Matijašević: "Išao sam logikom Hofenhajma i Salcburga, u FSS samo kao predsednik, ovu dvojicu je htela Zvezda"

Da je u pitanju bajka, tekst bismo počeli sa "nekada davno", u njega ubacili čarobnjake i vratili se "nekoliko koraka" unazad kada je sportski direktor Čukaričkog Vladimir Matijašević jednom prilikom dobio nadimak "Koperfild sa Banovog brda" - sve zbog posla, u to vreme velikog, koji je završio!

Međutim, varate se ako mislite da je bajka izostala, jer sve što je uradio za ovih 10 godina u klubu može da se podvede kao jedna od najvećih bajki srpskog fudbala. Bez magičnog štapića, ali sa moćima "fudbalskog čarobnjaka". Nije, doduše, mogao sam - što nikada nije ni krio i uvek je isticao, te je tokom svih ovih godina uglavnom imao sreće kada su u pitanju bliski saradnici.

Da, dobro ste pročitali, Matijašević je uveliko pregazio tu 10. godinu u Čuki i ušao je u 11. s namerom da klub nastavi da raste. Od početne ideje, one koju je predložio predsedniku Draganu Obradoviću te 2014. godine, ni do današnjeg dana nije odustao i zato sada srpski fudbal ima klub koji je prepoznatljiv po omladinskoj školi i mladim fudbalerima koji "gore" stasaju i, nakon što imaju važnu ulogu prvom timu, brzo "odlete iz gnezda."

U Čukarički je došao iz Napretka, tamo je pomogao da se klub uzdigne i vrati u Superligu, dok je na Banovom brdu imao kratke prekide odlaskom u AEK, s kojim je ušao u Ligu šampiona, i u Fudbalski savez Srbije na poziciju direktora.

- Da budem jasan odmah na početku, teško da bismo bilo šta uradili da nije bilo Dragana Galeta Obradovića, koji je jedan jako dobar čovek, i da pored sebe nisam imao kvalitetne ljude. Tu. pre svega, mislim na svoju najbolju saradnicu Dijanu Petrović i Gorana Grkinića koji mi sad pomažu u svemu. Posle dve i po godine u Napretku na početku svoje direktorske karijere, mislim da je bilo toliko, nisam mogao da verujem da ću biti ovde deset godina i da ću se osećati kao u svojoj kući. Imao sam male prekide, ali u tim prekidima sam bio u kontaktu sa ljudima iz kluba i pomagao isto tako, i kad sam bio u AEK-u, i kad sam bio u FSS. U tom trenutku je bila i korona, ali evo, u avgustu je prošlo deset godina, znači ušli smo u 11. godinu mog trajanja u Čukaričkom - počeo je Matijašević intervju za Telegraf:

- Klub je mnogo izrastao za ovih deset godina, što je normalno. Kao brend smo mnogo napredovali i imamo neku svoju vrednost na tržištu. Sigurno danas vredimo mnogo više nego pre 10 godina. Prvo moramo da krenemo od 2012. kada je klub i uzet od strane Dragana Galeta Obradovića. Tad je bilo najgore stanje, a onda je 2013. ušao u Superligu. Tada su bili rivali baš sa Napretkom. Onda, 2014. godine, posle poraza Čukaričkog od Grodiga u Evropi, ja sam došao ovde posle mesec ili dva. Mnogo je izrastao klub u smislu ljudi, u smislu omladinske škole. Malo smo i sredili ove kancelarije, ono što nam najviše fali, da se ne ponavljam ni posle deset godina, jeste taj internat - baza za mlađe kategorije i za prvi tim.

Otkrio je Matijašević i kako je uopšte završio u Čukaričkom, odnosno kako je došlo do "spajanja" njega i Dragana Obradovića.

- Sećam se kao da je danas bilo, upoznali smo se ovde na Brdu tokom pretposlednjeg kola u Drugoj ligi. Čukarički je bio pred ispadanjem, mi smo bili drugi ili treći. Tu su nas pobedili 1:0, a posle toga smo otišli na ručak. Zatim smo se viđali i u firmi gospodina Obradovića i pričali o fudbalu. Jednostavno, ništa tu nije bilo konkretno, jer sam ja sa Markom Miškovićem vodio Napredak, išlo nam je to sve dobro. Da, on je tada imao neke svoje probleme privatne, pa dok se to sve rešilo, ali u tim trenucima mi smo Napredak uveli iz Druge lige u Prvu ligu. Nenad Lalatović je došao kao trener, sećam se, pobedili smo čak te godine i Partizan, Marko Nikolić je bio trener crno-belih. Dosta toga lepog se desilo u Kruševcu, stvarno je tamo bilo dosta divnih ljudi, dosta prijateljstava. Da, gubili smo utakmice, ali smo lepo igrali, nismo imali prioritet ili Evropu. Bilo je bitno da budemo u sredini tabele i da pravimo rezultate.

Nastavio je Matijašević da se priseća tih događaja iz 2014. godine.

- Onda sam napustio Napredak, u junu mesecu, kraj prvenstva. Sa Markom sam dogovorio da jednostavno ne mogu više, nisam mogao da putujem i zbog porodice i zbog svega. Nisam imao alternativu, nisam čak ni pričao više o tome. Više sam hteo da se baziram možda i na neki menadžerski posao, ako ne bude nešto bolje. Ali igrom slučaja, sa Draganom Obradovićem sam od tog juna do avgusta zajedno gledao utakmice, pričali smo, razgovarali. Bio je tu i tadašnji direktor Vlada Borozan. Pitali su da pomognem, ali taj prvi ozbiljan razgovor bio je u kancelariji njegove firme. Tu je bila njegova supruga, direktori, brat, ne znam ko sve. Pitali su me, a ja im rekao svoju viziju: "Da, doći ću, ne treba mi plata, hoću da prodajem igrače pa da zaradimo zajedno." Tu su bili u čudu. Sećam se kad me direktor firme pitao: "Zašto to nisi radio u Kruševcu, prodavao i napravio sve to toliko?" Ja im kažem da je to zato što je velika razlika između Kruševca i Beograda. Svi klubovi, agenti koji dolaze, oni dolaze da gledaju Zvezdu i Partizan, Vojvodinu tad. Ja sam čak dovodio u Kruševac ljude iz Salzburga, Nirnberga u to vreme da gledaju, ali nije bilo lako. Dođu oni koji hoće da gledaju Zvezdu i Partizan, neće da putuju u Kruševac, a ovde ako zakažete utakmicu ranije ili kasnije imaju da gledaju dve. Povučen tom logikom sam to i rekao. Naravno, malo su se gledali u čudu, ali kada sam rekao i tu famoznu rečenicu da mi ne treba ništa, hoću da pravim, onda je na kraju bilo - 'ajde!

