Terzić: Nama su sobe u Parizu bile ozvučene! Sedim sa Vučićem na ručku, on mi kaže: "Opusti se, pobeđujemo"

Ako je sezona 2017/18 bila istorijska kada je u pitanju Crvena zvezda, ujedno i najbolja od prve četiri koliko je Zvezdan Terzić bio u klubu, kojim rečima onda opisati sve ono što se desilo na leto 2018. i 2019. godine.

Otkrio je generalni direktor kluba šta je Zvezdu spasilo te prve dve godine, posle kojih transfera je klub prodisao - u prvom delu ekskluzivne ispovesti, zatim i neverovatnu anegdotu oko Gelora Kange, vrača i 30.000 evra u drugom, dok su u trećem na red došle blistave dve sezone u Ligi šampiona.

Zanimljivo je i to da je prvi put priznao da su sobe čelnika kluba prisluškivane u Parizu, kada je Lekip lansirao priču o aferi oko nameštanja, pričao je o Liverpulu, poklonu Partizana za Jirgena Klopa, dolasku Marka Marina, kao i o ručku sa Aleksandrom Vučićem i, sada već, čuvenom telefonskom razgovoru.

"Zvezda je protiv Salcburga igrala samo dva minuta"

Zvezda je tada po prvi put u evropske kvalifikacije ušla sa nekim iskustvom iza sebe.

- Ali mi smo i te godine krenuli iz prvog kola. A niko nije iz prve runde krenuo i ušao u grupnu fazu Liga šampiona. Nikada. I ponovo je to prvi put uradila Crvena zvezda. Od prve runde, pobedila prvu, drugu, treću, četvrtu rundu. Osam utakmica i ušli Liga šampiona. Naravno tada kad kreneš od prve runde, ti gledaš samo da prođeš prvu. Pa prođeš drugu. Pa samo da prođeš treću. Treća, dobro, imaš Ligu Evrope već. I tak kad smo obezbedili tu LE, ja sam mislio, "vauuu", ovo je sigurica. Drugi put zaredom i idemo grupnu fazu UEFA takmičenja. Realno, niko nije verovao da možemo prođemo. Niko. Namestilo se, naravno, uz mnogo sreće. Salcburg je, da budemo realni, u tom trenutku bio mnogo kvalitetnija ekipa. To kako su oni odigrali prvo poluvreme tamo, vodili su 1:0, bilo je "spašavaj se ko može."

- I kako je počelo drugo poluvreme, ja izlazim, sudija Čakir svira penal za 2:0. Rekoh, ovde se sve urotilo. Em mi loše igramo, em je Salcburg strašna ekipa, em i sudija protiv nas. Niko nije verovao da možemo da prođemo tada. Ali to se namesti, to je neka Božja volja. Mi smo igrali samo ta dva minuta, a pozadi je posle bilo spašavanje. Ali, kažem, sve u životu što se desi, to je trebalo da se desi. Mi smo to negde zaslužili. Zbog posvećenosti, fokusa, krvavog rada, pa negde to onda i Bog pogleda. Nas je tu Bog pogledao, ali, kažem, da se to nije zaslužilo, ne bi se desilo. I kažem, tu trenuticu možda mi nismo bili bolji od Salcburga, daleko od toga, nismo. Ali negde te je Bog nagradio za sve što si krvavo radio, do tada fokusirano, sa mnogo strasti, sa mnogo emocije i Bog te je pogledao ta dva minuta i ušli smo u Ligu šampiona. Mi smo tada uzeli 18 miliona evra od Lige šampiona, od bonusa. Transfer Radonjića 12 miliona, to je 30 miliona.

Na pitanje da li mu je žao što je prodao Radonjića, Terzić nije imao dilemu:

- Pa nije. To je najveći transfer u istoriji Crvene zvezde, 12 miliona evra, to je bila nestvarna cifra. Mi smo iskoristili to i reinvestirali smo. Doveli smo tada, ne znam, Marka Marina. Mi smo stavno investirali i dovodili sve bolje i bolje igrače. I tu više nije bilo zaustavljanja - istakao je Zvezdin direktor, pa nastavio da objašnjava kako je doveo Marina uopšte:

- Mi smo svi znali da je Marin veliki zvezdaš. To je bilo poslednji dan prelaznog do roka. On je ušao u neki sukob tamo sa Marinakisom, vlasnikom Olimpijakosa. I mi smo u jednom danu iskoristili to i doveli ga. U jednom danu. Niko nije verovao da može Marko Marin da dođe u Zvezdu. Igrač koji je imao takvu karijeru, igrao za reprezentaciju Nemačke, igrao za Čelsi, za takve klubove, Sevilju i tako dalje. Da dođe u Zvezdu i to u momentu kada je imao 28-29 godina. U najboljim godinama. Ali to je bio pun pogodak. Marko Marin je dao poseban šmek. I ukus i miris je dao Zvezdi. Ti njegovi potezi, ta njegova genijalnost, oplemenio je igru. Zvezda je bila potpuno drugi tim sa njim.

