Mihajlo Ilić otkrio razliku između Italije i Srbije: "Prodao sam se za 5 miliona, mislio da sam neko..."

Fudbaleri Partizana nalaze se u daleko boljoj poziciji nego pre mesec i po dana, polako su uhvatili korak za vrhom tabele, pa trenutno treće mesto na tabeli i prolazak prve runde Kupa ulivaju nadu za nastavak.

Jedan od igrača koji je bio standardan i kada nije išlo dobro, ali i sada kada je situacija bolja je Mihajlo Ilić, pozajmljeni štoper Bolonje, koji se u Humsku vratio posle samo pola godine.

Na početku razgovora za Telegraf, on nam je otkrio šta očekuje posle dobrog niza i šest duela bez poraza.

- Pa iskreno očekujem da nam je ova reprezentativna pauza malo pomogla da se još više spremimo, treniramo, za te dalje utakmice. Imamo težak raspored, opet mnogo je utakmica do kraja. Spremamo se, nastavljamo, igrali smo dobro, imali smo neki dobar niz i sada je na nama da nastavimo to, da održimo dobru igru i rezultate i da privedemo polusezonu kraju.

Posle nekoliko meseci pauze i sam si dobio priliku da igraš, imaš kontinuitet igara. Kako se osećaš u ovom trenutku?

- Pa dobro, najvažnije, najsrećniji sam kad igram, kad imam utakmice. U početku nije bilo kako su ljudi očekivali, ni ja, ali eto trebalo mi je dve, tri, četiri utakmice da se vratim. Ipak, šest meseci bez utakmica je malo duži period. Sada sam i ja uhvatio dobar priključak, krenuo sam da igram dobro i kao i za celu ekipu, nadam se da ću i ja održavati taj svoj nivo i da ćemo pobeđivati.

Možeš li da napraviš paralelu sa radom u Italiji i Srbiji, šta je ključna razlika, brzina, intenzitet, snaga?

- Ja bih najviše izdvojio intenzitet, način izvođenja vežbi tamo i ovde. Igrači su naravno kvalitetniji, ali intenzitet sam, zagrevanje od prve do poslednje vežbe na treningu je stvarno... Bez pauze se radi, sat, sat i po, sve puca od rada, pasa, zagrevanja, čuvanja lopte. Fizička priprema i fizička snaga i pripreme su baš baš teške.

Da li su ti tražili da povećaš snagu, mišićnu masu, zahtevi tog tipa, ishrana?

- Generalno je tamo briga o fudbalerima i članovima kluba drugačija. Ja sam dobio tamo čim sam došao svog nutricionistu, koji je o meni brinuo svakog dana, išao sa mnom na ručak i doručak, gledao u moj tanjir. Na fizičkoj pripremi sam imao kondicionog trenera koji je bio zadužen za mene i možda još dva igrača. On je nama pravio program, brinuo se o nama, do perfekcije to ide. Ja sam tamo već dobio određenu mišićnu masu, sada moram to da nastavim, naravno da nije dovoljno. Mislim da kada to sve budem ispunio, taj fizički rast, vratiću se tamo da se borim za svoju poziciju.

Koliko je pomogao trening u takvim uslovima, drastičan je skok iz Superligu u jednu od pet najjačih liga u Evropi? Šta ti je bilo najteže?

- Ja sam mislio da je sada odavde idem, prodao sam se, pet miliona, kao sad sam ja neko i nešto, međutim dok nisam došao tamo na teren i video gde sam ja zapravo i koje su to... Bolonja je super klub, ali nije vrhunski kao Real Madrid, onda ne možete da zamislite kako tamo to već izgleda, kada su igrači u Bolonji fizički do perfekcije pripremljeni, sa loptom, u taktičkom delu. Prošla sezona se njima namestila kako se namestila i Mota je uradio vrhunski posao.