- Tražio sam da mi se niko ne meša u posao, što sam i dobio tokom ovih 11 godina. S Vladom Milojevićem sam seo, razgovarali smo, napravili korektan razgovor i počeli da radimo. Eto, tako je to krenulo. Posle nepunih godinu dana smo uzeli Kup, posle godinu i po dana smo prodali prvog igrača - Brežančića u AZ Alkmar. Vlada je radio na terenu, ja sam se više bavio tom prodajom, dovođenjem, odvođenjem. Takav je bio plan. Naravno, najveći uspeh ovog kluba je sigurno, po meni, taj Kup, ne ni Liga Konferencija, ni ništa, nego ipak igrali smo lepo fudbal - rekao je Matijašević i dodao:

- Eto, tako je to počelo, znači, u kancelariji kod njega, iz neke šale. I pre tog razgovora, sećam se dobro, zvali su me da idem sa njima u Kruševac da gledam Napredak i Čukarički. Nisam mogao, Napredak je bio moj klub, tamo sam počeo da radim. Bio sam tada na vikendici, pobedila je Čuka 2:0, golman Stevanović odbranio je jedan ili dva penala, da bi me onda Gale zvao posle te utakmice. Malo sam bio uzdržan, Vlada Borozan je bio tu, ali je živeo u Italiji. Ja sam rekao: "Okej, ti imaš čoveka koji ti je u Italiji, ali ovde se ja pitam."

"Išao sam logikom Hofenhajma i Salcburga! Vlada Milojević je bio svuda, hteo je da uspe i to mu se vratilo"

Imao je Čukarički i tada neke mlade igrače, ali je činjenica da je ekipa bila sastavljena od onih iskusnijih. Trebalo je u neku ruku promeniti tadašnji DNK kluba i stvoriti novi. Na svu sreću za Brđane, Matijašević je imao viziju.

- Pa bilo je teško, ali ja sam išao logikom Hofenhajma i Salcburga. Gledajući Ralfa Ragnika kako je radio, meni je to bio neki uzor u tom trenutku, jer je gurao mlade igrače i agresivnost. Na našem području možeš da imaš mlade igrače, ali agresivnost nije lako dobiti. Ja se dobro sećam, mnogo puta sam ponovio to u svakom intervju, da bez želje, agresivnosti i volje nema rezultata. I onda smo polako počeli da ubacujemo te mlađe. Imao je Čukarički i tada, na početku, mlađe. Braću Srnić, Filipa Stojkovića, tad su bili mladi. Ali mislim da spoj mladosti i iskustva uvek daje rezultat, a opet nama je trebala mladost zbog prodaje. Mi smo dogovorili da idemo tom logikom, ako možemo da jurimo rezultat - jurimo. Ako ne,onda da izbacimo mladog igrača da prodamo, što nije lako ovde. Ne ovde, nego nije lako nigde. Tako da, eto, struka, direktori, predsednik, složili smo se svi zajedno da treba da idemo u tom smeru i da jačamo omladinsku školu. I uvek smo ulagali mnogo u omladinsku školu.

Prvi trener s kojim je radio bio je Vladan Milojević.. Već u prvoj sezoni doneli su trofej klubu, jedini do sada (Kup), a Matijašević je priznao da je još tada bilo jasno da uspesi sadašnjeg trenera Crvene zvezde nimalo nisu slučajni.

- Bili smo ubeđeni da ćemo pobediti Partizan, svi, svi u klubu. Sećam se tih dana, poslali smo igrače u Staru Pazovu i bila je naelektrisana atmosfera. Svako je pričao svoju priču. U smislu, da li ćemo igrati ovako, da li treba ovaj, da li treba onaj. Na kraju, eto, taj tim ko je izašao, ostavio srce na terenu, pobedio. Sećam se, s nama u loži je sedeo i Lalatović tada. Mislim da je bio trener Zvezde u to vreme. U tom trenutku je bilo nestvarno da Čukarički uzme trofej pored Partizana koji je ma tim stvarno dobar tim sa Stefanom Babovićem, mislim i sa svima, ozbiljan tim. Bili smo autsajderi, ali smo uspeli. Atmosfera je bila dobra, taktički sjajno postavljena utakmica. Mi smo svi živeli za to i uspeli smo. Kad verujete, sigurno može. Ja sam verovao da može Čukari;ki da bude ovakav kakav je danas - istakao je Matijašević i nastavio:

- Vlada je tada, što ja pričam danas trenerima, išao svuda. Salcburg, Roma, Bajer, Bolonja, slagaću vas sad. Svuda je išao, odlazio i gledao, učio. Učio jezik, učio sve i videlo se to odmah. Provodio je mnogo vremena na terenu, da li trenirajući sam, da li u kancelariji, da li sa ekipom, sa igračima. Okej, neiskustvo. On i ja smo bili tada, da kažeš, neiskusni. On na početku neke trenerske, jer je pre toga radio u Zvezdi mlađim kategorijama i malo u Javoru. Ja na početku neke direktorske. Imao sam dve i po godine iza sebe, ali gledao sam pre toga dosta godina u Zvezdi kako se radilo. Nisam radio, ali sam gledao. Bila nam je dobra saradnja, do pred kraja, kad je možda i njega nešto povuklo, u drugu stranu i mene. Osvojili smo Kup, a onda je sledeća godina krenula lošije, ali to je normalno u životu. Ja sad sa 46 godina, opet kažem, mnogo sam mirniji nego tad, pre deset godina. Staloženiji u nekim stvarima i u razgovorima i u svemu. Vlada je hteo da uspe i to mu sve vratilo. Radio je, radio, radio i uspeo. Nije mi nikakvo iznenađenje! Ni sutra da bude na mestu selektora, nije mi iznenađenje.

Očekivali su mnogi neki veći iskorak Čuke već u tekućoj sezoni, pogotovo što se tiče Evrope, ali...