"Kad vratim film unazad, nama su sobe u Parizu celo vreme bile ozvučene"

Grupa u LŠ nikad teža - Napoli, Liverpul i PSŽ. Ali, Zvezda se niuje obrukala. Naprotiv, Evropa je ponovo pričala o crveno-belima.

- Mi smo svi navijali da dođu što veća imena. Da napravimo spektakl. Zvezda igra protiv najvećih klubova. Niko nije razumeo šta možemo da uradimo. PSŽ je tada investirao 400 miliona evra u tih nekoliko igrača. Napoli i bod u Beogradu? To je Milojević. Tvrdo, organizovano. Mi smo odigrali bolju utakmicu u Napulju kad smo izgubili. Dobro smo izgledali u nekoliko utakmica. I to protiv Liverpula, protiv Napolija. I ovde protiv PSŽ-a drugo poluvreme, kad smo imali šansu za 2:2. Kad smo na talasu navijača krenuli. Baš je to dobro izgledalo. Ali ne možemo sa takvim klubovima da igramo 90 minuta. Ne možemo da održimo taj tempo. Mi to možemo, tih 10-15 minuta, da izguramo na talasu dobre energije sa tribine. Ali 90 minuta je dugo da bi se to održalo u ujednačnom tempu.

Zvezda je u Parizu izgubila sa 6:1, rezultat toliko nije ni razočarao čelnike kluba koliko priča koja se pojavila nešto kasnije. Priča koju je Lekip plasirao i u kojoj stoji da su PSŽ i Zvezda namestili meč.

- Meni je i dan-danas to jedna misterija. To je Lekip objavio 10-15 dana posle naše utakmice. Mi smo bili u šoku. Mi smo bili u šoku. O čemu se radi? Čuš, Naser Kelaifi jedan od najbogatijih ljudi sveta, predstavnik Evropske klupske asocijacije, član upravnog odbora UEFA, se video sa nekim iz upravnog odbora Crvene zvezde. Nisu ga imenovali, u tom i tom hotelu. Znači, van pameti. A izgleda da se stvarno neko kladio baš na taj rezultat 6:1. I imali su dojavu da će se desiti rezultat od pet razlike - počeo je Terzić i nastavio:

- I sad kad vraćam film, mislim da smo sleteli tamo i došli negde oko jedan, i obično mi bacimo stvari, idemo na ručak, bacimo stvari u sobe, operemo ruke itd. Međutim, sećam se da su sobe bile do pet sati zauzete. I mi smo dole do pet sati, ja nisam, moja soba nije, ali recimo Toza Mijailović predsednik i još neki iz rukovodstva nisu mogli da uđu u svoje sobe. Kao zauzete, čiste se, zauzete, čiste se. Kad je onda Lekip objavio to, mi smo onda ukapirali da su, ustvari, njihova policija ili služba bili u sobama, jer su u tom momentu radili ozvučivanje soba. Znači, sobe su sve vreme bile ozvučene dok smo bili tamo. Oni su imali dojavu, ozvučili su nam sobe, zato su mogli da uđu u sobe. I to je bila ozbiljna akcija francuske policije. Međutim, ništa, niko nije video, niti je ko šta pričao, ništa, ništa. I posle toga, i dolazili su iz te francuske službe ovde, sastavljali su, tražili, nekoliko ljudi je išlo tamo. Mislim da je Mrkela išao. Stefan Pantović, tada je bio poslovni direktor, išli su u Pariz i davali izjave. Znači, mi smo ponudili, evo, koga želite iz Crvene zvezde, mi ćemo doći u Pariz. I oni su rekli tada, sećam se, da dođe Mitar Mrkela, dođe Stefan Pantović, ne znam koga trećeg su oni odabrali da dođe. I oni su otišli. A mi smo ovde organizovali internu neku istragu. Bila su dva Francuza ovde, razgovarali su sa svim igračima našim, tako da je nešto bilo...

