Terzić: "Imali su interes da se Zvezda razvali, Bog me pogledao 31. avgusta, ova 2 transfera su spasila klub"

Mogu da ga vole ili ne, da u "moru" dobrih odluka uvek traže onu lošu koju je izabrao, ali je činjenica da je Zvezdan Terzić, generalni direktor Crvene zvezde, jedan od najuspešnijih sportskih radnika u istoriji crveno-belih i srpskog fudbala.

Ne mora to niko da izgovori, rezultati sami govore za njega. Tek onda kada se linija podvuče, kao u tabliću, dolazi vreme sabiranja rezultata. A Terzićeva linija je spremna, da ispod nje stoji ocena kao personifikacija svega što je uradio za 10 godina provedenih na Marakani!

Malo ko je na početku njegovog mandata verovao da će dogurati toliko, pogotovo što je Zvezda u tim prvim godinama njegovog bivstvovanja na Marakani bila, kako i sam voli da kaže, "klinički mrtva." Na kraju, osam titula šampiona Srbije, četiri duple krune, tri grupne faze Lige šampiona, četiri grupne faze Lige Evrope, kao i 1/16 finala i 1/8 finala pomenutog takmičenja. Uz napomenu da crveno-beli ovog leta već imaju LE u džepu i na dvomeč su od novog ulaska u LŠ.

Terzić će sredinom juna proslaviti okruglo 10 godina u Zvezdi, kada bude sekao tortu i častio saradnike s pravom može da zapeva hit Bijelog Dugmeta i stihove Duška Trifunovića ("Šta bi dao da si na mom mestu"), a povodom velikog jubileja u najtrofejnijem srpskom klubu dao je ekskluzivnu ispovest za Telegraf u kojoj je zaokružio sve te godine provedene na Marakani. Ispovest koji će imati pet delova, a u ovom prvom se dotakao dva transfera koji su spasili klub, zašto je Slaviša Stojanović otišao i kako su Zvezdu "hteli da razvale..."

"Dugovali smo 64 miliona, ja sam hteo da se zadužim još 20! Imali smo dva meseca da ne ispadnemo u niži rang"

Za početak, "vremenska mašina" nas je vratila na taj prvi dan, dolazak na Marakanu nakon vesti da je Zvezda izbačena iz Evrope. I ko ga je čekao tamo...

- Ovako, na oko, to je bio stvarno jedan reprezentativan sastav ljudi u Upravnom odboru. Tog dana je Džajić podneo ostavku kao predsednik UO, i Miško Zečević kao generalni sekretar. I tada je po statutu poziciju predsednika Upravnog odbora preuzimao predsednik Skupštine, a to je bio Svetozar Toza Mijailović. I mene su zvali, ja sam bio u Franšu na ručku: "Dođi, dođi, dođi." Telefonom smo obavili par razgovora. Mislim, nagoveštavalo se to bilo par meseci ranije. Nisam znao da će se tog dana to desiti, ali se kuvalo i godinu dana pre toga. I sećam se Upravnog odbora, tada su bili Branko Radujko, Predrag Ćulibrk kao generalni direktor Telekoma, Dušan Bajatović kao generalni direktor Srbija Gasa, Aleksandar Antić, tada bio tada ministar, Ivica Tončev, Slaviša Kokeza. Jaka struktura. Bio je tu i Nebojša Čović. Bila je to jako, jako dobra garnitura, sve sa nekim pozicijama, sadašnjim funkcijama koje su obavljali u državi, plus jedna stara garda ljudi kao što su profesor Cerović, pokojni nažalost, Toza Mijailović, Sloba Babić, profesor Miljko Ristić, profesor Stanišić, jedna ekipa ljudi koji su došli sa strane Dragana Džajića kao njegov neki kadar.  Stvarno je bila jedna dobra ekipa ljudi, međutim, nije to dobro funkcionisalo iznutra i na kraju to je rezultiralo da su posle nekih 12 meseci svi su otišli iz kluba. Ja sam ostao sam, zajedno sa jednom garniturom starijih ljudi - počeo je Terzić i dodao:

- Ali stvarno, sad kad krenemo da pričamo o tome, neko će reći "daj pusti više tu priču", dosadili ste sa tom pričom koja izaziva neku patetiku i tako dalje. Ali je stvarno tada situacija bila potpuno bezizlazna i taj UO koji sam nabrojao je predlagao da se ide na UPPR. UPPR je Unapred pripremljen plan reorganizacije. To je jedan vid stečaja koji predate Privrednom sudu i proglašava se jedan početak stečaja da bi se rešavale situacije sa poveriocima. Ali to znači, dok traje UPPR-a, UPPR se popisuje na pet godina, što znači da vi 60 meseci ne možete da dobijete licencu jer vi ste u stečaju. S druge strane, čim sam došao ja sam angažovao jednu od najvećih revizorskih kuća za finansijski konsalting i oni su tu dva meseca češljali papire i rekli: "Zvezdi stvarno nema spasa." Kad se izanalizira sadašnje stanje, dug koji je u tom momentu bio 64 miliona evra, očekivani priliv u najboljoj nekoj situaciji može biti do osam miliona. Znači, mi smo bili dužni osam godišnjih budžeta, osam godišnjih prihoda. I to je situacija koja vodi u bankrot. Pritom, imali smo 250 sudskih sporova otvorenih, čiji se ishod nije nazirao pozitivno. Znači, dug je trebalo i da se poveća. Plus što smo imali mnogo spornih situacija pred UEFA i pred FIFA, gde smo posle par meseca dobili obaveštenja ako se ne isplati Bronovicki 840.000 evra, u narednih 30 dana bićemo kažnjeni sa devet bodova, a još 30 dana kasnije izbacivanjem u niži rang takmičenja.

