Nezapamćena tragedija srpskog fudbala: Bio novi Piksi, trebalo da potpiše za PSŽ, pa ga ubio grom na utakmici

Sve Nišlije i ljubitelji fudbala širom Srbije se sa gorčinom i jezom sećaju tog 29. maja davne 2000. godine. Tog dana je, tokom treninga na pomoćnom terenu stadiona Čair, od udara groma smrtno stradao fudbaler Radničkog iz Niša Ivan Beli Krstić. Imao je samo 20 godina. Da nesreća bude još veća, iza sebe je ostavio suprugu Anu, i sina Ivana koji je tada imao 29 dana.

Naime, tog dana su fudbaleri Radničkog imali trening, na kome su se fudbaleri podelili u dva tima - oženjeni i neoženjeni i odigrali meč.

Kako je naveo tadašnji trener tima tokom prvog poluvremena nije padala kiša, da bi kasnije počela da rominja, dok su se u daljini čuli udari gromova.

Nešto kasnije bljesnulo je na Čairu, a onda se začuo strahovit udar groma nakon čega su svi fudbaleri i stručni štab "Reala sa Nišave" završili na travi.

- U jednom trenutku istovremeno strašan bljesak i tresak. Imao sam osećaj kao da me je nešto snažno, lopatom udarilo u glavu. Grudima sam pao na travu i ostao bez svesti dva-tri minuta. Kada sam se trgao iz čudnog sna, podigao sam pogled i video da na travi leže svi igrači. Počeli smo da ustajemo. Videli smo da je Ivan ostao da leži. Munja ga je direktno pogodila - rekao je između ostalog svojevremeno trener niškog sastava Zoran  Čolaković.

Pomenuti fudbaler  važio je za jednog od najvećih talenata, a sama činjenica da je nosio broj 10 na leđima davala je za pravo navijačima Radničkog da ga porede sa legendarnim Draganom Stojkovićem Piksijem.

Krstić je takođe i bio član mlade selekcije Jugoslavije, a postoji i priča da je trebalo da potpiše ugovor sa francuskim PSŽ-om. Veliku karijeru i neslućene visine prekinuo je udar groma.

Njegov sin, Ivan junior, nastavio je očevim stopama i takođe se bavi fudbalom, a u trenutku pogibije svog oca imao je samo 29 dana.

- Meraklije su uz mene sve ove godine. Njihova podrška mi je uvek mnogo značila. Oni čuvaju uspomenu na Ivana Krstića Belog, oni na utakmicama I dalje skandiraju njegovo ime, oni ne dozvoljavaju da se zaboravi čovek koji je živeo za porodicu I fudbal. I koji je život izgubio zbog fudbala. Posebno poštovanje imam za odred “Ivan Krstić Beli” - rekao je mladi fudbaler.

U znak sećanja na nastradalog fudbalera navijačka grupa "Meraklije" ne navija prvih 10 minuta na svakom meču, a Radnički se svom fudbaleru odužio tako što omladinska škola nosi ime "Ivan Beli Krstić".

Takođe, ulica u kojoj je živeo u Medoševcu nazvana je po njemu, dok je Radnički iz upotrebe povukao dres sa brojem 10.

(Telegraf.rs)