- I danas mi nije jasno šta se iza svega toga krije. Da li je to bio, ustvari, udar francuske tajne službe na Nasera Al Kelaifija, da li su hteli da ga diskredituju, da mu nešto nađu, jer ipak smeta njima tamo Naser, koji je preuzeo pariski klub. Šta se krije iza svega, ne znam. Nije bilo prijatno, ali smo znali da nema veze sa pameću.

Potom sledi Liverpul i veličanstvena pobeda od 2:0 protiv budućeg šampiona Evrope te sezone.

- To smo izgurali na mišiće. Mislim, dva fenomenalna gola Milana Pavkova. Tvrdo, disciplinovano. Poginuli smo. Liverpulu nije bio dan, kako je utakmice odnicala mi smo sve više i više samopouzdanja dobijali. Mislim, to je stvarno pobeda koja će ostati upisana zlatnim slovima u istoriji Crvene zvezde. Pobediti šampiona Evrope u toj sezoni, to je stvarno bio spektakl. Sećam se, kako ste to namestili, baš tu utakmicu smo doveli veliki broj naših igrača iz Barija. Puna kancelarija je bila, puna loža je ovde bila. Pre utakmice, ili u poluvremenu su otišli, pa su prošetali i uneli pehar iz muzeja dole. Bili su Najdoski, i Belodedić, i Savićević, i Binić. Pokušavam da se setim svih sa one fotografije iz naše kancelarije, tamo kada otvaramo šampanjac posle utakmice. Ali naravno da niko nije od njih verovao da Zvezda može da pobedi Liverpul.

Imala je ta utakmica i zanimljivu uvertiru, jer je Partizan dočekao Jirgena Klopa i poklonio mu dres sa brojem četiri. Broj koji simbolizuje broj golova koje su Redsi dali crveno-belima na Enfildu.

- Meni je sve što Partizan uradi, sada sa ove pozicije, jako simpatično. Jako su kreativni i šarmantni i želim da što duže ostanu tamo gde jesu.

"Ivanić jedan od najboljih igrača u mojoj eri! Samo je šampionska titula trofej, sve ostalo su utešni pehari i varalica"

Dobre partije u LŠ skrenule su pažnju na igrače Zvezde, ali Terzić i negovi saradnjici nisu rasprodali ekipu. Iako se mnogima činilo da hoće na polusezoni. Štaviše, ona je u međuvremenu pojačana u zimu 2019.

- Mi smo te godine prihodovali 62 miliona evra. U toj godini, 2018/2019. Velike prihode smo ostvarili, tako da nije bilo potrebe. Moram da pogledam sad u onaj podsetnik, ali te godine smo prihodovali 25 miliona evra, mislim, samo transfera igrača. Mirko Ivanić je bio naša dugogodišnja želja tad smo ga doveli, to je bio januar 2019. godine. Mi smo tad njega platili 1,3 miliona evra. To je bilo mnogo para. Mnogi su sumnjali da li vredi te pare, a između ostalog, zbog toga što nije bila baš praksa srpskih klubova, da se toliki novac da za dovođenje igrača. Mirko Ivanić je opravdao svaki fening koji je dat za njega, igrač za primer, jedan od najboljih igrača koja je Crvena zvezda imala u ovoj mojoj eri za ovih deset godina.

Smiraj 2018. godine ostaće upamćen i po tome što su Terzić i Kokeza, koji su do tada bili u sukobu, "zakopali ratne sekire."

- Pa nismo pričali jedno tri godine sigurno. I te neke stvari koje on sve radio, onako, nisu bile baš ni ljudske, ni prijatne, te tri godine. Ali sredili smo sve kod zajedničkog prijatelja, jednim lepim povodom, mislim, konkretno kod Zorana Lakovića, kom je se rodila ćerka. Na proslavi, za stolom, i prosto u takvoj situaciji ne možeš da budeš nečovek. Mislim, zato što ja jako poštujem Zorana Lakovića, dete mu se rodilo i tako to spontano, ajde, šta je bilo, bilo, ne treba biti u principu zlopamtilo i tad smo se izmirili.

Zvezda se na kraju ponovo okitila šampionskom titulom, dok je Partizan uzeo Kup pobedom u finalu baš protiv crveno-belih. Zvuči možda malo i neverovatno, ali to je bio poslednji trofej kluba iz Humske.

