Pregovarao sa Partizanom, pa došao u Zvezdu i osvojio titulu prvaka Evrope

Kao jedan od najiskusnijih u timu, Dragiša Binić ima velike zasluge za to što se Crvena zvezda 29. maja 1991. godine okitula titulom prvaka Evrope!

Dao je gol u prvom meču kao pohodu na pehar, kada se Zvezda nekako izvukla i odigrala 1:1 sa Grashopersom, a na kraju je bio i strelac u penal seriji u finalu protiv Olimpika iz Marselja.

Preporučujemo

Međutim, malo je poznato da je Binić bio na korak od Partizana - baš pred tu sezonu kada se dogodio Bari, mada sam legendarni as to nikada nije ni krio. Baš je u razgovoru za Telegraf svojevremeno otkrio šta se sve dešavalo, uz napomenu da je crveno-beli dres u prvom mandatu nosio u sezoni 1987/88.

- Partizan je hteo. Ja jesam bivši igrač Zvezde, ali razgovaraš sa ljudima. Neko te traži, u pitanju je tvoja karijera. Naravno da je uvek tu problem što se tiče rivalstva. Tu je bio i problem što se jedino Dragan Džajić vratio u Zvezdu do mog povratka. S tim što sam ja igrao i osvojio to što sam osvojio, dok je Džajić odigrao nekoliko utakmica i prekinuo karijeru. Za Partizan nisam potpisao zato što je jedan deo uprave bio za, a drugi protiv. A nisam hteo tamo gde nisam dobrodošao. Zašto od starta imati problem? Onda je bolje i ne otići - rekao je Binić za Telegraf i dodao:

Foto: MN Press/T.Mihajlovic

- Onda sam otišao u Zvezdu i počeo da treniram tamo. Trebao im je takav igrač. Ljupko Petrović je bio za, kao i ljudi iz uprave kluba. Znate kako, taj tim koji je osvojio KEŠ je pravljen godinama. Prethodna godina je bila Šekijeva (Dragoslav Šekularac). Desilo se se ono u Kelnu, to nam je bio nauk da neke stvari ne smeju da se rade.

Dotakao se Biničć tada i tog meča sa Grashopersom, odnosno tog nerešenog rezultata u Beogradu koji je bio "psihička" prekretnica.

-  Uđemo u meč opušteno. Neće nas nikako, 1:1, Švajcarce krene. Ali smo se od te utakmice "zategli". Međutim, mi smo jedna generacija koja se razlikovala od svih, i ranije i danas. Tu je preovladavalo drugarstvo. Fudbal je kolektivni sport. Bez drugarstva i bez toga da svi dišemo kao jedan nema rezultata. Retko ko je mogao da isprati to što smo mi imali u timu. A imali smo raznovrsne igrače. Jedan protrči, jedan šutne, jedan odigra, jedan prekid... Tako da je svakom rivalu trebalo tri-četiri igrača da pokriju sve. Mi smo znali da smo kvalitetniji od Grashopersa, i to je svako znao. Ali nismo ušli u utakmicu onako kako je trebalo da uđemo. Zato je fudbal interesantan. Ne uđeš maksimalno i u problemu si. Posle te neće, a rivala krene i gotovo. Zato smo tako odigrali revanš i masakrirali ih.

(Telegraf.rs)