Zanimljiv govor Vučelića na koktelu: Navijanje za Partizan civilizacijsko i elementarno-moralno pitanje

Ako je neko pažljivije slušao govor predsednika Partizana u ostavci, koja će 11. oktobra, posle godinu i po dana "vakuma", na Skupštini kluba iz Humske konačno biti usvojena, mogao je između redova da "pročita" nekoliko poruka. Pre svega o činjenici da mu je to verovatno bio oproštajni govor, jer je izlaganje počeo rečima "za početak, a i za kraj...", potom je na sebi svojstven način, "uvijeno u celofan", ali vrlo jasno ko ga bolje poznaje, poručio da mu se ne sviđaju promene u omladinskoj školi, kao i aktuelni trenutak u kome klub trpi, kako je rekao, udare gromova, a navijanje za Partizan je postalo stvar civilizacijjskog i elementarno-moralnog pitanja.

- Dragi partizanovci, prijatelji, za početak, ali i za kraj - srećan rođendan. Nisam to planirao, no, inspirisala me je pesma "Bela ćao", koja je na neki način bila preteča Partizanove himne. Pesma koju svi znamo, a koja ima vrlo jednostavne reči: probudio sam se jedno jutro i video u zemlji okupatora, uzeo sam pušku u ruke, otišaoi borio se sa partizanima protiv okupatora i ako poginem, sahranite me tu da oni koji prođu kažu - oh, kako divan grob - parafrazirao je Vučelić stihove ratne pesme.

Preporučujemo

- Tako su osnivači Partizana Peko Dapčević, Svetozar Vukmanović Tempo, Ratko Vujović Čoče, Koča Popović i Mijlko Todorović snivali bolju budućnost još dok su bili u partizanima. I, onda, kada se rat završio, kada su oslobodili zemlju od okupatoram osnovali su Partizan pre 79 godina - počeo je Milorad Vučelić inspirativan, ali veoma dvosmislen govor.

A, onda je nastavio u sličnom tonu vezujući sudbinu osnivača i sudbinu kluba za istorijske momente i političke okolnosti kojima su robovali, pominjući srećno vreme, ali i okupaciju.

- Partizan je, kako to biva sa velikim klubovima, sa velikim imenima, doživljavao, kao i njegovi osnivači čudnu sudbinu. Prvo su bili slavljeni, po njima su se nazivale ulice, imali su spomenike, svi su im se divili. Onda je došlo vreme da im se imena i spomenici skidaju, Koči, Peku, Tempu i drugima... A, onda je opet došlo vreme kada su im imena vratili. Kako se vreme menjalo menjala se i njihova sudbina, a tako i sudbina Partizana. Ili je bio slavljen ili je pod nekim okupacijama. Međutim, Partizan je postojano ostajao i uvek je imao svetlu budućnost, tako je i dan danas.

Foto: Zorana Mandić/ATAImages

Zatim je na sebi svojstven način, ne direktno, ai vrlo jasno poručio da nije srećan zbog promena u omladinskoj školi, koju je u prethodnim godinama unakazio Vanja Radinović, posle čega je i smenjen.

- Ima Partizan igrače da se pohvali, kojima želim da nastave sa uspesima u takmičenju i pronose slavu kluba, a ima i to da u sastavu reprezentacije ima šest ili sedam igrača, koji su ponikli u školi, a kojom mi nismo dovoljno zadovoljni, Kada pogledate domaću ligu, vidite 22 ili 25 igrača iz škole Partizana, kojoj takođe mi nismo zadovoljni, a ima ih u Superligi više nego stranaca što je čak i nemoguće, to je težak rekord za oboriti - aludirao je na trenutni sastav crno-belih Vučelić, kojim, jasno je, takođe nije zadovoljan. Dakle, imamo razloga da govorimo o svetloj budućnosti o kojoj su sanjali i osnivači Partizana. Te tegobe koje su prošli ljudi koji su osnovali klub, njihova imena i zaostavština, doživljava i Partizan.

Ko je grom, ko šiblje, a ko visoko drveće

A, onda je za kraj imao još jednu poruku uvijenu "u oblandu", ali se čini da je "gađao" nekoga njemu bliskog ili je bar mislio da mu je blizak, dok nije došao sudnji čas na mestu predsednika.

- Osobina velikih je takva: gromovi ne udaraju i travu, u rastinje, siblje pored puta, udaraju u najviša stabla, u vrhove. I, kada je Partizanu loše, možemo se uvek setiti zvuka, odnosno šuma koji odzvanja kada se to visoko drveće ruši, kada pada. Međutim, prošlost, sadašnjost i budućnost Partizana je dovoljno velika i biće još veća. I nikada tegobe i teškoće nisu najveće, uvek svako doba, svako jutro misli da je zora sveta i da je to najteži period. Ma, ne... Uvek je teško, a kažu da ti Bog stavlja teret na pleća onoliko koliko možeš da izdržiš. Partizan sve to može da izdrži, jako teška vremena, lepa vremena, kada su uspesi, ali to je uslov veličine. Zato je za Partizan časno navijati, čak je to u nekim vremenima civilizacijsko i elementarno-moralno pitanje - potom je zastao i nastavio:

- Kao što su u tim nekim teškim vremenima, u ratu imali poverenja u svetlu budućnost, tako i ja u mnogo, mnogo lakšim okolnostima, koje se samo čine teškim, moramo biti sigurni u sjajnu sadašnjost i budućnost Partizana. Partizan je trajao i trajaće i nijedna situacija nije toliko teška ili toliko dobra, da ne može biti još teža ili još bolja. Pobeđivali smo i u mnogo težim momentima, pa ćemo pobeđivati u bitkama koje nas tek čekaju. Te bitke, pre svih, vode igrači Partizana, oni su ti borci, partizani, kao i oni koji su stvarali klub. Zato oni rešavaju sudbinu Partizana i želim im sreću, kao i rivalima, ali samo ne kada igraju protiv svog kluba - zaključio je Milorad Vučelić.

(Telegraf.rs)