- Znate kako, ja nekad tako kad čitam, kažu uzeo je 18 trofeja. Ljudi, šampionska titula je trofej, sve ostalo su utešni pehari. Znači, upoređivati osvajanje šampionske titule i osvajanje kupa je u najmanju ruku neprimereno. Jer je različito takmičenje, ti da bi bio šampion Srbije, Engleske, Italije, ti stvarno moraš da budeš najbolji. Jer to je 34 ili kod nas 37 utakmica. Nikad se nije desilo da je Ligu uzeo tim koji nije najbolji. To se nikad nije desilo u istoriji, u bilo kom prvenstvu. Titulu osvaja ko je najbolji. Ko je godinu dana svako sa svakim igrao, osvojio šampionsku titulu. Kup su mnogo puta osvajali i mali klubovi. Jer vi u kupu imate četiri ili pet utakmica i vi ste osvojili kup. Jedna utakmica nema revanša, slab dan, penali odmah. I meni jako smeta da se, ne zato što imam neki lični interes, moj OFK Beograd je osvajao pet puta kup Jugoslavije, ali nikad nije bio šampion Jugoslavije. Nemam nikakav lični interes, nego prosto nije sportski izjednačavati osvajanje kupa i titulu. Ja bih sad potpisao da u narednih 10 godina budem 10 puta šampion Srbije, a da nikad ne osvojim kup. Naravno da to znači kad se uzme dupla kruna. Ali ja sad kažem, meni u Crvenoj zvezdi ne treba osvajanje kupa nikad bez šampionske titule. Jer to je samo varalica i pokrivalica za neuspešnu sezonu.

Kao što smo već rekli, Zvezdina je bil uspešna iz više razloga. I LŠ i titula. Međutim, već tada je provejavala priča da bi Milojević mogao da napusti klub.

- Pazite, napravio je velike rezultate sa Crvenom zvezdom i naravno da je bilo vreme da ide negde da se naplati, pre svega. Da reši životnu egzistenciju svoje porodice. Mi smo imali razumevanje. Naravno, mi smo uvek pokušavali njega da zadržimo. Kao što sam onda govorio za igrače mi ne možemo samo zato što imamo ugovor zadržavati ga na silu. Ako on ovde nije zadovoljan, srećan, hoće da ide, hoće da se naplati, da reši finansijski, materijalno, budućnost svoju, pa naravno da imamo ljudsku jednu dimenziju i da moramo da izađemo u susret. Tako je i Milojević otišao u Saudijsku Arabiju, najbogatiju zemlju na svetu. Da, otišao je na polusezoni, nije se nekako poklopilo taj aranžman koji je hteo.

"Ivanović i Kolarov - razgovarali smo, Borjan je izneo majstorski protiv Kopenhagena"

Kao pojačanja za novi napad na LŠ pominjali su se tada Branislav Ivanović i Aleksandar Kolarov.

- Razgovarali jesmo, to jesu bile naše želje, mislim da bi nam mnogo pomogli svojim iskustvom, imenom, dobro su bili sa zdravljem, ali nije se to realizovalo, pogotovo što je Banetova odluka bila da ostane u Londonu da živi, ima četvoro dece, nije ga interesovao povratak u Srbiju, a i Sale Kolarov je imao neke druge planove, tako da nije bilo realno da se desi.

Kvalifikacije su donele novu dramu, pogotovo onaj duel u Kopenhagenu gde je viđena penal serija za infarkt.

- Jednom kad postavite stvari na nivo Lige šampiona, teško je i za nas u klubu, i za zvezdašku javnost da prihvate Ligu Evrope. Iako mnogi kažu da je Liga Evrope pravo takmičenje za Crvenu zvezdu, s obzirom na mogućnosti, na budžet, na igrački kadar. Da bi Crvena zvezda bila konkurentna u Evropi, mnogi su mišljenja da je Liga Evrope pravo takmičenje za Zvezdu. Mi smo dve godine igrali Ligu Evrope i dva puta bili prvi u grupi sa po 11 bodova. Zvezde i navijači su ponosni na te dve sezone. S druge strane, odete u Ligu šampiona gde su duplo veći prihodi i gde dovedete spektakularne klubove, ali ste jako inferiorni u odnosu na Bajern ili Totenhem, što ne prija nijednom zvezdašu. Ali kažem, mi moramo da stremimo najvišim ciljevima, mi moramo da imamo velike snove i da sanjamo veliku Zvezdu Lige šampiona. I uvek će biti cilj Liga šampiona. I sada imamo samo plej-of, samo jednog protivnika za Ligu šampiona. I naravno da ćemo raditi sve da uđemo u Ligu šampiona - rekao je Terzić i osvrnuo se na taj meč u Danskoj:

