Terzić: "Kanga dolazi i kaže - Moj vrač traži 30.000 da pobedimo! Rekli su mi da je Partizan sve zatvorio..."

Prvi deo ekskluzivne ispovesti Zvezdana Terzića povodom 10 godina u Crvenoj zvezdi mogli ste da čitate u četvrtak, gde je govorio o tome kako je klub preživeo i koja dva transfera su spasila crveno-bele, dok se u drugom dotakao sezone 2016/17 koju želi što pre da zaboravi, ali i one naredne u kojoj je srpski šampion napravio prvi korak ka vrhu.

Pričao je Terzić o tom danu kad su mu rekli da će Partizan biti prvak, da su mu sve kapije otvorene, kako je Miodrag Grof Božović trebalo da ide i ranije - ali je posle razgovora sa navijačima ostao, da bi potom priznao i kako je protiv Krasnodara hteo da skoči iz lože u teren zbog sudije i da ga udavi.

Otkrio je i neverovatnu anegdotu pred meč sa CSKA, kada je Gelor Kanga tražio 30.000 evra za vrača koji mu je obećao prolaz Zvezde dalje, ali i da je Matjaž Kek bio na pragu dolaska na Marakanu.

Ipak, početak te sezone 2016/17 je protekao u pominjanju velikih imena kao potencijalnih pojačanja. Pogotovo što je Zvezda bila prvak, a u krupnom kadru bili su Boško Janković i Filip Đuričić.

- Znači, ako sada pričamo o svim spekulacijama koje su se dešavale po medijima, ja sam ih zaboravio i ne mogu. Svaki dan pročitamo nešto, ja po prvi put čujem u medijima da Zvezda hoće Pavlidisa iz AZ. Znači, svaki dan vi iz medija gurnete nešto. Traži se ovaj, traži se onaj. Znači, pre dva meseca piše se da Maksimović dolazi u Zvezdu, a Maksimović još u januaru potpisao za Panatinaikos. Što se tiče Jankovića i Đuričića, nije to bilo realno. Nije to bilo realno, pogotovo što su oni tamo mnogo dobro zarađivali. Crvena zvezda tad nije bila platežno moćna da ispuni neke njihove zahteve.

Posle turbulentog perioda na relaciji sa FSS, Savez je u međuvremenu pomogao Zvezdi da dobije licencu za Evropu.

- Kad se kaže Savez, on nije jedna glava. Ja u Savezu nikad nisam imao dobru relaciju sa Toletom Karadžićem. Uvek sam imao dobru relaciju sa Zoranom Lakovićem. Karadžić je bio predsednik FSS, Zoran Laković je bio generalni sekretar. Zoran Laković je jedan pametan momak, jako talentovan, sa jednom visokom socijalnom inteligencijom. I šta god nam je trebalo u Savezu, Zoran je nama završavao. On je, pre svega, jedan dobronameran čovek, prema svim klubovima. I jako je puno uradio za srpski fudbal. I sad sa ove pozicije nam čini. Ne samo Zvezdi, čini Partizanu i svima i tako dalje. Kada kažemo, bila je normalizacija odnosa. Ja sam sve vreme, i kad nisam sa Toletom razgovarao, ja sam sa Zoranom Lakovićem imao izvanredan odnos.

Grof mi je na početku sezone rekao: "Brate, umorio sam se, ne mogu, potrošio sam se, daj da idem kao pobednik"

Taj početak sezone doneo je one dve neverovatne utakmice protiv Ludogoreca koje su mogle da preokrenu sve. Imala je Zvezda u oba meča sve u svojim nogama, ali... Potom je došao i krah protiv Sasuola.

- Bio sam siguran da prolazimo posle prve utakmice, pogotovo što smo mi promašili nekoliko šansi. Kod 2:1 smo promašili za 3:1 i primili smo taj drugi gol, izjednačujući, ono što su naši igrači okrenuli leđa kao da su petlići. Naivno su okrenuli leđa. Oni na kvarno izveli i dali gol za 2:2. Mislim, Zvezda je stvarno bila mnogo bolja. Ja sam bio ubeđen da smo bolja ekipa i da prolazimo. Sasuolo je bio najgori meč u Evropi otkako sam ja u klubu. Bez konkurencije. To je neverovatno bilo. Meni je bilo strašno da gledam tu utakmicu. Meni je bilo strašno. Sreća je bilo da smo izgubili samo 3:0. Sreća.