- Mi smo te godine ispali od Gabale u kvalifikacijama, ovde smo pobedili sa 1:0, a trebalo je da bude 3:0. Tamo smo izgubili sa 2:0, a sećam se dve-tri šanse koje je Stojiljković imao. Pa i Janković. Oni su posle toga izbacili, ja mislim, Panatinaikos, i još nekog i ušli u grupnu fazu. Ali mi te godine sigurno smo prošli, mislim da bismo ušli u Evropu. I izduvali smo se. Tako da nismo, nismo napravili nikakav iskorak tu, da kažete. Ja sam rekao da se nećemo zaustaviti. I nismo se zaustavili. Ali ne možemo mi da kažemo da ćemo biti prvi u Srbiji. Da, kad bismo svi bili privatizovani, kad iza nikog ne bi stajao niko, moguće je da bismo i mogli. Nije to samo u Srbiji, evo gledajte, Španiju, Italiju, Englesku. U suštini, retko kad izađe neko da bude prvi sem Intera, Milana Juventusa, Napolija, ne znam. Real, Barselona, Atletiko, Mančester Siti, Liverpul...

- Što se tiče više od kupa u Srbiji, mislim da je to nerealno. Kad neko može da dovede igrača za milion-dva u to vreme, a mi ne možemo za 100-200 hiljada, nije lako. Drugo, Zvezda, Partizan i Vojvodina, to mora da se gleda drugačije. Prevashodno jer imaju i podršku navijača. Drugačije je kad vi imate tri hiljade ljudi na tribinama, drugačije je kad imate trista ljudi. I onda vas publika vuče. Evo Zvezda u Ligi šampiona, kad igra na strani, nije lako, ali kad igra u Beogradu, niko ih ne može pobedi tako lako. Mislim, iskreno pričam, Liverpul su pobedili u Beogradu, tada famozni Liverpul - jasan je Matijašević.

Gledajući ove poslednje rezultate srpskih klubova u Evropi, kao i onu grupnu fazu Lige konferencije, jasno se vidi jaz koji postoji između timova iz SL i onih najboljih evropskih. Godinama unazad se povlači priča da bi skraćenje lige bilo jedno od rešenja, s čim se i sam Matijašević slaže.

- Ja sam to pričao sto puta. Sigurno bi bio veći kvalitet. Više novca bi ulazilo od UEFA, Saveza, mnogo bi drugačije bilo. Mislim da bi timovi bili konkurentniji u Evropi, ali opet, tako je kako je. Velika je razlika u Evropi, mi smo to shvatili. Čak i kad smo mogli, nismo uzeli bodove. Meni će to ostati gorko, uvek će da peče, što nismo uzeli taj jedan bod u Evropi. Ali bile su turbulentne situacije, opet kažem, možda je i moja greška. Ja kažem, ljudi mora da shvate da mi živimo od prodaja igrača. Da mi moramo forsiramo mlade igrače. Zato i ti mladi igrači dolaze kod nas. Čak i ako rezultat pati... Šta da se  radi? Evo, pati sad, ali jednostavno tako funkcionišemo - rekao je direktor Čuke i nastavio:

- Znači, neće niko da ulaže u rupu bez dna. Moramo da se izdržavamo. Opet će svi reći da ovaj pričaj isto. Ne, to je činjenica. Kerkez je otišao kao najuspešniji kada je u pitanju rezultat ovde, je li tako? A nismo imali mlade igrače. Ja njega mnogo cenim i kao čoveka i kao trenera, nema šta. Možda je to bila i naša greška. Ali se desilo. Mi smo u kontaktu s vremena na vreme. Meni nije normalno kad trener ode i... E, ljut sam što sam otišao. Pa što nisi bio ljud kad si došao? Je li tako? Pa je li ja treba da se ljutim zbog svega u Savezu? Nismo pobedili Škotsku i sad treba da budem ljut?! Odem kao čovek, ostao sam sa svima u korektnim odnosima. Ne mogu da budem ljut. Kerkez je mogao da bude ljut na nas. On je napravio rezultat, a nije vodio Evropu. Je li tako? I tu ne bi bilo... On čovek sa svima je u kontaktu, da kažem. S vremena na vremena. Na kraju krajeva, mi smo mu pomogli u nekom segmentu. Napravio je stručni štab ovde.  Napravio je rezultate sa tim stručnim štabom. Je li tako? Mora da se gleda na obe strane. A opet, ja mislim, posle evo godinu i po dana od njegovog odlaska, možda smo i pogrešili. Više smo verovali igračima. Ne treba to raditi, ali desilo se šta se desilo, idemo dalje. Nije smak sveta. Dobro je njemu tamo. Opet kažem, žao mi je. Bog nam nije dao. Uvek kažem. Kada imamo protiv Fiorentine šansu, protiv Ferencvaroša vodiš do 80 i nekog minuta i izgubiš u 96. Ali, dešava se. Tako da, to mi je najžalivije. Ostalo, stvarno, Čukarički kako funkcioniše sa jednim stadionom i tri svlačionice, to je za izučavanje.

"Ista priča oko stadiona već 10 godina, evo šta se dešavalo sa trenerima i poslednjih godinu dana"

Kada je Matijašević već pomenuo stadion, mnogima je iznenađenje što novi i moderniji nije nikao na Banovom brdu. Obećanja je bilo ranije, u to nema sumnje, samo radovi nikako da počnu.

- Deset godina ista priča. Mislim da je potrebno da FSS stane iza toga, i grad Beograd, jer ovo nije naše. Ovo je zemljište grada Beograda, FSS mora da pomogne, kao što pomaže svim klubovima i nama. Ponudili su nam hibridni teren u vreme generalnog sekretara Jovana Šuratovića, ali bez grejača, bez svega. Mi to nismo prihvatili iz jednog prostog razloga. Hteli smo možda i taj Istok da sređujemo i ne možeš da napraviš teren, a da tu prolaze mašine da sređuju. Hteli smo da produžimo Zapad, ali jednostavno, bez dozvola, bez toga ne možeš da radiš. Tako da, mislim da grad Beograd, država i FSS mora da stanu iza toga da bi se napravili. Jer to ostaje državi, ne ostaje čoveku.

Neke bi možda bolelo to što se širom Srbije grade stadioni, i to ekipama koje igraju drugu i treću ligu, dok je Čuka u zapećku. Međutim, kod Matijaševića to nije slučaj - što je detaljno i obrazložio.