Tanka linija je bila tada od sjaja do očaja, kada je u pitanju Zvezda, jer je izbacivanje iz Evrope značilo da se rasipa tim. Ali ono najvažnije - nema para!

- A prihoda niotkuda, ništa nismo očekivali. Novac od Gasproma je već bio potrošen u prethodnim nekim vremenima. Bila nam stvarno kataklizma od situacije. I ono što je najgore bilo, što nije bilo igrača. I ti igrači koji su osvojili titulu u maju 2014. godine, oni su svi se razbežali, svi su otišli. Klub je bio dužan velike pare i svi su imali pravo na raskid ugovora na štetu kluba. Bilo je tu dobrih igrača, naravno, osvojena je šampionska titula u maju, ali, međutim, igrači su se razočarali. Nema Evrope, klub bez dinara, isečena nam je bila struja na stadionu i svi su otišli, svi su se razbežali. I tada sam doveo Lalatovića za trenera i gurali smo te mlade igrače. Tih godinu dana, nekako nije to ni loše izgledalo, nije to bila šampionska ekipa koja može da melje, ali smo iskoristili taj period od godinu dana da afirmišemo ovih pet mladih igrača: golmana Predraga Rajkovića, Vukašina Jovanovića, Marka Grujića, Mihaila Ristića i Luku Jovića. Njihovom afirmacijom oni su se negde pozicionirali na tržištu - priznao je Terzić i nastavio:

- I znao sam da to nam je jedini spas, mi smo od njih prihodovali 17,5 miliona evra u naredne dve godine. I to je bila neka inicijalna kapisla da krenemo, da investiramo u nove igrače, nove igrače, nove igrače. Da kažem, fudbalski biznis teško neko razume. I tada je bila ideja tih ljudi u UO da se smanji platu, ne može ni jedan igrač da ima više od 5.000 evra platu, skupi igrače da se puste. Moja koncepcija je bila potpuno drugačija. Ja sam tražio način. Okej, dužni smo 64 miliona evra. Možemo da pravimo osam. Koja je perspektiva Crvene zvezde u narednih pet godina? Možemo da smanjujemo samo rashode. Pa to nije fudbalski biznis. Ja sam rekao. "Hajde da nađemo neku banku ili fond da se zadužimo još 20 miliona evra, da tih 20 miliona evra uložimo u nove igrače, da napravimo dobar tim." Dobar tim kada osvoji šampionsku titulu, izaći će u Evropu. Ja sam tada rekao, samo dobar sportski rezultat generiše velike prihode. A mi ako napravimo dobar rezultat, mi nemamo čemu da se nadamo ni finansijski. Oni su mi rekli. "Čekaj, dugujemo 64 miliona, da se zadužiš još 20 miliona?! Da, to je jedno rešenje.

- Međutim, to je bila moja prva godina u Crvenoj zvezdi. Ja nisam imao snagu te prve godine da realizujem svoje ideje. To je bilo jako komplikovano. Svaka tri dana su bili Upravni odbori. Upravni odbori trajali su po šest sati. Jedno nerazumevanje fudbalske problematike. To su verovatno sve dobri ljudi, kvalitetni ljudi, uspešni u svojim nekim sferama. Međutim, fudbalski biznis razume mali broj ljudi. Na kraju fudbalski klub ne služi kao kompanija koja je osnovana da bi pravila profit. Fudbalski klub je osnovan da bi pravio sportski rezultat. I naravno da moramo da vodimo računa oko finansija. Ako nemate dobre finansije, imate dva problema. Ne možete da servisirate svoje obaveze koje su vam neophodne za mir u svlačionici, da bi klub funkcionisao, živeo, plaćao struju, plate zaposlenima, igračima. Sve ostalo što su troškovi kluba. Znači, finansije su neophodne, naravno. I druga stvar je što je UEFA tu stvarno rigorozna kod finansijskog fer-pleja, kod kontrole vaših finansija, gde imate kvartalni monitoring i svake godine u aprilu mesecu se dodeljuje licenca ili ne.

- Možda i tu moju prvu godinu dana je bilo potrošeno u Crvenoj zvezdi. Kažem, nisam imao moć odlučivanja koju sam imao posle odlaska te garniture. Ali, eto, srećom iskoristili smo taj period da smo isforsirali ove mlade igrače. Možda to je bio restart sistema i posle toga smo krenuli da pravimo i da radimo ovo što smo radili. A i generalno, navijači su bili nezadovoljni čitavim tim konglomeratom unutar Upravnog odbora. Svako je tu uvukao na svoju stranu. Mnogo struja je bilo. Tokom UO, svaki član, ogromna većina, su se kuckali sa novinarima, davali informacije novinarima. Upravni odbor nije ni završen, već izlaze po portalima neke informacije, cure. Mnogi su unutar UO imali svoje favorite na tribine među navijačima.