Bez obzira na sve, nije Terzić razmišljao o potencijalnoj smeni trenera, jer se činilo da je Božović malo istrošen.

- Ne, ne, ni slučajno. Grof je odradio jednu sezonu fenomenalnu. Ja sam mu večno zahvalan za tu 2015/2016. sezonu. I odlično je odradio i jesen 2016. Odlično je odradio. Ali već onako bio je umoran. Ja kažem stalno da Zvezda melje, melje. I on je u decembru 2016. hteo da ide. Mi smo se bili dogovorili da on ide, jer nisam mogao da ga ubedim da ostane. Već smo krenuli da tražimo novog trenera, razgovarali sa nekima. I onda je grupa navijača obavila razgovor sa njim i ubedila ga da ostane. I naravno, obradovalo me to. Jer nije lako naći trenera koji će biti uspešan kao Grof Božović. Mi smo u jednom momentu imali devet bodova prednosti sa Grofom. Onda je bilo cepanje bolova, podela, izgubljen derbi itd. Ali i Grof je sam tada rekao. "Brate, umorio sam se, ne mogu, potrošio sam se, daj da idem kao pobednik." Međutim, ostao je tada i u tom proleću je bilo svega i svačega.

Sedim na Zlatiboru i čovek mi kaže: "Terza, Partizan je šampion! Sve su zatvorili!"

A o tom proleću i gubitku titule Terzić kaže:

- To je otvorena kapija bila kod svih klubova. To je bio takav pritisak iz Saveza, da Partizan bude šampion, da je to neverovatno. Imali smo taj derbi 1:3. I tad smo pokradeni. Danilo Grujić je sudio. Faul Tavambe nad golmanom. Leonardo udara laktom, ne dobija crveni karton, a imao je već žuti. Sad ne mogu da se setim, ali to je bilo strašno suđenje u toj utakmici. Izgubili smo, bilo je 1:1, izgubili smo 3:1 utakmicu. Ali ne samo ta utakmica, imamo mnogo utakmica Partizana. Ali Zvezda je toliko sada porasla, Zvezda toliko velika, da i više ne želim da se bavim, onako, ponekad to pomenem, to proleće 2017. godine, i svu tu prljavštinu, koja je prljavština... A da me boli, naravno da me boli, ali, kažem, neću da se vraćam u prošlost, bilo je, desilo se, to isto je jedna škola. Ja nisam verovao tada, februar mesec je bio, kad su meni rekli: "Terza, Partizan je šampion!" Mi devet bodova više imamo. Kažu mi: "Sve su zatvorili do kraja, sve su zatvorili." Na Zlatiboru sam bio, sa Zlatibora mi čovek rekao. Kaže: "Sve su zatvorili do kraja, sve će pobediti, samo imaju derbi sa vama, a imaće suđenje." Znači, ja ću imati ću imati duplog protivnika u svakoj utakmici, biće prepreka, biće obstrukcija, i to se i desilo. Ja sam to shvatio posle, tek posle toga derbija 3:1, i onda, ne znam kada je to bilo, recimo, početak aprila, međutim, to je već bilo teško održivo.

Zanimljivo, taj derbi sudio je Danilo Grujić, čovek koji je u međuvremenu dobio "posao" u Partizanu.

- Znam da Grujić u ime Partizana dočekuje sudije koje sude kad su domaćini. Vrši pritisak na njih u poluvremenu, davi ih i tako dalje. Pa i to je pokazatelj. Dobro, svako se snalazi kako misli da treba, vidim da Partizanu to dobro ide od ruke i da su jako uspešni ove sezone - rekao je Terzić i dotakao se te utakmice protiv Voždovca kada je titula definitivno izgubljena (3:2).

- Tu da smo pobedili, gotovo, mi smo šampioni. Ono, kad klecneš, sve te negativno tovari. Toliko nekih gluposti, toliko smo i šansi promašili. I suđenje ta utakmica, to je isto bila katastrofa i sramota. Sećam se, Anđelković vraća loptu golmanu i da mu gol. To je najsmešniji gol koji se ikad desio. Znači, on nije video, golman se malo pomirio, on hteo da mu vrati loptu i da sebi gol. Pritom, sećam se šta smo šansi promašili, Milijaš i Boaći, sve šta se izdešavalo u utakmici. Ali to je, kažem, kad ne ide, ne ide. I džabe, i moć, i šanse, i sve. Kažem, kad klecneš, sve te negativno natovari.