- Ne boli me, ja sam i tada rekao, svaka čast predsedniku države Aleksandru Vučiću i ljudima koji to rade, ali ako nemaju ljude da paze na te stadione, da vode te klubove, džabe rade. Jer tu je čist primer Sloboda iz Užica. Oni kada su radili stadion, oni su bili Prva liga. Mislim da čovek koji vodi klub, ili ljudi koji vode klub, moraju da znaju kako to da rade. Evo u Leskovcu, šta smo doživeli. Okej, igrali smo i mi, igrali su svi. Mora da se pazi stadion, mora da se održava. To je skupa investicija, skupo održavanje. Da li mene boli što nemamo? Stvarno me ne boli. Meni je bolje kada sam sam. Ako neko ne vidi perspektivu, ako ne vidi neko da ta deca treba da se razvijaju, da te pare što zarađuju u inostranstvu sigurno unose u Srbiju. Da mi što prodamo plaćamo porez za, ne znam, preko milion godišnje. Ako to niko ne vidi... Nas hvale, ne mogu da grešim dušu, i Savez, i predsednik, i svi, ali jednostavno stalo je sve na tome. Bio je neki dogovor Dragana Obradovića sa ljudima iz Saveza da se pomogne oko izgradnje, posle one famozne utakmice s Partizanom, da se pomogne oko izgradnje stadiona, tribina, terena, da će klub uložiti nešto, Savez nešto, da tu mogu da igraju i mlađe kategorije, ali na tome je stalo i više se ništa nije pričalo donedavno.

- Razgovarao sam u međuvremenu sa novim generalnim sekretarom FSS Brankom Radujkom koji je obećao da će Savez pomoći mnogim klubovima kada su u pitanju stadioni, između ostalog i Čukaričkom. I ja mu verujem, ima punu podršku od mene u svemu što bude radio u budućem periodu, jer je obećao da će i stadioni i suđenje biti na mnogo boljem nivou. Ima dobru ideju i viziju kako srpski fudbal da podigne još više.

- Što se tiče našeg stadiona, svima će se isplatiti. Verujem da ovde mlada reprezentacija sutra može da igra, da se održi neka utakmica, ako dobijemo to famozno Evropsko prvenstvo, ili koje za mlade. Oni će igrati svuda i u Srbiji, Leskovac, Loznica, Zaječar, nije tu sporo. Ali može i da odigra ovde pred par hiljada ljudi sigurno. Mi kad god smo igrali Evropu, bilo je dve - tre hiljade ljudi. Sigurno bi bilo lakše i ljudima iz Saveza da organizuju utakmicu ovde. Ali dobro, videćemo, ima vremena. Nadam se da će se i to promeniti.

Ono po čemu je Čukarički bio poznat svih ovih godina jeste i rizik da se posao da trenerima početnicima. Neki su tu šansu iskoristili, neki i nisu, ali u klubu ne žale i nastaviće da se vode tom logikom.

- Moram da kažem da ja bih uvek išao tom logikom da treba davati šansu mladim trenerima. Ali jednostavno, nekad ne možete. Nekad imate sukob mišljenja. Evo, ja ću dati čist primer. Ove godine, prošle godine, šta se izdešavao? Doveli smo Matića. Bio je tu, igrali smo ovako-onako. Znate šta, mlad trener mora nekada i da se istrpi. Mi smo pravili plan priprema, ali isto tako Dragan Obradović je rekao: "Hoću da mi dovedeš iskusnijeg trenera u tom trenutku." Prvi put smo imali sukob mišljenja. Ja kažem: "Hajde da sačekamo još malo." Ne, on je ipak vlasnik kluba. Vlasnik kluba, da se razumemo. Potom smo doveli Petrića i rekli mu da  nije važno i ako budemo deseti. On je najveći gospodin za mene. Moj dobar prijatelj. Posle nekih 5-6 kola, bili smo na Kipru, sve je okej, vratili se. Utakmica protiv Spartaka, gubili smo 2:0, došli do 2:2. On kaže da neće, da ostane i neće. Neću. Mi mu kažemo da ostane, nema veze koji završi, on neće. I onda, znate, dešavaju se nekad stvari, vi hoćete, on neće, vi ovako, onako. Onda je došao Goran Stanić koji je bio pomoćnik, tu je, evo, dao je ostavku pre nekoliko dana. Zašto je nismo prihvatili? Zato što nemam adekvatno rešenje. Videćemo šta će biti, ali opet kažem, davali smo šansu mladim trenerima i mislim ako budem tu, davaćemo i u budućnosti.

Priznao je Matijašević da će biti nekih promena na zimu, ali da ne postoji nikakav pritisak kada je u pitanju rezultat.

- Već radimo na tome, Goran Grkinić i ja. Pokušavamo da organizujemo taj skauting malo bolje, da već gledamo igrače za zimu. Imamo par prioritetnih pozicija i nadam se da ćemo uspeti da nađemo dobro igrače. Ove godine nam nije presija rezultat. Iskreno pritisak nam je da firmi ADOC vratimo šta imamo, da budemo na nuli, jer ipak ljudi su nam pozajemljivali i pomagali, a onda da nastavimo dovođenje, standardno, mladih igrača. Ako budemo mogli da ulažemo, ako sa državom, savezom se dogovorimo, gradom, u infrastrukturu. Da napravimo trening kamp, nađemo i nekog partnera. Borićemo se da idemo istim putem. jeste interes da budemo u vrhu tabele, ali je sve opet malo poremećeno odlaskom Kovača i Mela. Setite se, mi smo prvih pet kola stvarno igrali dobro. I onda dva igrača kad odu, nije to tako lako nadomestiti, a nismo doveli, nismo imali adekvatne zamene.

"Pričali smo sa Kolarovim, hteli smo i Lazetića, za Lalatovića sam uvek pričao da je Klop - ali najgori za sebe"

Zanimljivo, malo je falilo da na klupu Čuke ove sezone sedne nekadašnji kapiten reprezentacije Srbije Aleksandar Kolarov, sada novi selektor U 21 Orlova.

- Nemam šta da krijem, ja sam letos pričao sa Kolarovim. Letos pre i reprezentacije, pre svih ovih priča. Razgovarali smo na temu sa njegovim bratom i s njim. On radi licencu tamo, ima ponudu tamo. Pričali smo, imali neku viziju. Ali opet, eto, videćemo. Vreme će pokazati, mislim da je to pametno raditi, jer ti mladi treneri mogu da dođu da pomognu sutra. Evo, Gordan Petrić je u reprezentaciji, Matić se vratio. Mislim da je Gordanu to super. Pa i Sale Ilić, odavde je počeo, bio je u mlađim selekcijama, pa je ovde radio dobar posao, otišao dalje, pravi dobre rezultate.  Znate kako, ljudi su, što je normalno, ljuti u trenutku kada te neko smeni, kada se dogovoriš da odeš, nebitno da li je to smena ili dogovor, to je sve stvar razgovora. Isto tako je ovde, pa i Kerkez je radio samo u jednom klubu, pa je došao kod nas - rekao je Matijašević i dodao:

- Ja ne bih se vraćao na to zašto je Ilić otišao, novine pišu svašta. Ali Saša Ilić je za mene dobar čovek, dobar trener koji obožava Partizan. I mislim da mu je tamo i mesto u budućnosti, jer on tako oseća Partizan. Jednostavno imate ljude koji tako osećaju. I kako je otišao, on je otišao, a mi smo ostali u Evropi. Mislim da smo se mi razišli korektno svi sa njim, tako da ništa drugo ne bih mogao da kažem od toga. Ta utakmica sa Partizanom je nebitna. Bez potrebe se podigla velika prašina oko toga. On je odradio svoj posao, uzdigao se ovde malo kao trener otišao dalje napravio to što je napravio Ja mu želim svu sreću.

