Od drveta za budak se ne pravi violina: Partizanov fijasko sa Dinamom kao posledica loših izbora

Poslednji respektabilan tim Partizan je oformio 2019. godine, u mandatu tadašnjeg sportskog direktora Ivice Ilieva i trenera Sava Miloševića. Bila je to ekipa satkana veštinom, brzinom, snagom, talentom momaka iz omladinske škole i delom su je činili, po tadašnjim pravilima. samo četvorica internacionalca, ali bili su igrači sa izuzetnom fudbalskom vrednošću, kvalitetom i karakterom, što se za aktuelnu "legiju stranaca" u crno-belom nikako ne može reći.

U toj godini tim za koji su igrali Vladimir Stojković, Zoran Tošić, Saša Zdjelar, Lazar Marković, te stranci Umar Sadik, Sejduba Suma, Takuma Asano i Bibars Natho u najboljim danima, odnosno poletarci iz akademije Filip Stevanović i Strahinja Pavlović, uz još nekolicinu iskusnih igrača poput Bojana Ostojića, Nemanje Milietića i svedoka tog vremena i dan danas Aleksandra Šćekića - bio je melem za dušu i oči.

Preporučujemo

Igrao je pomenuti tim spektakularne mečeve u Ligi Evrope, lagano pobeđivao Crvenu zvezdu koja je u toj sezoni takođe imala sjajan sastav i takmičila se u grupnoj fazi Lige šampiona i navijači su ga voleli, iako mu je nekada, usled viška talenta, nedostajalo fokusa u domaćem takmičenju. Ali su i ti mečevi bili za uživanje, jer su izlazili iz stereotipa dosadnog, takmičarskog fudbala na suvi rezultat. Ljudi su se vraćali srećni sa stadiona u Humskoj, jer su mogli da vide Partizan koji gazi Malatiju, Molde. Astanu, AZ Alkmar, prkosi velikom Mančester junajtedu i poigrava se sa najvećim rivalom...

Upravo taj tim je nasledio Aleksandar Stanojević u svom drugom mandatu, modifikovao ga po svojoj volji, jer su se prirodno usput događali i transferi najboljih (Pavlović, Stevanović, Sadik) i nepredviđene nevolje (okršaj sa Sumom, bekstvo Asana) i sa njim je osvojio 98 bodova. Ne i titulu, jer da je osvojio i 198, verovatno bi bilo malo, a prezimio je Evropi i igrao finale Kupa Srbije.

Kad trener postane važniji od direktora

Foto: MN Press

A, onda je, na insistiranje Milorada Vučelića, Stanojevića tada nasledio Ilija Stolića, sa svojim (ne)stručnim štabom, preuzeo tadašnju ekipu i uspeo da je "razvali" u rekordnom roku. Uz tim i ceo klub, koji je napustio Iliev, a ostatak Uprave se polarizovao na one koji podržavaju "lažnog Pepa Gvardiolu" (a, bio je samo jedan) i one koji su želeli da mu vide leđa (ostatak kluba). Potrajao je pet mečeva u takmičenju, Partizan je eliminisan od Kiprana iz Evrope i sve ostalo je istorija.

Do dana današnjeg - poprilično tmurna za Partizan. Dvostruki poraz od Dinama iz Kijeva, u kome je aktuelni sastav primio čak devet golova u 180 minuta nije uzrok, nego posledica nagomilanih problema. Posledica loših izbora kluba na svim nivoima, jednoumlje, nedostatak "glave", nedostatak plana i panično biranje rešenje od trenutka kada je sve počelo da se urušava. Kako igračkih, tako i rukovodećih.

A, počelo je upravo sa Ivicom Ilievim, koga, sa ove istorijske tačke, možda neko može da voli ili ne voli, da mu zamera ili spočitava ovo ili ono, jer prosto svi smo različiti. No, ne može niko da mu ospori da je imao "nos" za igrače, da je imao svoje "ja" i stavove od kojjih nije odstupao ni kada je kritikovan, a nikada se nije krio, niti izbegavao odgovornost u, recimo, situacijama kao što je aktuelna.