Nije Terziću praktično trebalo ni postavljati pitanja, reči su same navirale kada je u pitanju taj njegov start u Zvezdi, te prve dve godine.

- To je neki takav period bio koji je bio jako, jako težak, te 2014. i 2015. Nama kad je trebalo, ne znam, 5000 evra, mi smo išli da ih pozajmljujemo. Mislim, nije bila dobra situacija, nije bila zdrava situacija. I onda i navijačima je to smetalo, jer se to znalo u Zvezdi, nema tajne, i zidovi imaju uši. I navijači su trpeli, trpeli, imali su visok prage tolerancije, jedva su progutali taj gubitak licence. Krivili su, naravno, tadašnju upravu pre mog dolaska, to je bio maj 2014. Dragan Džajić i Miško Zvečević su platili ceh, zbog gubitka licence, a nisam siguran da se baš Džaja bavio finansijama unutar kluba i poslovnim delom unutar Crvene zvezde, nego neki drugi ljudi. Ali Džaja je platio ceh i na kraju je otišao. I onda su navijači bili malo ljuti, i generalno zvezdaška javnost, kuvalo je to, kuvalo je, i sve je kulminiralo, posle godinu dana, 2. augusta na Marakani.

- Sećam se, bilo je pun stadion, jedno 25.000 ljudi, igrali smo protiv Radničkog iz Niša, 1:1 su utakmica završila. Katai je promašio pred kraj utakmice taj penal, i tada je grunulo, onako, sa svih strana, pre svega sa zapada - uprava napolje, uprava napolje! Sever to prihvatio i odmah sutra su svi podneli ostavke. Ali baš svi. Ja sam bio operativno lice u klubu i doneta je odluka posle sastanka s navijačima, da se raspišu izbori u skladu sa statutom. Mi smo te izbore zakazali u roku, ne znam, čini mi se posle 90 dana. Mislim su bili zakazani, recimo, za 11. oktobar 2015. godine. I desila se situacija da, mislim da je trebalo da se do tri dana pre izbora, da se podnesu kandidature, prođe 8. oktobar, niko se nije prijavio. Niko, niko, niko. I to je pokazatelj gde je Crvena zvezda bila u tom trenutku, koliko je to bila jedna beznadežna situacija, koliko je bio to brod koji tone, da se niko nije prijavio. Da se jedna osoba prijavila i da je samo jedan čovek glasao za njega, on je mogao da preuzme rukovođenje Crvenom zvezdom, da umaršira ovde u klub, sve mu je bilo otvoreno. Mi smo već bili na izlazni vratima, gotovo. Svi su podneli ostavke.

- I desio se dan posle tih izbora, niko se nije javio. Šta ćemo, da odemo, gde ćemo? A mi smo već u međuvremenu napravili dobar tim, par meseci pre toga. Odlaskom ove garniture, ja sam ušao u jedan veliki rizik, jer sam tada već mogao sam da odlučujem. I tad smo doveli onu jednu grupu igrača, dobili smo Miodraga Grofa Božovića i plejadu igrača, koji su izdominirali te sezone. Mi smo bežali Partizanu 30 bodova. Od Luisa Ibanjeza, Huga Vieire, Donalda, Le Taleka, malog Plavšića, Srnića... Sad neka mi oproste ako sam nekog zaboravio, ali čitavu grupu izvanrednih igrača, izvanrednih momaka. Grof je to stvarno dobro skockao, napravio je dobru atmosferu. Mi smo gazili tada. Sećam se kad smo pobedili Partizan ovde na Marakani u septembru 3:1, to je bila stvarno fantazija, rapsodija od igre. Narod je bio zadovoljan. U toj nekoj atmosferi smo osvojili šampionsku titulu. Znaš kako, u Zvezdi nema opuštanja od te euforije. Sve može da se rasprši kao mehur od sapunice. Ja ne pamtim da je nekada bila tako dobra atmosfera kao pred utakmicom sa Ludogorecom. To su reke ljudi bili, stadion bio pun. Ceo stadion pevao "Pukni Zoro." Atmosfera da se naježiš. Imali smo 2:2 rezultat iz prve utakmice. Imali smo sve u svojim rukama, vodili smo Kanga je dobio crveni karton. Sve se raspršilo. Izgubili smo utakmicu u produžecima i desilo se da je malo izgubila ta energija. I Grof je malo potonuo. Tokom sezone smo imali smo devet bodova prednosti. To se prokockalo. Pričao sam o tim događajima mnogo puta kada smo izgubili...