Otkrio je Matijašević za Telegraf i koga je hteo pre Ilića.

- Žarko Lazetić je u jednom trenutku bio želja Čukaričkog, ali je potom došao Ilić. Lazetić je potom otišao u TSC, napravio sjajan rezultat i mislim da je on budućnost trenerskog posla i u Srbiji i u Evropi.

Jedan od najboljih stručnjaka Superlige jeste i Nenad Lalatović, čoveko koji je svojevremeno vodio Čuku i zbog čijeg dolaska je Matijašević i prozvan "Koperfild" zbog toga što ga je tada doveo u klub.

- Lala je jedan specifičan čovek i moj drug, s kojim sam igrao u fudbal u Zvezdi i u mlađim selekcijama reprezentacije. Ne znam kako bih ga opisao, ja sam uvek pričao za njega da je Klop. Najgori za sebe je bio, mislim da se to promenilo. Sad u Lučanima je napravio odličan rezultat, mnogo je klubova promenio, ja nisam za to, ali oni je uvek govorio "ja moram da radim."  Što poštujem. Sećam se kada je iz Zvezde odšao u Borac iz Čačaka, ljudi su se smejali, ali ja sam s njim u kontaktu, da ne kažem svakodnevno, ali sedmično da. Stvarno žao mi je što nije napravio više. Znam da može. Ja sam ga tad predložio i Crvenoj zvezdi, ali nije imao ni sreće. Znate kakva su dešavanja tada bila u Zvezdi, sećate se da struje nije bilo. Možda nije napravio rezultat, ali je pomogao. Pojavili su se neki Rajković, Jović, Grujić, Jovanović i Ristić. Želim mu sve najbolje. Vojvodina trenutno, po meni, ima najbolji tim u ligi posle Zvezde. Sem Zvezde, koja je liga iznad ove po kvalitetu, sve ekipe su ujednačenje. Verujem da će Lalatović napraviti dobar rezultat, on je takav. Ako bude radio kako treba, vodio kako treba, u šta ne bi trebalo da se sumnja, verujem da će napraviti. Sve je na njemu. Sad mu je šansa da se vrati na pravi kolosek, gde je bio pre šest-sedam godina.

"Zvezda htela Mela i Cvetkovića, ovo je prava istina oko Bojana Kovačevića"

Otkrio je Matijašević i koja prodaja mu je najslađa tokom svih ovih godina i za kojim igračem žali.

- Bio sam zadovoljan kada je otišao Andrija Pavlović, jer je otišao tada Kopenhagen, koji je jurio Ligu šampiona i on je doneo tada Ligu šampiona. Stojiljković je tada otišao u Bragu... Najteže mi je bilo sada kad je otišao Melo. To mogu da kažem, stvarno najteže. Zašto? Jer mislim da je on jedan od najboljih igrača, stranaca koje smo doveli, ne mi, da ne bude preterano, ali na ovim prostorima je u prvih pet. Takva tehnika, i mi smo ga vratili u život. Ja opet kažem, verovao sam ljudima iz Šarlota, Zoranu Krneti i njegovim saradnicima. Žao mi je što je otišao u Dubai, jer mislim da je mogao da ode u Evropu i da napravi čudo po meni. To mi je bilo žao, ali vi morate da pustite igrača koji je došao u Februaru za mizernu platu, da kažem, mizernu, a ima sada sto puta veću platu. Kako da ga ostavim? A on hoće da ide. Je li vam treba neko nezadovoljan? I zaslužio je da ode i žao mi je - rekao je Matijašević i dodao:

- Kada je u pitanju Melo i priča oko Zvezde, imali smo razgovor sa gospodinom Terzićem u poslednjih mesec dana pre nego što je otišao. Ja sam im rekao da verujem u tog igrača, mislim da treba da ga kupe, pa i da vam dođe u januaru, ali jednostavno nisu prodali Šerifa u to vreme Imali su dva, tri špica, sad imaju dva, tri špica...

Potom je nastavio:

- Žao mi je i za Bojana Kovačevića, evo, sad ću objasniti celu situaciju. Bojan Kovačević je bio igrač koji je kod Ilića počeo da igra. Ja ne kažem da smo ga mi izgurali, on je zaslužio to. Dobiješ šansu u prvom timu i onda ili zaslužiš da igraš ili ne. Ja sam tada bio pri kraju razgovora sa Salcburgom, trebalo je da idem na sastanak. Pričao sam sa njegovim ocem koji je pitao za cenu. Rekao sam da ne znam i da idem na razgovor. On me pita: "A šta ako ja donesem bolju ponudu?" Odgovorio sam da će oni odlučiti, da su oni roditelji, ne mogu da govorim gde će da ide. Mogu da savetujem, ali ako imaju bolje neka idu. Potom se desilo da ga je uzeo Milan Biševac, da mi nismo znali. Famozni ljudi iz Monaka (Vadim Vasiljev). On čovek nije bio nepristojan, ali su nam faktički ukrali igrača. S čim se ja nisam složio, naravno. Posle, u razgovoru sa Salcburgom, ja sam rekao: "Izvinite, ali on sada ima agenta!" Odustali su iz svojih razloga - rekao je Matijašević i nastavio:

- Bojan je igrao narednih šest meseci, bio je u padu, mislim da je najveća greška njegova i njegovih roditelja to što su potpisali za te ljude. Ne pričam ja ni za Biševca. Nije me briga, nek mu je sa srećom, ali on više neće raditi ovde dok sam ja tu. Uradili su nesporski i mislim da je Kovačeviću to najveća greška. Onda je otišao u Partizan, videli ste i sami, sada je na pozajmici. Super je dečko, bio je u trenutku igrač za A reprezentaciju Srbije. Žao mi je, ali nadam se da može da se vrati, sigurno je to sve uticalo na njega, jer on dok je bio sam ovde, dok je radio, dok je primao šta je primao, dok se borio za tu, da kažem, koru hleba, on je grizao. Posle toga je u padu i mislim da je tu, po meni, najveća greška roditelja, jer on, dete sa sedamnaest godina, se nije ni pitao za koga će da potpiše i šta će. Oni su mu obećavali kule i gradove, na kraju je otišao u Partizan, evo sada je u Kadizu, ja se nadam da će se vrati, jer Bojan je divan dečko, kao osoba i imao je kvalitet, neviđen. U padu je, video je to sigurno i sam.