- Gotovo, titula je bila izgubljena. Poslali smo Boška Đurovskog tih 15-20 dana da odradi. Imali smo finale Kupa i to je bilo suđenje, sramno suđenje od strane Mažića. Peti minut nam ne svira čist penal, kod 0:0. Mi smo stvarno ubili Partizanu i u finalu Kupa. Ali kažem, bilo i prošlo, to nam je dobra škola da se ne opuštamo. Posle toga smo napravili toliko lepih stvari, toliko dobrih rezultata. Ta 2017. godina nam je kao crna rupa u glavi. Hoću što pre da zaboravim.

Kek je bio na korak od Zvezde, a onda me je pozvao Darko Kovačević: "Terza, ako hoćeš dobro trenera, uzmi Milojevića"

Mnogi se pitaju da li bi Đurovski ostao na mestu trenera Zvezde da je dobio derbi. Na kraju nije, a crveno-beli su zakucali na vrata Matjaža Keka.

- Pa sad sa ove vremenske distance ne mogu reći, ali možda i bi. Što se tiče Keka, jako blizu je bilo. On je tad, te godine, bio u Rijeci i mislim da je te godine uzeo šampionsku titulu i razgovarali smo ozbiljno sa Kekom. Sad ne mogu da se setim zašto se nismo dogovorili, ali smo razgovarali. Ali evo, Bog nas pogledao, pa se nismo dogovorili sa Kekom. Sledeći izbor je bio Vladan Milojević i to se stvarno pokazalo kao pun pogodak. Iako su ga mnogi prihvatili sa skepsom.I to mnogi. Međutim, ja sam otišao dole u Grčku, nazvao Iliju Ivića, on me sačekao u Atini, Dragan Milošević, predsednik nadzora odbora, i ja smo otišli dole, popričali s Milojevićem, pogledali se i to je bilo to. To je bilo to. Imao je jako dobru sezonu sa Panionisom, pratili smo tu sezonu, kako igrao, ali da budem pošten, prvi mi je Milojevića predložio Darko Kovačević. Darko me zvao i rekao mi je: "Terza, ako hoćeš dobro trenera, koji će doneti stabilnost Crvenoj zvezdi, uzmi Vladu Milojevića, odličnu sezonu imao u Panionisu, on je Zvezdino dete, pođi i popričaj se njim, veruj mi nećeš pogrešiti." I poslušao sam Darka Kovačevića, zvao je Iliju Ivića, on me sačekao, spojio nas, popričali smo i to je bio bingo. On je već znao našu ligu, on je vodio Čukarički i ovde se sa Čukaričkim pokazao kao ozbiljan trener, ozbiljan momak. Ja sam njega doduše površno znao, ali se videlo i tada da Čukarički on to vodi kako treba. Organizovano, disciplinovano, to je Zvezdi u tom trenutku trebalo.

Na pitanje da li je Milojević imao neke konkretne zahteve, Terzić je "kao iz topa" odgovorio:

- Ma da vam kažem, nije tražio ništa. Kad Zvezda zove, nemate vi veliku i jaku pregovaračku poziciju, da budemo pošteni. Nema tog trenera koji može da uslovljava Zvezdu. Pa kao što ni ja nisam uslovljavao kada su mene zvali. Ja sam imao neke CV, bio sam predsednik Fudbalskog saveza Srbije pre. Pa kada Zvezda zove, staneš mirno i kažeš gde da krenem. I takvi su generalno svi razgovori naši. Znači taj koji krene da izvoljeva, postavlja uslove, ja vidim da tu nema ni strasti, ni energije, ni želje da se dođe u Crvenu zvezdu. Zove Zvezda - ma dolazim. Verujem sebi i pokazaću sve, ali posle ćemo se mi dogovarati i oko novca i oko svega ostalog. Zvezda nikad nikom nije ostala dužna. I uvek je ona ta koja mnogo više da, nego što ti daš njoj. Ja često, kad se zavozaju neki naši igrači pa kažu mi smo Zvezdi doneli titulu, odgovorim: "Ma ti nisi dao Zvezdi ništa. Zvezda je osvajala titule i pre tebe, i bez tebe. A ko ste vi bez Crvene zvezde? Crvena zvezda je vama dala sve. Uđi u onaj muzej pa pogledaj šta je Zvezda uzela od trofeja pre tebe.