"Bog me pogledao 31. avgusta, Piksi nije bio kandidat za trenera, evo zašto je Stojanović otišao"

Iako je klub bio u bezizlaznoj situaciji, odnosno bukvalno niko nije želeo da sedne u fotelju Zvezde, Terziću ni na kraj pameti nije bilo da se povuče. Možda i sebe spasi te neke patnje. To se posebno odnosi na tu 2014. godinu, dok nikakav priliv novca nije postojao.

- A nisam mogao da se odustanem, u tom momentu kad sam prihvatio, nema više odustajanja. Gotovo, ušao si na brod. Pogini, ali nema više povlačenja. S druge strane, ja sam osećao da Crvena zvezda ima ogroman potencijal. I da to treba razmrdati, poslagati, pre svega dovesti dobre igrače. Mi imali smo sreće i veliku uslugu nam je napravila severna tribina, što je 2. avgusta 2015. pokrenula "uprava napolje." I što se pročistio taj UO, što su svi tih ljudi otišli, koji su, ponavljam, bili dobri ljudi i uspešni u svojim poslovima. Međutim, ovo nisu razumeli. S druge strane, nisu funkcionisali uz neku koheziju, to je svako vukao na svoju ruku. Loši su i neki odnosi bili među njima i tako dalje. Tako da kad su otišli 2. avgusta, ja sam iskoristio tih mesec dana i da dovedem te igrače. Nisam znao tada kako da dam prvu platu svim tim igračima. Ali sam razmišljao, daj da mi napravimo dobar tim, daj da mi krenemo i pobeđujemo, daj da se vrati dobra energija oko Marakane, daj da ljudi vide Zvezdu raste, pa ćemo lakše naći pare. Da sam u onom mrtvilu i žabokrečeni krenuo da tražim pare... Niko u Zvezdu nije verovao i niko Zvezdi ne bi dao novac. I tako, krenule su te pobede. Bog me pogledao da sam 31. avgusta, poslednji dan prelaznog roka, prodao golmana Rajkovića u Makabi za tri miliona evra. To su tada bile velike pare za Zvezdu - rekao je Terzić i dodao:

- Sada je to ništa, naravno da nije ništa. Zvezda je porasla, porasli su troškovi. I sa tih tri miliona evra, mi smo nekako pregurali septembar, oktobar, novembar malo igračima obećaš, daš, zagrliš, poljubiš, sačekaš i desio se onda već januar mesec i transfer Marka Grujića za sedam miliona evra u Liverpul i već je, znači, s tim parama počeo lakše da se diše, lakše da se diše.

Ti prvi Terzićevi dani protekli su i u potrazi za trenerom. Slaviša Stojanović je osvojio titulu i otišao, Nenad Lalatović ga je nasledio, a između njih dvijice pominjala su se raznorazna imena. Pa, između ostalog, i Dragan Stojković Piksi.

- Prvi put to čujem i ja, koliko znam, Piksi u to vreme nije dolazio u Srbiju, imao je nekih problema i nije se pojavljivao u Srbiji. Moguće da je neko to komunicirao sa njim bez mog znanja, ali ja koliko znam Piksi se nije pojavio u Srbiji u to vreme. Slaviša Stojanović je bio ispumpan balon. Ja njega slabo poznajem, ali su mi rekli unutar kluba on se izduvao kao balon. Teška je bila ta trka u sezoni 2013/2014 sa Partizanom i osvajanje šampionske titule. Zvezda troši, melje. Ja mislim da ste njemu ponudili bilo šta, on više ne bi nije ostao. Ja nisam prvo ni razgovarao sa njim, on je imao ugovor na godinu dana i meni je prva opcija bio Nenad Lalatović koji je bio mlad, puno energije. Negde sam mislio da on sa tom svojom ludačkom energijom može da pokrene iz ove nemaštine, da zajedno to guramo i da pokrijemo neke stvari u dobrom pravcu. Tako da ja nisam imao dilemu uopšte oko Lalatovića.

A na promociji Lalatovića - šok! Na Marakani nije bilo struje, tražila se sunčana strana lože na zapadnoj tribini...

- Zvezda stvarno bila u takvom jadnom stanju da su isključivali struju. Ima tu i mnogo simbolike, to je na simboličan način oslikavalo gde je Crvena zvezda u tom momentu bila. Baš je bila u mraku.

Na pitanje da li bi možda sezona 2014/15 rezultatski izgledala drugačije da je Luka Jović pogodio dva zicera na večitom derbiju, Terzić je rekao:

- To je možda i najbolje poluvreme koje smo odigrali u tih par godina, protiv Partizana na njihovom stadionu. Stvarno smo dobro odigrali tu utakmicu. Jović ej imao dve ilit ri stopostotne šanse, Mihailo Ristić je imao šansu. Kod 0:0 igrao je samo jedan tim, samo Crvena zvezda. I tad smo mogli da vodimo 2:0 na poluvremenu. I verovatno bi drugačije i rezultatski ta moja prva sezona bila. Međutim, ipak je bilo to jako mlada ekipa. Finansijski nismo imali vetar u leđa. Finansije su bile problem, sve je to bilo problematično. I zasluženo nismo uzeli titulu. Niko tu nema jednu jednu reč. Ali kažem, dobro smo iskoristili tu sezonu za promociju mladih igrača.