S druge strane, ima Čukarički trenutno u svojim redovima još jednog velikog bisera koji polako kuca na vrata A reprezentacije - Mihajla Cvetkovića. Već duže vreme je popularni Cvele u tefteru emisara evropskih klubova, ali tu su i ostali zbog kojih skauti možda i najviše gledaju mečeve Brđana.

- Stvarno gledaju. Zašto? Pa nama je Cvetković počeo da igra sa 16 i nešto godina, 16 i po godina. Matić mu je dao šansu protiv Železničara. Mi smo ga priključili tad prvom timu. U dogovoru sa Matićem, rekao sam mu: "Daj da ga priključimo, igra dobro u omladincima. Posle prvih sedam dana treninga, Grkinić, Matić i svi smo se složili da on treba da bude tu sa prvim timom. Ušao je na utakmicu protiv Železničara, dao gol. I onda, ne pričam samo za njega, Mašović je počeo mlad. Pa Đorđe Petrović, posle njega Novak Mićović. Sada Kaličanin. Sve je to mlado. Tu je i Nikola Petković. Mi dajemo šansu mladima, jer mislim da bez mladog igrača, bez trčanja, borbe, nema fudbala. Nekad i preteramo u tome, pa onda trpe rezultati, ali jednostavno mi tako radimo i tako ćemo raditi. Prepoznali su nas i u Evropi po tom radu i verovatno dolaze, gledaju, uzimaju.

Kada već pominjemo Cvetkovića, interesovalo nas je i koliko su bile tačne priče oko interesovanju Crvene zvezde za njega.

- Ima istine, nema tu šta da se laže. Za Cvetkovića je Zvezda razgovarala i sa roditeljima i sa njim su pojedinačno razgovarali. Klubovi su se u načelu dogovorili. On je imao želju da ide u Evropu, njegov otac je rekao da napuni 18 godina pa neka odluči. On u januaru puni 18 godina, ostalo mu je još još 12-13 meseci ugovora, tako da... Verovatno će do januara, ja se nadam da ga služi zdravlje, da igra dobro i biti otići će na destinaciju koju on bude hteo. Imali smo ponude iz Amerike, neke su bile jako ozbiljne, razgovarali smo, on nije hteo i ja to poštujem.

"Kako su Belić, Kovačević, Janković i Kovač završili u Partizanu"

Iako su imali interesovanje Zvezde za Mela, Cvetkovića, pa i Igora Miladonovića, Čukarički je u poslednje vreme više "slao" igrače u Partizan.

- Znate kako, ja sam Belića dovio iz Olimpijakosa na preporuku njegovih agenata, znao sam ga iz mlade reprezentacije, belgijski pasoš. Napravio sma kontakt sa ljudima iz Olimpijakosa i doveo ga. I oni tu dobijaju šansu na kašičicu. Pojavio se Partizan, da li ovako ili onako... On je jedan agresivni zadnji vezni, kod meni bi igrao u reprezentaciji. Malo bolja verzija Gatuza, po meni. Jednostavno, ja s Kerkazom, kad sam pričao hoće li on dobiti šansu da igra ili ne, on je rekao: "Pa biće, neće biti, ne znam, ni ja". On je imao ponudu Partizana, hteo je da ide. I drago mi je što je otišao. Finansijski se isplatio, ali mogao je da se isplati možda i bolje da je igrao ovde. Ali dobro, bitno jeda je njemu dobro. Nekad treba da odustanete od svega, da bi čovek bio čovek.

- Aleksa Janković imao želju da se vrati, on je tu počeo, vratio se, što se tiče Kovačevića, tražili su bonus, povredio im se, štoper, otišao je. Ja nisam hteo da ga zadržavam iskreno, jer ovde je bio dugo godina, malo i glavom, posle svih tih dečavanja s agentim. Što se tiče Kovača, žao mi je što je otišao. On je dugo godina ovde bio, trebalo je u inostranstvo da ide. Jednostavno, jednog dana se pojavio Miloš Vazura i rekao mi da je sve dogovorio sa njim i njegovim agentima, ja nisam hteo da ga zadržavam jer je imao bolje uslove. On je jedan od igrača za kog mi je žao što je otišao, što nije napravio bolje ovde, pa da ode odavde u Evropu, ali nadam se da će napraviti u Partizanu. On je dečko za desetku, srce ostavlja na terenu. Ako se sećate, pre nekoliko meseci sam rekao da može da ostane u Čukaričkom do kraja karijere.

Kad već pominjemo Partizan, nedavni događaji tokom vikenda privukli su veliku pažnju. Crno-beli su dobili derbi kola rezultatom 3:1, ali su sa Banovog brda bili jako besni na suđenje, pogotovo ono u drugom poluvremenu, i oglasili su se saopštenjem.

- Ne želim da se bavim više tom utakmicom, šta smo imali rekli smo. Ako se neko pronašao o tome...A što se tiče pominjanja imena predsednika Srbije, mi samo tražimo pomoć kada je u pitanju stadion. Da država, zajedno sa gradom Beogradom i FSS, pomogne da se stadion Čukaričkog završi. Što se tiče ostalih stvari, zna se ko je za njih nadležam i mi smo se već obratili na odgovarajuće adrese. To je sve što imam da kažem na ovu temu - poručio je Matijašević

Ono što Čukarički potencira kada su u pitanju transfer jesu ti procenti koji se često isplate. Belić je čist primer, kao i Đorđe Petrović koji je iz MLS otišao u Čelsi i zaradio Brđanima dodante milione.

- Od kada sam došao ovde, u razgovoru sa Draganom Obradovićem, sam rekao da nijednog igrača nećemo prodati bez procenata, da li je to 10, 15, 20 odsto, videćemo. Nećemo prodati nijednog jer uvek taj drugi korak može da bude dobar, što se kod Đoleta pokazalo. U tom trenutku je pre toga Jovanović otišao u Makabi da ne zaboravimo, odigrao fenomenalnu sezonu ovde, vratili smo ga iz treće lige Španije. Zatim, i Birmančevića i Radonjića smo vratili.To je naša pobeda, vratili smo igrače koji su bili zaboravljeni, a talentovani. Kod Luke Adžića nisu u pitanju igrački kvaliteti, on je imao dosta problema sa povredama. Tu je i Đole Ivanović, i za Tedića sam ubeđen da će se vratiti. Njega su isto povrede ubile.