- Terziću, uđi ti u onaj muzej pa pogledaj koliko je Zvezda puta bila šampion, osvajač Kupa, osvojila Evropu i bez tebe, Terziću. "I sad ti si pomislio... Jesi ti za ovih deset godina uradio nešto. Pa okej, za deset godina jesi osvajao šampionske titule. Nije malo, nije malo, ali neko je pre mene osvajao ove šampionske titule. I napravio Zvezdu toliko velikom da je obožava toliko naroda, pola Srbije ili 70 odsto Srbije i tako dalje. Tako da svo to umišljanje da smo mi učinili za Zvezdu, više nego Zvezda za nas. Meni je lepo danas kad prošetam i ljudi dođu da se slikaju sa mnom. Gde god odem, u Trebinje, Banjaluku, Kotor, Budvu, Atinu, Beograd, u avionu, na aerodromu, bilo gde, da mi nije Crvena zvezda, ko bi mene prepoznavao? Znači to uvek mora da vam bude ono, uvek je Zvezda iznad svih nas. Tako da i ta priča, mi zovemo nekog da dođe u Zvezdu, da ga unuci pamte kao nekog igrača, trener Zvezde i on kao postavlja uslove... Pa nije sve ni u finansijama, postoje neke stvari koje ne mogu da se plate. A ta privilegija, biti deo Crvene zvezde, to nema cenu.

"Hvala Čukaričkom što su kanalisali Radonjića ka nama"

Titula izgubljena, stigao je novi trener, trebalo je formirati i tim koji se malo osuo. Ko bi rekao da će taj prelazni rok ostati zapisan zlatnim slovima u istoriji kluba, pogotovo što je zvezdaška javnost bila malo skeptična.

- Evo da krenemo redom, recimo. Pogodili smo sa tim igračima, mnogo je tu skeptika bilo i kad smo dovodili. Pa mi smo dovodili Borjana, koji je tada imao 30 godina i nije imao neki CV. Znači, on do svoje 30-te godine nije imao maltene ništa. A mnogi su rekli gde smo našli ovog Borjana? Pa smo dovodili za levog beka Rodića, koji je onako bio nekad dete OFK Beograda, mlad, otišao u Rusiju, igrao tamo negde u Krilima i opet su rekali gde nađošte ovoga. Aa Rodić postade igrač sa najviše trofeja i broja utakmica i legenda kluba. Pa smo onda doveli malog Žuleta Stojkovića desno, pa vratili Vujadina Savića, koji nije bio standardan u Šerifu iz Moldavije.

- Pa smo neke stvari iskoristili, vratili Le Taleka pozadi sa mesta zadnjeg veznog. Imali smo tu Aleksandra Šilju Pešića, koji se u Francuskoj nije se snašao, nije igrao, bio na pozajmici, nije ni tamo igrao. Sve su to, kažem, bili igrači kojima je Crvena zvezda vratila karijeru. Branko Bakula Jovičić, koji je bio jako, jako, jako važan šraf, koji je sve pokrivao ispred dva štopera i davao mogućnost ovim našim kreativnim igračima da urade svoje. Ali mislim da smo doveli dobrih igrača tada i da smo napravili pun pogodak.

Na kraju, dolazak Nemanje Radonjića je bio kao "šlag na tortu."

- Nije se Čukarički mnogo pitao, jer on je tu bio na pozajmici, ali Čukarički je jako puno pomogao da ga dovedemo. I Matijašević i Gale Obradović imali su dobru nameru i hteli su i njemu da pomognu. I kanalisali su ga ka nama. A Radonjić je bio, naravno, otkrovenje te sezone. Miljenik navijača, ta brzina i ta kreativnost.

"Utakmica protiv Krasnodara mi je najlepši dan za ovih 10 godina! Hteo sam da udavim sudiju"

Svi zajedno, da se ne lažemo, udarili su temelje moderne Zvezde, ove kakvu danas gledamo.

