njegovim. On je, ne baš sluteći, postavio leđa za prizemni plebs. On je i opravdanje i sila.

Kod njega se svaki uspeh gledao kao svevišnji, a svaki loš potez kao čovečji.

Bio je tu i kad se bilo na dnu, bio je tu i kad se lomilo i bio je tu kad se osvajalo. Bio je tu kad se ispadalo, bio je tu i kad se pehar dizao. Bio je tu da postigne 180 golova, bio je tu da predvodi, bio je tu da ljude na stadionu čini srećnim.

Još 2015. godine otvorio je akademiju u kojoj nudi pomoć i treninge amaterskim igračima poučen potrebama koje je i on sam imao u sivilu početka karijere. Omogućio je mnogim nevidljiv sunarodnicima da stanu pred skaute i stratege i pokažu šta mogu.

Već mnogo godina u nizu je ambasador škole za posebne potrebe u Hinkliju, a iz često neozbiljnog momka izrastao je u muškarca koji se stara o šestoro dece - troje sa sadašnjom suprugom, jedno iz prošle veze i dvoje iz prethodnog braka svoje supruge.

Nekoliko puta je morao da prizna grešku, mnogo puta je morao da se pokaje, ali svaki put mu je praštano jer je Džejmi Vardi. Onaj narodski čovek u takvom obliku kakvog ga mnogi zamišljaju.

Od radnika u fabrici sa nanogicom do šampiona Engleske i dresa nacionalne reprezentacije. Sada već 420 nastupa za Lester i kapitenska traka nedvosmisleno zalepljena za njegovu ruku.

Od amaterske od Premijer lige, od šut karte nižerazrednog kluba do premijerligaške bajke koja će trajati dok on to želi.

Šta će biti sa Lesterom? Borba. Možda ispadnu, a možda i ostanu. Ali, Vardi će biti tu.

Jedan greh te ne čini grešnikom, ali pravedan put te može učiniti nečijim bogom.

(Telegraf.rs)