Srbin je generalni menadžer u SAD i stvara asove: Brine o 9.000 dece i ima važnu poruku za srpski fudbal

"Tvoj cilj je da deca zavole sport". Ove reči je pre nekoliko godina, kao svoj glavni zadatak, imao Radojica "Raca" Ristić - Srbin koji trenutno obavlja funkciju generalnog fudbalskog menadžera u Sjedinjenim Američkim Državama i vodi računa o 9.000 najmlađih zaljubljenika u najvažniju sporednu stvar.

Rano je završio igračku karijeru ali mu to nije bila prepreka da stekne respektabilno ime u SAD i da postane jedan od najvažnijih fudbalskih ljudi u “Hjuston Teksas Soker klubu” (HTX SC), u Zapadnom Hjustonu. Ono što je Ristić opisao u intervjuu za Telegraf, moglo bi da bude i smernica za promenu svesti u Srbiji kada je reč o radu sa decom u fudbalskim školama širom zemlje. Sve ovo u svetlu najavljenih korenitih promena u radu sa najmlađima.

Preporučujemo

- Ono što uradimo sa decom u najranijim uzrastima ima mnogo veći uticaj na njihovu budućnost nego ono što uradimo kada imaju 16 ili 17 godina. Često potcenjujemo decu. U ranim uzrastima dajemo im vežbe bez protivnika, bez konteksta koji se dešava na utakmicama. Trče na poligonima, preskaču prepreke, trče oko postavljenih čunjeva. Treniraju i bez lopte. Mislim da tu grešimo. Glavne vežbe na treninzima trebalo bi da budu u kontekstu igre i utakmice. Da naviknemo decu da na treningu rade ono što ih čeka na utakmicama. Da donose odluke i unapređuju brzinu donošenja odluka. Tako se radi u Španiji, Belgiji, Holandiji. Taj model je primenjiv svuda, verujem i kod nas – počinje priču Ristić i pojašnjava:

- Primera radi, sa deset godina deca mogu da rade vežbu “tri na tri, plus dva”. Tri dečaka protiv trojice, na skraćenom prostoru i sa dva manja gola, plus dvojica koji imaju drugačije uloge (stoje sa strane, kao ispomoć ili igraju istovremeno i za jedne i za druge). I tu imate sve elemente fudbalske igre. Deci to bude nezanimljivo u početku, ali posle kratkog perioda prihvate. Kasnije to postaje automatizam. Moramo ih osposobiti da osete prostor u igri, da iskoriste taj prostor. Da po automatizmu donose odluke u realnim okolnostima koje ih čekaju na utakmicama. Njihovo telo se menja, ulaze u pubertet, mogu da postanu viši ili brži. To su fizičke predispozicije na koje ne možemo previse da utičemo, ali možemo da kontrolišemo kako im je mozak naučen da se ponaša na fudbalskom terenu. Najbitnije je šta deca nauče do 13. godine, a posle se to nadgrađuje. Vežbe bez protivnika su sjajne, ali one dolaze kao nadogradnja. Žongliranje, vođenje lopte, dodavanje bez pritiska. Sve to treba da se radi, ali to nisu realne situacije koje decu čekaju na terenu kada imaju protivnika - poručuje Ristić iz dalekog Hjuston.

Foto: Privatna arhiva

Za naš portal otkriva kakav je sistem funkcionisanja mlađih kategorija u Sjedinjenim Državama.

- Ja sam došao ovde sa UEFA “A” licencom, što je veoma cenjeno. Ali… kada vi dođete u SAD i kada niste afirmisan trener, uglavnom to bude ovako: "evo izvolite, sad krećete ovde iz početka, vaš cilj je da deca zavole sport". Tako sam krenuo od najmlađih nivoa i postepeno gradio karijeru. Nije to bio nimalo lak zadatak u državi gde je fudbal na četvrtom mestu kao sport. Ali infrastruktura je fascinantna. Dođete na kompleks koji ima 35 terena, igramo turnir, a meni kažu ti si na 35. terenu. Kako to na 35. terenu? Onda uđete u onaj mali automobil za golf i onda vas odvezu do tog 35. terena. Nakon rada se najmlađima ušao sam kao šef stručnog štaba u elitni nivo, gde smo radili sa najboljom decom u klubu. Na kraju su mi poverili da budem tehnički direktor odnosno generalni menadžer Zapadnog Hjustona. Mi smo klub koji ima 9.000 igrača, sa četiri glavna centra, koji su podeljeni po oblastima - istok, zapad, sever, jug. Zadužen sam za sve operacije od fudbala do marketinga, do biznisa, do finansija za deo koji je u Zapadnom Hjustonu. U isto vreme sam i sportski direktor – kaže Ristić.

Ali početak nije bio nimalo lak. Sa 26 godina je prekinuo igračku karijeru a matični klub Spartak iz Subotice poverio mu je posao rada sa mlađim kategorijama.