- To je bila sezona gde je prvi put u istoriji da se neki klub iz prve runde plasirao u grupnu fazu. To znači da je to jako, jako teško. Treba pobediti osam utakmica, četiri protivnika, i učiniti nesšto što nikad niko nije pre Zvezde uspeo. I naravno da je malo ko verovao. Mislim da smo prvo kolo igrali protiv Malte, ali već je bilo jako teško, recimo, pobediti Spartu iz Praga koja je u tom momentu bila ozbiljan klub. Ali sam verovao. Verovao sam. I rekao sam svima oko mene, ako ne budu verovali, iako je Sparta bila apsolutni favorit, ako ne budu verovali nećemo ni proći. Mi moramo da verujemo. Da ljudi oko nas vide da mi verujemo. Da igrači vide, da stručni štaba vide. Mi moramo da verujemo. Na krjau smo i pobedili obe utakmice.

- Stvarno smo odigrali dobro. I posle, ona utakmica protiv Krasnodara, pogotovo ovde, to je možda utakmica koja je izazvala najveću emociju za ovih deset godina koliko sam ja u Crvenoj zvezdi. Čak i više nego pobeda protiv Liverpula, čak možda i više nego ono u Salzburgu. Ta utakmica protiv Krasnodara gde ljudi nisu mogli da veruju da se Zvezda vraća na evropsku mapu. Danas kada kažeš da je Zvezda pobedila Krasnodar, to sa ove vremenske distance kažeš - pa dobro, što ne bi pobedila?! Ali u tom momentu, to je bila nemoguća misija. I stvarno, Krasnodar u tom momentu biio klasa. Ali dobra energija je bila na stadionu, išlo je sve i taj šut Kange, kako je ta putanja lopte išla, to kad smo poveli 2:0, to je stvarno neverovatno bilo. To je znači, i za mene najlepši dan za ovih deset godina u Crvenoj zvezdi. Ta utakmica protiv Krasnodara.

Ipak, nije Terziću, kao i kompletnoj zvezdaškoj javnosti, bilo svejedno u poslednjih 10-ak minuta, kada je ruski tim smanjio na 2:1 i pretio da postigne i drugi gol. Drama je krenula.

- Kad je sudija svirao faul na 18 metara, pa ga posle toga ponovio zbog živog zida, ja sam tražio nešto čime da ga gađam ili da skočim iz ove lože gore da ga udavim. Kako je on imao jednu nameru, ili je to u momentu zbog naše emocije, i zbog ludačkog stanje svesti, percepcija bila da on hoće da pomogne Krasnodaru. Ali to je bio trenutak gde nikada da odsvira kraj.

Koliko je Zvezda bila opijena zbog slavlja, skoro svi u klubu su zaboravili na novac koji su zaradili plasmanom u grupnu fazu. Prvim ozbiljnim koji su dobili od UEFA.

- To je bio kraj avgusta, već smo napravili dobar tim, već smo počeli da pobeđujemo u prvenstvu, ulazak u grupnu fazu Lige Evrope. Tad je bilo stvarno slavlje. Tad više nismo imali šta da radimo. I posle toga, mislim, naišla čak i ona pauza reprezentativna početkom septembra. Stvarno nismo mogli da dođemo par dana na sebi. Šta smo uradili? Da li je ovo realno? I po prvi put, za tri godine, smo dobili neke pare od UEFA. I to nisu bile male pare. I s tim parama smo mogli da živimo. Pa najbitnije od svega na kraju. Prvi put smo dobili neke pare. I to smo tek posle par dana ukapirali. "E, mi dobijemo i pare." Neki par miliona smo dobili tada od UEFA bonusa za učešće u Ligi Evrope.

A žreb je doneo šest sjajnih utakmica, BATE, Keln i veliki Arsenal.

- Mi smo sad toliko porasli da nam je to normalno da dođe Arsenal. Ali tada... Tada nije bilo. Da dođe Arsenal na Marakanu... Sećam se kad smo doveli Udineze na jesen 2014. na prijateljsku utakmicu. Pa smo rekli: "Bože, Zvezda igra evropsku utakmicu. Igra Udineze." Tako da kada smo bili na žrebu i videli da Arsenal dolazi... I to smo odigrali fenomenalnu utaknicu u Londonu i zaslužili smo bolji rezultate. Mi nismo svesni koliko u Evropi cene Crvenu zvezdu. Na osnovu tih starih rezultata. Ne znaju oni za ove probleme o kojima mi pričamo. Ne znaju oni tu 2014. ili 2015. Ne znaju oni tu 2008/09. Te probleme koje je klub imao Kada se kaže Crvena Zvezda, Red Star, oni pamte 1991. i da je Zvezda šampione Evrope. I sve one prethodne godine kada je Zvezda igrala u Evropi. Zvezda je stvarno veliki klub. Nisam mi ovde ni svesni koliko je Zvezda veliki klub.