- Najteže mi je bilo da se priviknem na jezik, ali i prvih mesec dana na psihičkom nivou, bilo mi je teško da uđem na trening i onda se zaređaju dve, tri greške i razmišljam "Da li je ovo za mene, kako". Kako je to mene teralo, posle mesec dana se dignem i tako se napreduje, zato što daješ mnogo preko svog maksimuma. Posle mesec, mesec i po dana je došla reprezentativna pauza, gde sam ja došao kući, malo sa sobom to prebrodio, kada sam se tamo vratio u martu bila je to druga priča.

Da li si dobio neke zahteve kada si dolazio na pozajmicu, prate li te?

- Savete nisam dobio, njima je najbitnije da ja imam utakmice, da imam kontinuitet. Dva skauta su pratila i bila u Topoli protiv TSC-a i sportski direktor se stalno čuje sa mojim agentima, prati svaku utakmicu, čestitao mi je i na golovima protiv GAT-a i Lučana. Ako ne gledaju utakmicu, gledaju snimke posle.

Da li je bilo neke druge opcije u Italiji za pozajmicu?

- Ja imam ugovor do leta o pozajmici, s tim što oni, ako budu zadovoljni, ako iz nekog razloga žele da me vrate, to mogu da urade na zimu. Dva, tri tima su oni probali da mi završe, da imam minute tamo, s tim što je moje viđenje neko da ja nisam za to, pogotovo što su to timovi koji su bili u donjem delu tabele i dan danas se oni bore, bukvalno je svaka utakmica 0:0, 1:0. Kad znam da idem negde u inostranstvo, Italijani su specifični i verujem da kad bi loši rezultati krenuli, teško da bih ja nastavio da igram. To sam ja tako gledao. Bile su to dve, tri opcije, ništa konkretno. Partizan je kontaktirao, ovde znam, ne moram da se navikavam. Ovo je moj grad, moja liga, saigrači i to je ono što je presudilo. Znam da mogu da napredujem, dugo je prvenstvo, ima dosta utakmica.

Smatraš li da si prerano otišao, nisi imao ni godinu dana kontinuiteta kod Igora Duljaja, faktički se namestilo da budeš prvi bonus?

- To je sada teško reći, kada dođe takva ponuda i takav klub, kako da se odbije. Veliki je to unos za klub i za mene, i opet... Možda je ovo najbolja opcija za mene, bila bi još bolja da sam ostao tih šest meseci do leta od prošlog januara, pa da sam na leto otišao sa još više utakmica u nogama, ali šta je, tu je.

Partizan je trenutno u tranziciji, ekipa je faktički najsvetlija tačka, kako tebi to izgleda?

- Drago mi je što je konačno nešto malo živnulo, došli su neki novi ljudi. Partizan će biti na mestu na kom pripada i navijači su se vratili, sve ide na pozitivnu stranu i sve je drugačije u odnosu na prvu utakmicu protiv OFK Beograda, kakvo je bilo sivilo. Došao je derbi posle i generalno tu nije izgledalo kao da će biti ni blizu kao sada. Okrenulo se... Taj derbi, koliko god sada loše zvuči, nešto je promenio, trgnuo je nas i ljude oko Partizana i sada možda glupo zvuči, ali osvestio je sve nas. Vreme je promene, i za nas igrače da tako više ne ide, kao što je bilo. Sad je sve dobro, igramo dobro, dobri su rezultati, nadam se da će tako da ostane.

Imaš minute i kod Miloševića, iako te je Stanojević doveo. Kako ti deluje kada si par faktički sa zadnjim veznim igračem?

- Saleta Stanojevića znam, ja sam kod njega debitovao, on me je ubacio u prvi tim, žao mi je što se sve onako izdešavalo. Kod Sava isto imam kontinuitet, mislim da sam opravdao njegovo poverenje.

- Ja nisam mislio da će to najbolje da izgleda, ali eto, nekako smo se ukombinovali, on (Arijaga) na desnoj, ja na levoj strani. I meni je malo teže, jer sam ceo život igrao desno, ali to je sa neke strane dobro - zaključio je Ilić za Telegraf.

(Z. Ivković)