"Imali su interes da se Zvezda razvali, to su bile legalizovane pljačke"

Pored borbe za rezultate i egzistenciju, Zevzda je vodila i onu sa Fudbalskom savezom Srbije na čijem čelu je bio Tomislav Karadžić. Ostaće upamćena i Terzićeva čuvena izjava, u trenutku kada su crveno-beli jurili licence, da je FSS bio rigorozniji čak i od UEFA.

- Tomislav Karadžić jeste partizanovac i on je došao u fotelju Fudbalskog saveza Srbije iz fotelje predsednika fudbalskog kluba Partizan. Ali ja iskreno kažem, nisam očekivao da će on toliko baš da zabrazdi. Tole kao čovek voli samo sebe. On nikog drugog ne voli, samo sebe voli i samo gleda svoj interes. I mislio sam da će, gledajući svoj interes, da bude tu neutralan. Da će biti predsednik i Zvezdi i Partizanu. Međutim, politička struktura unutar države je bila tada jako naklonjena Partizanu. I Tole Karadžić se sa tim ljudima družio privatno. I pod uticajem svega toga oni su zloupotrebljavali sudsku organizaciju, zloupotrebljavali su i ceo fudbalski savez. Mislim, te neke utakmice koje su se konkretno dešavale...

- Ja se sećam, te 2008. ili 2009. godine, to polufinale kupa, recimo, Zvezda-Partizan kad su igrali, kad su oni poništili golove. Pa sećam se one utakmice Partizan-Vojvodina, kada je Vojvodina napustila teren. Mislim, to nije bilo suđenje, to su bile pljačke. To su bile pljačke, to su bile legalizovane pljačke. I naravno da je to izazvalo ogroman otpor zvezdaške javnosti, navijača, zvezdaške zajednice. Mislim, njegov barjak se vijorio na južnoj tribini Partizanovog stadiona kao Al Kapone i Zvezda je prosto bila prepuštena sama sebi. Zvezdu su razvaljivali, a mnogi su imali interes da se Zvezda razvali. Mnogi su imali interes da se Zvezda razvali jer Crvena zvezda sa svom svojom snagom, potencijalom, kapacitetom, severnom tribinom, navijačima, mnogima smeta. Mnogima je u tom momentu smetala. I negde su hteli da se Zvezda učini što slabijom. Negde im je to i godilo, negde im je to malo i imponovalo. A Zvezda nije imala ko da je zaštiti u to vreme. Tako da, cela ta priča je počela mnogo pre mog dolaska u Zvezdu 2014. Ja sam se samo naslonio na to. Međutim, Tole je ubrzo otišao iz FSS. Mislim, posle godinu dana, on je 2015. napustio Savez po mom dolasku u Zvezdu.

"Hteo sam ovu četvoricu igrača, ali nisam imao para! Pa tukli smo dva puta Partizan, a da nećemo OFK Beograd"

U međuvremenu je Zvezdi otišao i trener, Lalatovića je zamenio Miodrag Grof Božović i atmosfera u klubu, među navijačima, vrlo brzo se popravila. Međutim, daleko od toga da je iznutra bilo sjajno.

- Nije ni tad bilo lako, nije osvojena titula. Opet, finansijska situacija nije bila sjajna. Dovesti nekog jakog stručnjaka nije bilo lako. Sad da ti kažem, nismo razgovarali ozbiljno sa mnogima koji su se tada pominjali. Mnogo tu ima nekih suflera sa strane koji predlažu. Onda to sufliranje završi i u medijima. Više su to bile medijske spekulacije nego što je bilo ozbiljnih razgovora. Nisam razgovarao ni sa Miroslavom Đukićem. Mislim da nije to realna priča. Đukić je pre toga bio već bio trener Partizana, zna se stav da igrači ili treneri koji su bili u Partizanu ne mogu da uđu u Crvenu zvezdu. Bosančić je došao i to je došao na mišiće. Ja nisam bio za dolazak Bošančića. To je bilo ono, rekao sam, kada je vladala jedna konfuzija. Svako je svog igrača dovodio. To je bilo ono, evo doveo si ti dva igrača, sada je red na mene da dovedem ja jednog. Evo ti si doveo tri, pusti me, ja sada da dovedem dvojicu. Tako su se dovodili igrači te moje prve godine i godinu pre toga. Tako da je Miloš Bosančić, iako je bio odličan igrač, ali tako je i došao. I tu je bilo obaranje ruke i sa navijačima i, međutim, posle toga je napravljen dogovor sa njima. 'Ajde, ovo su pravila, ovo su zahtevi, ovo može, ovo ne može, pružili smo ruku i toga se držimo do današnjeg dana - rekao je Terzić i osvrnuo se na dolazak Božovića:

- Grof je trener koji se već bio nametnuo na fudbalskom tržištu, pre svega svojim rezultatima u Rusiji. Kao bivši igrač Crvene zvezde bio je jedan logičan izbor. Crvena zvezda je klub koji se teško odbija, bez obzira u kakvoj je situaciji, pogotovo od strane bivših igrača. A Grof Božović je bivši igrač i bio je bio idealan tada, da je u toj nemaštini, kad nije bilo para, na neki njegov duhovit način, kroz humor, rastereti i razveseli te igrače. Igrači su mu jako verovali. Stvarno su bili dobri igrači. I bili su kompatibilni, dobro su funkcionisali. Bila je to stvarno jedna dobra, dobra, dobra sezona.