Paničan izbor sportskog direkora

Foto: Marko Jovanović

Taj izbor Ivice Kralja na mesto sportskog direktora, koje je je "žila kucavica" sportskog sektora bio je prvi pucanj Partizana u sopstveno, zdravo koleno. Jer, na stranu izuzetna sportka karijera bivšeg golmana, čovek koji se dokazivao tako što je šabačku Mačvu doveo do toga da se i danas oporavlja od njegovog mandata nikako nije mogao da preuzme i vodi jedan od najosetljivijih sektora velikog kluba kakav je Partizan. Bez obzira na aktuelno stanje.

Taj panični izbor da se na brzinu, posle nekoliko meseci upražnjene fotelje "zatvori" sportski sektor, jer je opozicija aktuelnoj Upravi počela glasno da postavlja pitanja, doveo je zapravo do sloma sektora od koga živi i preživljava ceo klub. A, posledice su takve da ni Aleksandar Stanojević, koji je sigurno jedan od najboljih trenera Partizana u poslednjih 20-tak godina, nije sposoban, prema sopstvenom priznanju, da dovede u red i pokrene aktuelni igrački kadar.

Nije to pošlo za rukom pre njega ni Igoru Duljaju, koji je u dobroj meri i selektirao nekolicinu igrača, uspevao posle evropskohg fijaska sa Nordsjelandom da ih kontroliše do određene granice, ali su ga upravo oni i "prodali" u prolećnom delu sezone, usled čega je i smenjen. Pre toga sličnu sudbinu je doživeo i Gordan Petrić, koji je takođe spasavao šta se spasti može posle Stolice, ali je digao ruke i sam otišao kada je uvideo da klub nema nikakvu institucionalnu moć da ga zaštiti, a tim kvalitet da se takmiči do kraja.

I tu dolazimo do suštine cele priče, dva pogrešna koraka su doveli Partizan u stanje u kome se trenutno nalazi, da se bruka po Evropi u susretima sa prosečnim ekipama kakav je Dinamo iz Kijeva i da se uz to bori sa ispodprosečnim igračima u sopstvenom kadru. Izbor sportskog direktora. čije znanje je i te kako upitno, a statove, makar u javnosti ne možete ni čuti ni pročitati. Takođe i svi panični izbori trenera posle nasilnog ustoličenja Stolice. Petrić, Duljaj, pa i sada Stanojević prihvatili su da "gase požar" onda kada je većina okretala glavu od kluba, ali oni nisu bili prirodan, već iznuđen izbor, prilika da se neko drugi samo sakrije iz svih njih.

Stanojević u raljama loših procena

Foto: MN Press/ Nebojša Paraušić

Posledjepomenuti je pogrešio što je slepo verovao da će nešto promeniti, da će iza sebe dobiti čelnike od uglada i autoriteta, odnosno klub koji na svim nivoima ima uticaj i sposban je da se nosi sa oponentima.

Umesto toga dobio je "našminkanog mrtvaca" u vidu popunjenog Upravnog odbora i to kadrovima koji su već deo crno-belih, te minimalnu promenu u sportskom sektoru, koji je već dobrano polarizovan na "naše" i "njihove".

Dobio je i sportskog direktora od koga je prethodnih dana tražio da preuzme odgovornost, ponudi rešenja i dovede pojačanja, kada je shvatio da od drveta za budak treba da napravi violinu. Nasledio je i one koje je i prošli put ostavio na istim mestima, generalnog direktora i nevidljivog predsednika, koga zasigurno niko neće na svetlosti dana videti dok se ne ostvari bilo kakav uspeh, a onda će se kripta naprasno otvoriti.

Dobio je, uz sve navedeno, gomilu lažnih obećanja i "krš tim" bez karaktera, želje, kvaliteta, bez "krvi", sa kojim je u paketu stiglo i devet "komada" od Dinama iz Kijeva. I, ukoliko se nešto hitno ne uradi, promeni, reši - neće to biti jedina bruka ovoga leta, ni u Evropi, ni u domaćem takmičenju.

(Telegraf.rs)