Tanjga otkrio šta su on i Miha prvo uradili u Novom Sadu posle potpisa za Vošu: Ovo će oduševiti sve

Svaki 16. decembar ljubitelje fudbala u Srbiji u poslednje dve godine podseća na Sinišu Mihajlovića, koji je tog dana 2022. godine preminuo posle lavovske borbe sa leukemijom.

Povodom godišnjice legendarnom fudbaleru i treneru, za sajt Vojvodine uspomenu na Mihu evocirao je njegov kum Miroslav Tanjga, koji je sa njim došao istog dana i potpisao za klub sa Karađorđa.

Preporučujemo

– Siniša i ja smo došli isti dan. Počeli smo da živimo zajedno… – počeo je priču Miroslav Tanjga i otkrio šta su prvo uradili posle potpisa za Vojvodinu.

– Kada smo stigli taj prvi dan u Novi Sad. Prvo što smo uradili posle potpisa ugovora otišli smo da upišemo fakultete. U pitanju je Fakultet za zaštitu na radu. Doduše, dva puta smo ga posetili. Prvi put kada smo upisali, a drugi tri-četiri godine kasnije kada smo došli da podignemo papire. Fudbal? Nikad se tu ne zna, daj mi da upišemo fakultet da imamo nešto za dalje u životu. Siniša je pet godina bio mlađi od mene, veliki talenat u tom periodu, ali nismo želeli da se odreknemo tek tako škole… E, onda je počela ideja “pa, čekaj, daj da mi budemo prvaci u fudbalu”. Nismo mogli da se posvetimo školi. To mi je ostalo kao neko prvo sećanje – prisetio se Tanjga koji se borio da zadrži suze.

– Toliko toga me ovde podseća na njega. Naša Vojvodina, naši tereni, naš Novi Sad… Pesme, izlasci, sve… Nije lako, verujte mi. Kroz sve stvari u životu smo prolazili zajedno. Toliko je bilo tu toliko situacija životnih, fudbalskih… Došli smo do odnosa koji možeš da izgradiš sa jako malo ljudi u životu.

Ljubav između Siniše i Novog Sada je posebna priča.

Mural Siniši Mihajloviću u Novom Sadu; Foto: Nikola Anđić

– Obožavao je ovaj grad! Dobio je priznanje i za počasnog građanina Novog Sada. Želeo sam da kada izađe iz bolnice dođe ovde, da prošetamo, prisetimo se svega… Stalno se raspitivao za Vojvodinu, stanje u klubu, pratio je rezultate.

Da život nije bio tako surov prema Siniši… Šta bi danas rekao fudbalerima Vojvodine?

– Kakvo treće mesto? Hoću da budete u prva dva tima. Verujem da bi to rekao.

Prisetio se Tanjga i čuvene generacije Vojvodine iz 1988/89 godine.

– Neverovatna grupa fudbalera, trenera… Imali smo vrhunsku atmosferu i trenirali smo pakleno! Zaista, ti treninzi… Tu je sve pucalo. Kada se radilo – radilo se. Kada izlazimo išli smo svi zajedno, ali nikada pred utakmicu ili kada nas sutra čeka trening, te stvari su se znale. Uradili smo veliku stvar za našu Vojvodinu, naš Novi Sad… Ljudi su nas zaista poštovali i radovali se kada nas vide. Prvaci one velike Jugoslavije! Kada bi izašli u neki restoran u Novom Sadu sa devojkom, gotovo po pravilu bi dobijali odgovor „kuća časti“. Sećam se da smo za osvojenu titulu smo dobili 5.000 maraka u tri rate. To je novac s kojim smo mogli da odemo nekoliko dana na more. Pričam to da vam kažem da nama nisu bile motiv pare već da napravimo rezultat sa klubovom i izgradimo se kao igrači. A, novac? Ma on će kad-tad doći – zaključio je prisećanje Tanjga.

(Telegraf.rs)