- Jako, jako je to bilo teško. Jer uvek je to treće kolo nama zahtevnije i teže nego četvrto. S obzirom na to i šta donosi. Jer nama je Kopenhagen bio važan. Mi smo pobedom protiv Kopenhagena osigurali igranjeu Evropi. Ponovno će imati velike utakmice na Marakani. A posle u četvrtom, i ako pukneš, imaš već ovu sigurnu LE. Znači nama je važnija i teža utakmica bila protiv Kopenhagena, nego protiv Jang Bojsa. Svedoci smo te penal serije. Neverovatno. I pre penala nama je isključen Milunović bio u 60. minutu. Mi smo pola sata regularno odigrali i pola sata produžetke sa igračem manje. I skroz smo se povukli, bio je nizak blok. Oni su kružili oko nas, kružili oko nas, kružili oko nas kao u rukometu, ali nisu moglida nas probiju. Zato je majstor Vlada Milojević. I posle, penali su bili čista lutrija. Gde se promašivalo, promašivalo, promašivalo. To je neverovatno šta se sve ponavljalo. Borjan je stvarno tu odradio fantastičan posao. Fantastičan posao i to je verovatno jedna od najboljih utakmica u kojima je branio. Mislim, on je izneo tu utakmicu. Majstorski.

Sedim sa Vučićem na ručku, on kaže: "Opusti se, pobeđujemo sigurno. Daj mi Vukanovića na telefon, da ga čujem"

Potom sledi borba sa Jang Bojsom za novu grupnu fazu, a revanš je posebno interesantan zbog telefonskog poziva koji je Aleksa Vukanović, tadašnji junak, imao od predsednika Aleksandra Vučića.

- A to je stvarno bilo tako. Na dan utakmice bili smo na ručku, predsednik Vučić i ja. I on je bio toliko raspoložen, toliko je verovao u prolaz, da ga je zvao i Milorad Dodik tokom ručka, tražio neku pomoć za Republiku Srpsku. Nešto je tražio i Vučić mu je rekao: "Mile, imaš to. Dobro sam raspoložen danas, Zvezda pobeđuje i imaš to. A da ti sad kažem, ako Zvezda prođe večeras i uđe u Ligu šampiona, imaš duplo više, duplo toga imaš." Kaže, "evo ti Terza da ti potvrdi" i daje mi ga na telefon. Stvarno je bio raspoložen.

- I posle toga je rekao: "Znaš ko može da reši utakmicu danas? Može Vukanović, on će da ga da. Daj mi ga na telefon da ga čujem." Ja okrenem Vukanovića, kažem evo hoće da te čuje predsednik Republike. Mislim, Vukanović je svedok, i Vukanović je to i pričao. I kaže mu Vučić. "Sine, slušaj šta ti kažem. Večeras pobeđujemo, ulazimo u Ligu šampiona i ti ćeš da daš gol. I ti ćeš da daš gol." Meni posle Vukanović kaže, direktore ja sam mislio da se vi zezate, nisam mislio da ćete mi stvarno dati Vučića na telefon.

- Neverovatno, to je bilo popodne, ja kažem Vučiću, brate, moram da idem, počinje mi utakmica, a on će meni - opusti se, pobeđujemo. Kao Baba Vanga neka. Pobeđujemo sigurno, budi bez brige, pobeđujemo sigurno. I ja došao tu na stadion, i Vukanović me pita: Jesam li stvarno pričao sa predsednikom?" Stvarno si pričao sa predsednikom, sad moraš da daš gol. I stvarno se to desilo, prođe po levoj strani ovaj, centrirao, Aleksa ga dade glavom.

Imali su navijači Zvezde tada primedbe na rad uprave, pre svega zbog prelaznog roka za koji tverde da je mogao bolje da se odradi. Hose Kanjas i Radživ Van La Para su uglavnom bili upitni, a Terzić je pokušao da objasni tadašnju situaciju i da povuče paralelu sa sadašnjom.