"Evo kako sam završio u AEK-u, u FSS bih mogao da se vratim kao predsednik Saveza"

Kao što smo već pomenuli na početku teksta,. imao je Matijašević izlete kada je u pitanju posao u Čukaričkom. Onaj prvi je viđen 2018. kada je postao sportski direktor AEK-a s kojim je ušao u grupnu fazu LŠ.

- Ja sam u AEK-u igrao i onda su me zvali ljudi iz kluba. Moj jedan prijatelj, Vasilis, u razgovoru sa našim menadžerom Darkom Šušnjarom, pričali su o meni i onda su dali predlog predsedniku kluba. Ja sam bio na raskrsnici, da bi mi Gale tada rekao: "Idi i vidi, brzo ćeš se vratiti. Treba da vidiš kako je tamo. otišao sam i sve je bilo super do ulaska u LŠ. Imali smo dobrog trenera, dobar čovek. Bili su tu Livaja, naš Ćosić. Dušan Bajević je pomagao u sportskom sektoru. I kad smo ušli u Ligu šampiona, onda je nastao haos. Jedno jutro dođem, nikad neću da zaboravim, oni doveli nekog igrača Janotisa. Ja pitam, ko je ovaj? Oni kažu: "Ne, ne, treba nam." Zovem te ljude kojima verujem, Vasilis, čovek koji je studirao u Nišu, naš čovek, menadžer. Pitam: "Izvini, ko je ovaj?" On nije igrao ni u Olimpijakosu, bio rezerva. Pogledam malo o njemu i skontam da im više ne trebam - rekao je Matijašević i dodao:

- Jer sve što sam ja prenosio predsedniku, oni su prenosili drugačije. I onda sam video da mi tu jednostavno nema mesta. Bajević je otišao, koji je legenda u tom trenutku, ja sam se posle mesec dana se povukao,  i rekao: "Ljudi, ne treba mi ni nagrada za Ligu šampiona, samo idem." Vratio se ovde, posle toga sam otišao u Savez, zvali su me. Ljubiša Tumbaković je bio selektor i nas dvojica smo imali jako dobru saradnju. Odličan trener, kao što je i Nenad Bjeković sjajan funkcioner - rekao je Matijašević i dodao:

- Kad sam pitao u Savezu šta ću vam, ja sam vodio klub, rekli su da im treba neko da pomogne. Došao sam sa vizijom da mlađe kategorije malo podignemo. Ljudi ne shvataju da je većina mlađih kategorija bilo plasirano na prvenstva, ali je došla korona i nije bilo takmičenja. Sa Grkinićem sam tada išao logikom da treba da vraćamo te mlade koji su tamo. I to je tada i krenulo. Nikola Lazetić je potom došao, nastavio, imao istu viziju. Treba vraćati jer oni tamo u Švajcarskoj, Austriji, Nemačkoj imaju drugačiji mentalitet kad odrastu. Pričao sam sa Samardžićevim ocem, sa mnogo igrača. Hteli smo da menjamo mnogo stvari. Nije išlo kako treba. Povukao sam se, jednostavno mislim da je najveći uspeh što su u tom trenutku, na primer, došli i Vlahović i Pavlović u A selekciju. Pobedili smo Norvešku, počeli da se uzdižemo. Potom je došla ta Škotska, uvukla se korona, mnogo igrača je otkazalo, Kolarov se povredio. Samo taj meč protiv Škotske i onaj od Portugalije smo izgubili. Nismo imali sreće, ja sam se na kraju povukao.

Imao je Matijašević i taj nezahvalan posao, kada je došao na mesto direktora, da obilazi igrače i razgovara sa njima posle nekih sukoba i vrati ih u nacionalni tim.

- Dok direktor reprezentacije ne dovede selektora, on ne može ni da bude direktor, da se razumemo. Ja pričam stvarno o činjeničnom stanju. Na mene se malo Dika Stojanović naljutio kad sam u jednom intervjuu rekao da "direktor i ne treba u reprezentaciji." Ja tu nisam mislio uopšte na njega, ja sam mislio u mojoj percepciji. Ideš, peglaš probleme. Vrati Jovića, idi pričaj s Matićem, idi pričaj s Lukom Milivojevićem. Znači, mi treba da molimo da se vraćaju igrače u reprezentaciju zbog prethodnog sukoba sa selektorima. Ne! Direktor reprezentacije mora da bude tu da pomaže selektoru, da mlade igrače, kad je trenutak, prebacimo gore. Ja o tome pričam, ali ne da dođem kao direktor, već je sve postavljeno i dođem, šta sam ja tu pitam, ništa. Idi radi sa pionirima. Mora da se zna ko šta radi, tako mora i tamo, ali mislim da se tamo ne zna. Nadam se da će sad, ovim dolaskom i drugih ljudi, kao što je novi generalni sekretar Branko Radujko, verovatno biti nekih promena i da će krenuti nabolje. Ja mislim da reprezentacija mora da nađe tim od 18-20 igrača i da se to drži. Što se tiče selektora Dragana Stojkovića Piksija, on svoj posao radi dobro, samostalan je i od srca mu želim da sada u novembru pobedi Švajcarsku i Dansku.

Na pitanje da li bi se možda u FSS vratio kao predsednik, Matijašević je uz osmeh rekao:

- Pa jedino tako bi mogao da se vratim u nekoj budućnosti. Ako se desi, naravno. Predsednik saveza treba da bude gospodin, Dragan Džajić je gospodin. Sutra, da li će to biti Vidić, i on je gospodin. Predsednik Saveza treba samo da organizuje, da dovodi sponzore, da bude sa državom na relaciji, jer ipak Savez ne može ni da postoji bez pomoći države, realno. Okej, nekad ćeš imati da se finansiraš iz UEFA, takmičenja i pobeda, ali šta kad nema toga - onda je tu država. Znači, predsednik Saveza treba da ide iputuje po seminarima. Ako postaviš generalnog sekretara i direktora, oni moraju da odgovaraju za neke stvari. Kod mene bi bilo gospodska funkcija, jer ja se ne bih mnogo bavio... Okej, mogu da se bavim, ali ti si kriv ako si postavio generalnog sekretara i direktora, a oni loši. Oni su krivi ako su postavili selektora, ako si ti podržao kao predsednik Saveza, ključna figura. I ne bi se mešao u ništa drugo. Ja ne znam gde se ističe to predsednik Saveza. Ističu se selektori, igrači, mlađe kategorije. Je l' tako?

