Živeo u baraci pored Marakane, bio igrač Zvezde i vicešampion Evrope sa SCG, sada je najveći hit u Hrvatskoj
Dinamo ili Hajduk, Dinamo ili Hajduk, Dinamo ili Hajduk... Uglavnom imena ovih klubova čujemo kada je u pitanju priča oko naslova prvaka u Hrvatskoj i dilema mogu li Splićani posle 20 godina konačno da osvoje titulu!
Razlika između ova dva kluba na tabeli račuina se svakog vikjenda, ne blistaju ni jedni ni drugi, dok nekako ispod radara prolazi činjenica da je jedan drugi klub tu između njih, sada i na vrhu tabele - Rijeka!
Osvojili su važna tri boda tokom vikenda, iskoristili su poraz Hajduka od Gorice i sada imaju identičan broj bodova kao Bili - 32, dok su Modri na trećem mestu sa 26.
Najveće zasluge za to idu nekadašnjem crnogorskom reprezentativcu Radomiru Đaloviću koji je sredinom avgusta sasvim neočekivano dobio priliku da se dokaže. Zamenio je Željka Sopića, odnosno ostao u klubu, što se pokazalo kao pun pogodak uprave kluba.
Da je vojnik Rijeke, Đalović je pokazao i kada je odlučio da ostane u klubu u trenutku odlaska Srergeja Jakirovića u Dinamo. Đalović je u leto 2023. jedini ostao, te je privremeno vodio ekipu.
Đalović je i kao igrač nastupao za Rijeku, za tim sa Kantride odigrao je 87 mečeva i dao je 37 golova, dok je prve profesionalne korake napravio u jedinstvu iz Bijelog Polja - odakle je došao u Crvenu zvezdu. Nije, doduše, dobio pravu priliku na Marakani.
- Došao sam kao dete sa 13 godina iz Bijelog Polja. Sam, nikog nisam znao u Beogradu, svi su mi ostali u Bijelom Polju i bilo je teških trenutaka. Ali to me je izgradilo kao čoveka. Živeo sam u onoj baraci preko puta Marakane kod pekare Kruna, sa Nemanjom Vidićem, bili smo drugari, kao i sva deca koja dođu sa strane u Zvezdu. Vidić je tada bio mršav, nije imao razvijene grudi, ali je uvek bio striktan i posvećeno trenirao. Stekao sam tamo mnogo prijatelja, trenirali su me legende poput Duleta Savića, Vojina Lazarevića, Mileta Jovina, Kuleta Aćimovića, Zvonka Radića... Vojkan Melić je bio direktor škole. Mnogi iz te generacije danas grade trenerske karijere. Aleksandar Luković, Jovan Damjanović, Slavoljub Đorđević, Žarko Lazetić, ja... - rekao je Đalović svojevremeno za crnogorske medije i dodao:
- Bio sam razočaran što nisam uspeo u Zvezdi, bolelo me je, ali tako ti je to kad si dite i kad ne razmišljaš. Kad gledaš iz ove perspektive, drugačije to sve izgleda. Znate li vi ko su tada bili napadači Zvezde? Drulić! Pjanović! Jelić! A ti mlad i nestrpljiv. Realno je bilo da odem na pozajmicu, pa da se vratim. Oni su hteli da me negde pozajme, ali ja nisam želeo, bio sam impulsivan, neiskusan i otišao sam u Železnik. Tamo sam nešto malo igrao, dao dva gola, ali nije to bilo baš najbolje.
Iznenadio je monge kada je 2022. otišao u Zagreb i u tamošnjem klubu ostao do 2006. Sa mladom reprezentacijom Srbije i Crne Gore osvojio je srebrnu medalju na Evropskom prvenstvu 2004. godine. Tada je u finalu Italija bila bolja i zasluženo slavila sa 3:0.
Za reprezentaciju Crne Gore igrao je od 2007. do 2011. godine, a karijeru je završio u Grblju 2020.
Sada je u situaciji da nadmaši rekord Željka Sopića koji je prošle sezone takođe imao 32 boda iz 16 utakmica, te je uzeo 35 u 18 duela. Sledećeg vikenda Rijeka gostuje Hajduku i taj meč daće dosta odgovora na pitanja vezana za Đalovića.
(Telegraf.rs)
Video: Mekeintajer priznao da mu je neophodan frizer: Više pričao o frizuri, nego o utakmici
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.