Zvezda se na početku sezone povezivala sa mnogim velikim imenima srpskog fudbala, kao što su Nikola Žigić, Miloš Ninković, Miloš Krasić i drugi. Ali, Terzić je imao drugačiji plan.

- Ti povratnici nisu meni bili prvi pik. Volim mlade igrače, volim novu energiju, svežu krv. Ja sam imao neke moje izbore koje nismo mogli da platimo u tom momentu. Pre svega bio mi je Adam Marušić iz Voždovca prva želja. Bio mi je i Rade Krunić iz Donjeg Srema druga želja. Bio je tu Mirko Ivanić, tad je igrao još u Proleteru iz Novog Sada. I hteo sam Srđanja Babića, pre nego što je otišao u Španiju. To su neki mladi igrači koji su nagoveštavali neke ozbiljne stvari. Srećom, Babića i Ivanića smo posle doveli, ali Krunić i Marušić su u svojim karijerama posle pokazali da se stvaro radilo o mnogo talentovanim igračima. Ovde su nekako prošli ispod radara. Sećam se, pregovarao sam danima, danima, sa Donjim Sremom, sa tadašnim predsednikom. Oni su tražili 300.000 evra. Nisam moguo nigde da nađem 300.000 evra. Nigde, nigde, nigde! Mislim da Marušić nije bio više od 200.000 evra, ali tada je otišao, mislim, u Belgiju. Bili smo u takvoj situaciju da nam niko nam nije verovao, niko nije hteo da kaže "daj potpiši pa ćeš nam dati. Tražili su pare odmah za ta dva igrača. To je stvarno bio, sad sa ove pozicije, smešan iznos novca. Bili su nevratni igrači, i jedan i drugi.

Grofov početak na Marakani nije bio baš spektakularan, poraz od Kairata na startu evropskog puta i ona, sada već, čuvena utakmica protov OFK Beograda posle koje se podigla velika bura.

- Zvezda je imala toliko dobar tim, mi smo toliko dominirali te godine, da je to neverovatno. Mi smo Partizan tukli i na Marakani i na Partizanovom stadionu te godine, a da ne pobedimo OFK Beograd. To sa OFK Beogradom, mislim, pobedili smo 6:2. To je Partizan digao tada frku nekim svojim saopštenjima, izjavama. Ali utakmice k'o utakmice. Mi smo te sezone svakom davali po pet komada. Njima je bilo interesantno zato što sam ja došao iz OFK Beograda, a napravio sve preokrete. Znači, to je bilo pitanje. To je kao naši klinici kadeti. Vodili su 2:0 protiv Portugalije, pa izgubili 3:2. Prosto bolja ekipa, pa te udavi, udavi do kraja utakmice. A mogli su da nam daju pet komada realno. Toliko su šansi Portugalci promašili. To je neverovatno.

- Što se tiče utakmice, sa Kairatom, mi smo bili za klasu bolji tada od njega. Međutim, ako se sećate, drugi minut u prvoj utakmici, Savo Pavićević je dobio crveni karton. Drugi minut... Povukao igrača, kao poslednji igrač odbrane i napravio faul. I mi smo 90 minuta igrali s igrače manje. Neravnopravna borba je bila. Kad igrate bez štopera, najiskusnijeg igrača, 90 minuta s igrače manje. Znači, izgubili smo utakmicu 2:0. A ja sam osećao da mi smo bolji od njih. Ja sam bio ubeđen da možemo i tamo da dobijemo. Odlično smo igrali, bilo je 1:1 u jednom trenutku. Ali kažem, taj crveni karton u drugom minutu je poremetio sve.

"Priča se da idem u Savez, ali mene interesuje samo Zvezda"

Zvezda je tu sezonu dominantno odradila, bez problema je uzela titulu ispred Partizana, ali upravo na tom početku puta javili su se problemi koje je Terzić nešto ranije pomenuo. Praktično su svi dali ostavku, čekala se nova garnitura koja, na kraju, nije došla.

- Stalno smo pričali o tim ostavkama. Stalno smo bili jednom nogom na izlaznim vratima. To je neverovatno bilo. Mislim, težak period, teška atmosfera, niko nam nije verovao. Niko nije slutio da možemo da Crvenu zvezdu podignemo na ovaj nivo gde smo podigli. Niko. To je bilo bezizlazna situacija. Očekivani prihodi su bili nula. Ništa, ništa. TV prava su prodata. Znači ja sam došao u junu 2014. Četiri meseca pred tog u februaru 2014. su TV prava prodata sve do 2019. godine unapred. Gasprom pojeden unapred, što je bila katastrofa situacija. Igrača nemate, svi napustili, nemate da prodate nikoga, haos. I onda ljudi, ozbiljni, koliko god su zagrebali malo da analiziraju situaciju unutar Crvene zvezde, rekli su "šta će mi ovo, ovo je brod koji tone, gde da se uvaljujem u ovo."