- Sa 26 godina sam prestao da se bavim fudbalom jer sam imao pet operacija kolena. Odmah posle završetka igračke karijere 2009. dobio sam posao u akademiji Spartaku iz Subotice. Moja karijera trenera je išla uzlaznom putanjom i tu sam imao privilegiju da radim sa kolegama od kojih sam mnogo naučio. U međuvremenu sam završavao licencu, porasle su mi ambicije. Dobio sam posao u Africi, gde sam radio u Beninu kao šef stručnog štaba sa još jednim kolegom iz Subotice koji je bio moj asistent.

Afrika je bila samo usputna stanica, jer se Ristić vrlo brzo našao u SAD.

Foto: Privatna arhiva

- Sam sam krojio svoju sudbinu i nisam čekao pomoć. Tako sam i došao do jedne agencije koja se bavila dovođenjem trenera iz Evrope u Sjedinjene Američke Države. Obavili smo intervju, brzo posle toga je došao i drugi razgovor i dobio sam ponudu u jednom klubu u Hjustonu koji se zove Teksas Raš (Texas Rush), gde sam počeo da radim u mlađim kategorijama. U SAD sam došao 2015. i ovde radim skoro deceniju.

Interesovalo nas je i to da li može da povuče paralelu sa Srbijom, gde se u mlađim kategorijama često ne podudaraju sistem rada i rezultati.

- Drugačiji su sistemi u SAD i Srbiji. Ovde 90 odsto igrača u mlađim kategorijama ima za cilj da dobije stipendiju. Mali je procenat, oko 10 odsto, onih koji pokušavaju da ostvare svoje igračke snove kroz fudbal. U SAD ako želite da budete na koledžu vi ćete ići u jednu vrstu kluba. Ako želite da budete profesionalni igrači, imate drugu vrstu kluba koji su orijentisani na afirmaciju igrača. Najveći problem je što MLS deluje kao liga koja je sama za sebe, koja nije pod Savezom. u Srbiji imate Savez koji vodi računa o Superligi. Dok u Americi su to dva različita tela. Imate telo kao što je MLS, a imate AMS. MLS funkcioniše na svoj način, kao što funkcionišu NBA, NFL i ostale lige tipa franšize. Dođeš pa kupiš jedan klub, od tog kluba napraviš nešto, pa onda se sam razvoj igrača malo uspori i više se radi na popularizaciji sporta. Ali da vam kažem, fudbal na koledžu je mnogo napredovao. MLS klubovi sada traže igrače baš sa koledža. Sa koledža idu na draft.

"Mesi je jedan od najvećih ikada, ali dolazak velikih imena u MLS zna i da odmaže! Nadam se da će i Mijatović da krene stopama Joveljića"

Nastavio je o MLS ligi, i dao zanimljivo viđenje situacije kada je u pitanju dolazak velikih imena. Pre svih Lionela Mesija.

Foto: Privatna arhiva

- Šta da kažem o Mesiju, jedan od najvećih fudbalera ikada. Nije to sporno ali koliko dolazak velikih imena pomaže popularizaciji sporta, toliko i odmaže. Samim dovođenjem igrača, koji su u godinama i iskorišćeni, minutažu gube deca koja su tek na početku, igrači koji potiču iz omladinskih škola. Inter Majami je ispao iz plej-ofa, nije uspeo da uradi mnogo toga, a doveo je takve igrače kao što su Suarez, Buskets, Alba. Svaki MLS tim koji je doveo velike zvezde nije mnogo uradio u rezultatskom smislu – kaže Ristić.

I Srbija, naravno, ima svoje predstavnike u MLS. Dejan Joveljić je jedan od ključnih igrača Los Anđeles Galaksija, dok se mnogi pitanju šta se dešava sa Jovanom Mijatovićem. Došao je u SAD kao jedan od najboljih igrača Zvezde, ali...

- Mijatović se još nije izborio za ulogu ovde. Igrao je i za B tim ali i upisao 15 utakmica za prvi tim. Ne mogu da kažem zašto on igra ili ne igra. To su stvari koje su unutar kluba. Ali šteta je, na primer, da jedan takav igrač nema veliku minutažu. On ima 19 godina, sad je pravi moment kada treba da igra, da eksplodira, Ako mene pitate, ja verujem da je trebalo da ostane još u Crvenoj zvezdi, ali opet razumem i finansijsku situaciju. Teško je odbiti devet ili deset miliona evra za mladog igrača u Srbiji. Sad se ta cifra i pomera na gore, zbog dobrih igara Crvene zvezde u Ligi šampiona. U februaru počinje MLS liga, to je njegova druga sezona, želim mu svu sreću i da se izbori za mesto. Strahinja Tanasijević koji je došao iz Spartaka i igrao je 60-70 odsto utakmica. Svi mi želimo da vidimo nove Savićeviće, Mihajloviće, da ostanu do 26. godine u Srbiji. Ali to jednostavno nije realno - rekao je Ristić, pa se osvrnuo na Dejana Joveljića:

- Joveljića pratim još od kad je igrao u Crvenoj zvezdi. Ta skromnost koju ima, to malo igrača ima. Pazite, on je reprezentativac u šahu. Šah je sport koji utiče na mentalni razvoj igrača. Ja verujem da mu to pomaže i to što kažete sa lakoćom igra, sjajno ga je gledati. LA Galaksi je jedna od najvećih franšiza u Americi a Joveljić tu ma značajnu ulogu i mesto u jakoj konkurenciji. Nije ni Joveljić igrao te prve sezone, pa se posle pokazao. Možda ta priča bude i sa Mijatovićem.