Kanga mi dolazi i kaže: "Moj vrač traži 30.000 evra i mi prolazimo CSKA! Vrač je sve pripremio Pešiću, on je samo trebalo da ugura loptu"

Crveno-beli su grupnu fazu završili na drugom mestu u grupi, tekuća sezona je utoliko veća postala, a Terzić je na zimu 2018. povukao dva odličan poteza - nije prodao Radonjića, te je poslušao Vladana Milojevića za El Fardu Bena.

- Jeste, imali smo ponudu za Radonjića. A smo osećali da možda to ide više. Osećali smo. Tek je bio šest meseci i uvek je bolji prelazni rok na leto. Nismo imali pet, četiri milione evra smo imali. I razmatrali smo, ali smo odbili tu ponudu. Odbili smo tu ponudu - rekao je Terzić i dodao:

-  Ben je jedan od dva-tri najbolja stranca koje su uvek kada igrali u Crvenoj zvezdi. Sigurno, sigurno. I kao ličnost, i kao karakter. On je kupio stan ovde, baš smo pre nekoliko dana razgovarali. Ja ga očekujem ubrzo da dođe ovde. Uključićemo ga u rad kluba. Ben je zavoleo Beograd, zavoleo Srbiju. Deca su mu zavolela Srbiju. On će ostati ovde da živi. I naći ćemo mu mesto u klubu. Vladan Milojević je sve završio. On ga je doveo. On ga je znao. Bio je igrač Olimpijakosa, pozajmljen u Panioniosu. Vladan ga je trenirao. Zvao me i kaže: "Terza imam top igrača. Nađi samo rešenje sa Olimpijakosom. On nam treba, ličnost, dobar igrač, dobar prekid, dobra leva noga. Baš igrač za Zvezdu. Kreativan. Ona šunjalica između linija. Obavezno ga dovedi." Miloje je njega zvao. Dogovorio se sa igračem. On je sve završio. Samo operativno sam ja sve sredio sa Olimpijakosom.

Prva utakmica sa CSKA je donela uspavanku na Marakani (0:0), dok je druga prošla u drami. Pogotovo što je Zvezda u finišu meča imala zicer za 1:1, rezultat koji bi doneo plasman u narednu fazu. A Terzić je otkrio neverovatnu priču o Kangi, vraču i Moskvi.

- Ima jedna anegdota. Došao Kanga kod mene pre puta za Moskvu i kaže: "Moj vrač traži 30.000 evra i mi prolazimo CSKA." Ja rekoh, kako traži 30.000? Pa 30.000 vraču, on će neku magiju svoju da baci i mi prolazimo. Kažem: "Daj mu 30.000 ako ćemo prođemo!". Završi se utakmica, 1:0 za CSKA. Došao Kanga posle kod mene i pokazuje: "Pare, pare, pare." Ja ga pitam kakve bre pare, a on će: "Pa vrač traži pare." Pa izgubili smo, ja mu kažem. Gubi se da ne vidim. A Kanga će: "Vrač je sve pripremio Pešiću, on je samo trebalo da ugura loptu. Vrač je sve to pripremio. I stvarno, Pešić je imao šansu, ono da je dao mi bismo prošli dalje. I Kanga kaže da vrač hoće pare, da je svoje odradio. Sa Kangom je uvek šou. Ali smo tamo, stvarno odigrali dobru utakmicu i promašili par šansi. Stvarno, taj CSKA je bio dominantan klub u Rusiji. Dobra ekipa, apsolutni favorit. Za dlaku, šteta što nismo prošli.

Treći deo razgovora sa Zvezdanom Terzićem, o ulasku u Ligu šampiona dva puta, dolasku Marka Marina, prisluškivanju soba u Parizu, ručku sa Aleksandrom Vučićem na dan revanša sa Jang Bojsom, moći ćete da čitate u subotu.

(Telegraf.rs)