Otkrio je Terzić i zašto nije tražio pomoć sa strane, odnosno nekog jakog čoveka da stane sa njim rame uz rame.

- Ne, jer jedan pojedinac, bez obzira kakav je biznismen, to što on može da da novca, to je za njega jako puno, 100.000 ili 500.000 ili milion evra, to je za pojedinca jako puno. Za Zvezdu je to malo. Ja nisam uopšte tražio jake pojedince u biznisu. Ja sam samo tražio jake saradnike koji mene mogu da prate i verovao sam u moj fudbalski instinkt, jer ja znam kako fudbalski biznis funkcionište. I nisam tražio jake ljude u UO, već jake ljude u operativnom sektoru. Dobrog sportskog direktora, dobrog direktora skautinga, dobrog finansijskog direktora, dobrog direktora omladinske škole. Meni su ti ljudi trebali da mene rasterete, da napravim jedan tim ljudi koji može da pokrene sve. I, naravno, nije bilo lako ni naći te ljude. Vremenom sam ih tražio i danas je Crvena zvezda stvarno sastavljena od fenomenalnih ljudi. Ja sada da odem da preuzmem Bajern ili Ajaks ili Olimpijakos ili bilo koji drugi klub, Ferencvaroš, ja bih čitavu ovu svoju ekipu vodio sa sobom. To su neverovatni profesionalci. Vremenom su shvatili šta je Crvena zvezda. Svako u svom domenu posla i mi stvarno funkcionište kao jedan tim. Jer ja sam ne bih mogao ništa ovo, da nemam ovakve saradnike.

Tu "jaku ekipu" u međuvremenu su prepoznali i ljudi iz Evrope, doduše tek kad je Zvezda stala na noge, a Terzić se dotakao toga koliko je bio blizu da ode posle poziva nekoliko klubova.

- Imao sam konkretne razgovore i putovanja, međutim, mislim, da bi to bila velika greška - odlazak iz Crvene zvezde. Više sam obavio te razgovore da ispoštujam te ljude, nego što sam i jednog promila pomišljao da treba da odem iz Zvezde. To je prvo moja ljubav, ja sam rođen kao zvezdaš, odrastao kao zvezdaš, da idem iz svog kluba, bilo gde. Mislim da, kao što se sad pominje ovaj odlazak moj u Saveza mesto predsednika, toliko me to ne interesuje. Ja sam fokusiran i samo me interesuje Crvena zvezda.

"Transferi Grujića i Rajkovića su spasili Zvezdu, evo zašto sam prodavao Jovića kroz procente"

Pominjao je već Rajkovića i koliko je taj transfer spasio Zvezdu, ali prva velika prodaja bio je Marko Grujić. Od tog trenutka vrata uspeha su još više odškrinuta.

- To su najlakši pregovori koje smo ikad vodili. Znači, oni su sami zvali i kažu: "Naša skauting služba je snimila vašeg igrača, zove se Marko Grujić." Prvo, nama je imponovalo kao klubu, koji je u tom trenutku bio u jednoj lošoj situaciji, da je jedan veliki klub kao što je Liverpul, hoće našeg igrača. Drugo, osetili smo, pošto smo imali insajdera sa njihove strane, da oni nemaju uvek jednog igrača u fokusu na toj poziciji, nego više. Grujić je bio jedan od opcija. Ja sam znao da tu nema mnogo prostora za pregovore, jer vašu pregovaračku poziciju određuje vaše trenutno stanje. Prvo, koliko novca imate u kasi, a mi imamo nulu. I s druge strane, koje još ponude imate za tog igrača.

- Često čujem kako je dobar pregovarač Zdravko Mamić. Pa nije dobar pregovarač, nego ima dobru pregovaračku poziciju. Može da oduva svaku ponudu i za to igrača nema samo tu ponudu, ima i druge ponude. I on bubne cenu, ako hoćete, hoćete, ako nećete, ima ko hoće. A vi kad ste sirotinja, kao što je Zvezda bila u tom trenutku... I šta sad mi se kao, mi tražimo toliko, oni kažu dobro doviđenja i prijatno, i nikad se više ne jave. Šta onda? Vi ste kao ispali pametniji? Vaše pregovaračke sposobnosti određuje vaša pregovaračka pozicija. Znači, Zvezda danas recimo ima novac i ne morada prihvati ponudu. I oni dođu i ponude tri miliona za Mijatovića. Kažemo, nećemo, pričamo. Tražimo devet. Oni kaže, može li pet? Tražimo devet. Može li sedam? Ne može, može devet. Ne može, idite. Na kraju plate devet. Da smo u drugačoj finansijskoj situaciji, verovatno bi i naša pregovaračka strategija bila drugačija.