- Drugo, mislim da nam mlađe kategorije rade sasvim dobro u uslovima u kojim rade, jer mi kad smo bili u Savezu, mi smo pričali sa Hrvatima. Njih ne interesuje rezultat u mlađim kategorijama. Kao što ni nas ne interesuje u Čukaričkom ovde. Interesuje nas proizvod. Kad smo bili prvaci Evrope i sveta, sve je to lepo. Ostaje zapisano. Ali mi dok nemamo proizvod za A selekciju, onda...Nekad će doći rezultat, nekad neće. Meni je nebitan rezultat jer nekad ćete naleteti na ekipu kao što je Škotska, pa ćete ispasti, ali ćete izbaciti par igrača za A selekciju. I to treba gledati, po meni samo treba gledati da se izbaci igrači za A selekciju. Mislim, to treba gledati realno i mislim da dobro Lazetić radi sa mlađim selekcijama. Ja bih to pohvalio, iskreno. I on ima turbulencije, pa neće niko da radi za 1.000 evra. A takve su plate u Savezu u tim mlađim kategorijama. Ljudi to ne shvataju.

Stiče se utisak da bi Matijašević možda bio i idealan kandidat za predsednika FSS. Godinama unazad, bez velike pomoći sa strane, stvara u Čukaričkom, a istovremeno nije predstavnik ni Zvezde ni Partizana.

- Nemojte sad da mi izbace Čukarički iz lige ako nastavimo razgovor na ovu temu (smeh). Rekao sam jednom u šali Zvezdanu Terziću na ručku - ja ću da budem predsednik Saveza, Smeje se... Mislim da je rano još. Mislim rano, nije rano nikada, ali ne razmišljam, stvarno, Džajić je predsednik Saveza, legenda. Borio se sa Vidićem, opet ovaj moj saigrač bio. Ne ulazim u te priče, ali mislim da predsednik Saveza mora da bude dobar sa vlasti i državom, u ovoj situaciji sa predsednikom Aleksandrom Vučićem koji voli sport, da bi Savez mog'o da funkcioniše kako treba. To je poenta svega, a onda i da juri sam i sponzore. Treba sistem malo da se popravi.

"Supruga Olivera je stub porodice, imam četiri sina i vaspitavam ih kao što su mene u Lučanima otac i majka - samo da ne gube obraz "

Veliku zahvalnost za sve što je uradio Matijašević duguje i porodici. Kako sam kaže, supruga Olivera je stub kuće, nedavno je dobio i četvrtog sina Lava, tu su i Luka i Relja, dok najstariji, Filip, igra za kadetsku reprezentaciju Srbije.

- Igra, ne igra, tu je, bolji je kad uđe sa klupe. Sam se bori, sam igra. Ja imam četiri sina. I Luka je tu u mlađim selekcijama, igra, ne igra. Relja je kapiten 2016. ovde. On je mali, osam godina ima. Evo, dobio sam i četvrtog sina - Lava. Ponosan sam na suprugu Oliveru koja je iznela to sve, koja mi pomaže u svemu. Na tu familiju koja pomaže, užu da kažem. Najužu, moju majku, njenu majku, porodicu, njenu, moju, sestre, njenog brata. Nije lako da izađu na pravi put, nije lako iskreno, ali ja idem onom logikom: "Da su na Kosovu radili ovako, Kosovo bi sad bilo naše." Ne ulazim u politiku, ali pričam. Što više dece, to je bolje. Ja to volim, ja svoju decu vaspitavam, kako su mene otac i majka vaspitavali u Lučanima. Samo nemojte da izgubite obraz, briga vas za sve ostalo. Nemojte da kradete, nemojte da gubite obraz, budite prijatelji, pomozite u nevolji. Šta da radite? Kad ste takvi, i Bog će vam vrati.

- Filip igra za Čukarički U19, pričaju da je talentovan. Ja sam ga gledao, ima talenta, Opet... Radan je, nije na mene u fubdalu (smeh). Luka isto igra za U15 - U 16, ne znam ni ja koju generaciju. Bitno mi je da budu ljuti sportisti. Da li će napraviti nešto ili li neće, to niko ne zna. Nemaju nikakav pritisak. Ja bih voleo da ne igraju fudbal, da uče školu. Imaju neki talent, kažu mi treneri Ja stvarno nisam od roditelja. kome zavisi od deteta, da li će imati lep život ili neće. Ja se borim i dalje sam. Uz podršku supruge Olivere, sinova, familije najuže, kumova! I tako će biti.

Na pitanje koliko je Oliveri teško sa petoricom muškaraca u kući, Matijašević je kroz smeh dodao "I pas je muški", a zatim nastavio:

- Mnogo fudbalskih lopti ima u kući. Pa sigurno je teško, ali pomažemo joj svi stvarno koliko možemo. Pomažu prijatelji, kumovi, porodice okolo. Svi su tu da pomogu. Uvek kažu da je žena stub porodice, ja isto tako tvrdim. Znate kako je s četvoro dece. Dvojica u pubertetu. Treći u onim godinama kad hoće pažnju. Došao četvrti pre tri meseca. Nije joj lako, ali pomažemo joj svi stvarno. I ona je u tome vična, navikla je. Gazi. Ona je do devetog meseca šetala sa svakim detetom, vozila kola.

Za kraj, dotakao se i šta njegovog Filipa očekuje sa U 17 selekcijom koju predvodi Radoslav Batak, te dao jednu jaku poruku kada su u pitanju mlađe reprezentativne selekcije.

- Sad će biti mnogo teško. Baš je teško. Za naše mlađe kategorije. Ali bitno je proći to prvo kolo. Ja opet kažem, ljudi ne shvataju šta je posao Saveza, kakve su propozicije, takmičenja, sve. Teško je. Ali kad prođu prvo kolo, to je uspeh. Ljudi moraju da shvate. Jer onda dolazite na neku Holandiju, na neki Portugal, na neku Nemačku. Svakog treba pobediti. Ja sam uvek za to, da svako svakog može da pobedi. Ali imate i razliku tu. Ovde je bitno da se prave i kao igrači i ljudi, da se izgrade momci. I to je bitno da rade i Batak i Petrić i ostali koji su tu. Tu je bitno praviti igrače da izađu gore, u A selekciju. Što se tiče Filipa, on je radno dete, kad zasluži igra, kad ne zasluži - klupa. Nikom ne pada lako kad je na klupi. Evo i meni ne pada lako ova sad trenutna situacija u Čukaričkom. Šta da radimo? Moramo se izboriti, idemo dalje.

(Telegraf.rs)