Na pitanje da li je možda Joveljić spreman da se vrati u Evropu, Ristić je bio jasan:

- To su njegove lične ambicije. Pitanje je da li želi da se vrati? Imate životni stil u Los Anđelesu, gde je temperatura cele godine 22 stepena, gde je lepo vreme, uslovi za zivot dobri, gde ste se afirmisali kao igrač. Samo je pitanje kakvi su mu ciljevi. Ja verujem da će MLS postati mesto iz kojeg igrači neće hteti da se vrate u Evropu, da će biti zadovoljni i srećni. Naravno, Evropa je Evropa, a Joveljić je već pokazao da može da igra na visokom nivou.

S druge strane, interesovale su nas i Ristićeve ambicije kada je u pitanju povratak u Evropu. Pogotovo u srpski fudbal, jer se stiče utisak da bi znanjem i iskustvom mogao da pomogne u uspostavljanju tog nekog ispravnog sistema.

- Naravno da postoje neke želje da se dođe na taj nivo, Mislim da sam i kompetentan i da imam neko iskustvo iza sebe koje može da mi pomogne. Hvala Bogu da sam na poziciji gde mogu da biram. Ako se desi - super, ako ne – radi se dalje. Naravno da bih voleo da se oprobam u evropskoj sredini kada je u pitanju moj posao - rekao je Ristić i potvrdio šta je poenta kada je u pitanju rad sa mlađim kategorijama:

- Sistem kakav god imate, lakše se radi. Lakše se prelaze prepreke, rešavaju problemi. Kad nema sistema, onda se ide iz problema u problem. Verujem da Crvena zvezda teži tom sistemu, u Ligi šampiona smo protiv Štutgarta imali na terenu tri igrača iz omladinske škole. Gutešu, Maksimovića i Mimovića sa ozbiljnim ulogama. Nadam se da će sad i Partizan krenuti sličnim putem. Razgovarao sam sa kolegama iz Vojvodine, isto ide u tom smeru. Moje mišljenje je da sprski fudbal nisu samo beogradski velikani, već i Subotica, Leskovac, Kragujevac, Kraljevo, Kruševac i ostali centri. Poboljšanje rada u mlađim kategorijama u celoj Srbiji nam je i te kako potrebno. Svi znamo kakve igrače imamo. Mnogo njih se pojavljuje u mladim selekcijama. Poenta je kako će da se edukuju i gde će da završe sa 18 godina - istakao je Ristić i nastavio:

- Imamo selektora olimpijske reprezentacije SAD Marka Mitrovića koji je igrački stasao u Banatskom Dvoru. Postoji potencijal i van Beograda, samo treba drugačiji pristup u radu. Upravo je to i istakao Aleksandar Kolarov kada je imenovan za selektora mlade reprezentacije Srbije. Deca treba da igraju, da li će igrati u manjem ili većem klubu nije presudno. Važno je da igraju. Kolarov je došao kao pravo osveženje i verujem da može da podigne mladu reprezentaciju. To što nije radio do sada ne mora da bude merilo, može da bude sjajan trener. Verujem da može svojim karakterom i svojim iskustvom da pomogne, ne samo u ekipi koju vodi, koju selektira, nego generalno u celokupnom sistemu FSS.

Za kraj, dotakli smo se i Crvene Zvezde zbog igara u Ligi šampiona i reprezentacije Srbije.

- Evidentno je da Zvezda ima sistem. Sjajan stručni štab, skup sjajnih igrača. Svi znamo da imaju mnogo novih igrača, da su došli tokom leta, tako da ne može se napraviti tim za dve nedelje, ne može za tri nedelje, ali vidite da može uz adekvatan stručni štab mnogo brze. Cenim gospodina Milojevića, još kad je bio trener u Čukaričkom i kad je prvi put došao u Zvezdu. Zvezda drži rejting i standard, imaju i resurse i mogućnost da rade i nadam se da će se nastaviti u tom pravcu i da će uspeti da predstave i Srbiju, ali pre svega mislim da će uspeti da ispromovišu još više mladih igrača, čime će dobiti i reprezentacija Srbije - rekao je Ristić, te se osvrnuo na Orlove:

- Nikad ne znam šta da očekujem od naše reprezentacije kad igramo. Ali eto, i to je jedna posebna priča. Veliki sam navijač i uvek mi tesko pada kada reprezentacija izgubi i nikad srećniji nisam kada pobedi. To je verovatno tako kada napustite državu, pa onda gledate malo iz drugog ugla. Igrački mi imamo kvalitet, ali treba još mnogo da se radi. Treba još mnogo naših igrača da budu Vlahović, da budu na nivou u kojem je Mitrović. Osveženje je bila utakmica protiv Danske, protiv Švajcarske ali mislim da možemo mnogo bolje.

(Telegraf.rs)