- Ali kažem za Marka Grujića, oni su došli, rekli da hoće. Tih sedam miliona evra nam je značilo kao danas 20. Značilo nam je, pojavićemo se na evropskoj mapi, evo Zvezda je živa. Živa je Crvena zvezda! Liverpul kupuje u Crvenoj zvezdi! To nam je jako mnogo značilo. Šaljemo poruku našoj školi, našoj deci. Evo, dete iz naše škole, priključujemo ga prvom timu, isforsirali smo ga i kupuje ga Liverpul. Drugoj deci šaljemo poruku - dođite u Zvezdu, ovo je pravi put. Šaljamo poruku drugim klubovima, u Nemačkoj, u Holandiji. Ima ovde robe za vas, ima ovde kvalitetnih igrača. Transfer Rajkovića 31. augusta 2015. za tri miliona evra, i posle u januaru 2016. Grujić, to su dva transfera koji su pokrenuli Zvezdu da krene ovim putem kuda smo krenuli.

S druge strane, Terziću se i dalje zamera što je Luku Jovića prodao u nekoliko delova. Mada generalni direktor Zvezde ima jasno objašnjenje.

- Znate kako kažu pametni ljudi, svaki događaj sa druge vremenske distance ima potpuno drugačiju dimenziju. Mi sada gledamo Luku Jovića kao igrača Real Madrida. A da sagledamo Luku Jovića u 2014. godini kao jednog bucmastog dečaka od 16, 5 godina koji pojede po 25 čokolada i sakrije one papire ispod kreveta i ne voli trenira. I jako je upitna njegova perspektiva. Na drugoj strane, nije prva opcija bio kod trenera. Ne radi defanzivu i tako dalje, sad da ne pričamo o filozofijama trenera. I treća stvar, mi smo dobili, imamo taj dopis, čuvamo ga, od FIFA. Ako ne platite 840.000 evra do 15. novembra 2014. kaženjava se Crvena zvezda sa minus devet bodova. Ima novi rok od 30 dana da isplati 840.000. Ako ne uplati ni u tom roku, mora se seli u niži rang takmičenja. Odluka FIFA - ističe Terzić i dodaje:

- Zvezda u tom momentu, ne da nema dinara na računu, već je račun u blokadi. Gde god da zagrebemo, svi nas oduvaju. Niko neće da nam da jedan dinar. I šta mi sad treba da radimo? FIFA u tom momentu još nije ukinula TPO (Third Part Ownership) i jedino što smo mogli, nekom ko veruje, da prodamo procente i buduća prava na igrača. I tako smo prodali 20 odsto, 30 odsto Luku Jovića, te procente. Prodavali smo 30 odsto kad su trebale pare za život za ovakve situacije. Tako je Zvezda izbegla ogromne probleme koje bi smo dobili. Da smo bili u ovoj situaciji, pa naravno da ne bismo prodavali nego bi čekali.

- Kao što danas imamo ponudu, čak i za ove dečake koji su igrali protiv Portugala. Mi ne želimo da razgovaramo uopšte o tome. Znači, tada je Crvena zvezda razgovarala i prodavala procente od određenih igrača. Danas svi igrači su u vlasništvu Zvezde. Ne može, ne želimo da prodajemo uopšte te mlade igrače, pošto su to igrače koji još nisu debitovali za prvi tim. A veliko je interesovanje jer mi smo tamo imali 11 naših dečaka na Evropskom prvenstvu. Bilo je sedam startera u polufinalu. Mi smo sve pokupili što vredi. I naravno da sam imao mnogo poziva ovih dana, ali ne želimo da razgovaramo uopšte o tim prodajama. Naravno ljudi kažu tako su govorili i za Mijatovića i Nedeljkovića. Mijatović i Nedeljković su igrali u Ligu šampiona, pa mi smo njih i stavili u Ligu šampiona da bi napravili njihovu promociju, da bismo ih prodali. A ne da bi nam pomogli igrački. Grof je tad govorio, imajući u vidu i Luka Jovića, jednu rečenicu. Kaže: "Ko sa decom spava, upišan se budi. Puštite me, puštite me djece, puštite me djece. Daj da napravimo rezultat."

Taj dopis FIFA je i dalje tu, Zvezda ga čuva kao podsetnik na te teške dane...

- Pa imamo to, mi to čuvamo. Baš kad je bila neka priča pre par godina, mi smo to i objavili, taj dokument. To tu stoji u arhivi. Pa dobro, takav dopis je dobio Partizan nedavno za Asana, samo što im nije rečeno bilo to, nego to je kao prva mera zabrane registracije igrača. Posle sledeće ima to. Ako ne ispunite te obaveze, ide blokada računa ili oduzimanja bodova, ili slanju nižerangi ili tako dalje. A ovo se vuklo za Bronovickog. Njega je doveo Piksi 2007. godine. Znači to je posle sedam godina, sudova, sporova. To je krajnja mera na kraju bila.

Drugi deo razgovora sa Zvezdanom Terzićem moći ćete da čitate u petak 14. juna, gde je direktor srpskog šampiona govorio o sezonama 2016/17 i 2017/18. Otkrio je neverovatnu priču o Geloru Kangi i njegovom vraču koji je tražio 30.000 evra za jednu utakmicu, gde je bio kad su mu rekli da će Partizan biti šampion, ali i zašto je hteo da udavi sudiju protiv Krasnodara.

(Mario Marić)