- Kanjas je bio izričita želja trenera. Tad je još bio Milojević trener. I Kanjas je odradio sve kvalifikacije maestralno. Sve utakmice odigrao. Baš smo pravili jednu analizu i Kanjas je došao bez novca. I čim je igrao sve utakmice po 90 minuta, znači odradio je sve zašto je došao. Što se tiče La Pare, Milojević je imao tada zahtev da mu se dovedu brža krila. On je rekao: "Ja bez brzih bokova nema šta tražim u Ligi šampiona." I tražio je brze igrače. I, naravno, u dogovoru sa Mrkelom, Milojević i oni su se odlučili za La Paru. I znate kako, taj La Para, kada su oni pravili ovde jednu analizu, on je pet godina zaredom igrao u Engleskoj. Premijer ligu je igrao. I onda nije se snašao ovde. Mrkela ima objašnjenje da bilo je mnogo igrača. Imali smo problem sa strancima. Nije igrao domaće prvenstvo i onda ga guraš protiv Bajerna, protiv Totenhema. Pa naravno da će izgledati smešno. Nema kontinuiteta. Inače, nije on došao kao mačka u džaku iz bugarskog prvenstva, nego iz Premijer lige.

- Ali, kažem, Zvezda je teška. Nije lako se adaptirati odmah. Pogledajte koliko je Šerif Endijae imao problem jesenas. Pa evo sada je jedan od najbitnijih. Kako kaže Milojević, ako imam pravo na džokera uz Glazera, hoću da se Šerif ne prodaje, treba mi. On je ključan za postavku i tima igre. Tako da i kroz tu prizmu o kojoj sam govorio, treba sagledavati i Kanjasa i La Paru. Fizički je Zvezda bila nemoćna. Fizički je bila inferiorna. Koliko su oni bili brži od nas, jači u duelu, dominantni. A to su bili igrači koji su nama doneli rezultat u našoj ligi. Naša liga je jako spora. Troma. Protivnici nam se spuste u nizak blok. Tereni spori, loši. Trava visoka, nameru ne pokose, namerno protivnici treniraju na svom terenu, uništavaju travu kad Zvezda dolazi. I nama treba jedna vrsta igrača za domaće prvenstvo u tim uslovima, a za Ligu šampiona nam trebaju potpuno drugi igrači. Nama trebaju moćni igrači. Vi ako uzmete Šerifa Endijaea, on je mnogo bolje izgledao jesenas u LŠ protiv vrhunskih štopera nego u domaćem prvenstvu. Jer njegova tehnika i kreativnost nisu na visokom nivou. Ali i njegova količina trčanja, snaga, borbenost, želja, to je nešto što traže evropske utakmice.

Nastavio je Terzić da objašnjava razlike.

- Utakmice protiv Bajerna i Totenhema, to je sve škola koja je plaćena. Ne može Kanga da igra, i Kanga ili Katai protiv Bajerna. Oni su majstori. Mi bez njih smo mrtvi. Mi bez njih ne možemo da uzmemo šampionsku titulu. Oni su majstori domaće lige. I oni će trebati Zvezdi dok god budu mogli da hodaju. Oni su blago Zvezde. I Katai i Kanga. Ali igrati protiv Bajerna i Totenhema nije realno. Dok, recimo, Šerif vam više treba za Bajern i Totenhem. Igrači  u Evropi su fizički besprekorni, brzi, lopta brza, tereni brzi. I oni u tom takmičenju gde se sudaraju s nama, dolaze iz isto tako brzih takmičenja. Zahtevni, jaki, fizički moćni protivnici. I oni dođu u to takmičenje. A mi dolazimo iz "klaj klaj" naše druge brzine, treba se ubaciti u turbo. Dok se ti snađeš, to je neverovatna brzina. To je problem.

Uprkos slabijim partijama u LŠ nego u prethodnoj sezoni, Zvezdi je nekoliko minuta falilo za proleće u Evropi. Imali su 0:0 u Pireju, trebao im je bod, a onda je Žander u finišu napravio penal.

- Jako sam zamerio Rodiću, što je izašao tada. To je bilo 84. minut. Izdrži još malo. Šta god da ti je bilo, da si bio povređen. I on se vodio, ne mogu, i Miloje gurne Žandera. Nezagrejanog i fizički i mentalno, neočekivano, neplanirano. Totalno. Ušao, mahinalno podigao onu ruku i napravio penal. A mi smo pre toga, kod 0:0, imali penal koji je Tomane promašio. Mislim, da smo poveli 1:0 sve bi bilo drugačije, ali i ovako 0:0 je bilo dobro da Žander nije napravio penal. Proleće u Evropi, sa četiri boda.

Bio je to znak i da se Milojević prezasitio, da je vreme da ide, stigla je odgovarajuća ponuda, a terzić će u četvrtom delu otkriti gde je shvatio da je Dejan Stanković idealan za Zvezdu. Tu je i rečenica vezana za Partizan: "Njima će ući voda uši. Strah ih je od velike Crvene zvezde i tamo će sve da se polupa unutar Partizana."

(Telegraf.rs)