Za 6 minuta je postao heroj Zvezde, a evo kako je završio na Marakani: "Sine, izađi napolje, čeka te auto..."

Bio je 6. maj 1995. godine, Crvena zvezda i Partizan su na Marakani igrali kultni 100. večiti derbi koji je, na kraju, pripao crveno-belima! Iako su gosti iz Humske vodili sa 1:0, Zvezda je za samo šest minuta uspela da okrene rezultat utakmice koja se prepričava, evo već, 30 godina!

Junak Zvezdinog trijumfa tada je bio Mtko Stojkovski, čovek koji je u 79. minutu najpremiznudio penal koji je Darko Kovačević pretvotio u gol, a zatim i sam zatresao mrežu u 85. Prethodno je Nenad Bjeković junior u 71. pogodio za Partizan.

Preporučujemo

Ono što je neverovatno kada je u pitanju Stojkovski jeste i to što je tokom meča promenio poziciju, te sa nove odigrao partiju koja mu je obeležila karijeru. Naime, od "okorelog" libera prebačen je na levi bok.

- Izlazak Đanija Ćurčića zbog povrede ili ne znam zbog čega, pa rokada Petrovića kojom sam ja bio ofanzivniji, to je rešilo meč. Malo sam se i iznenadio, jer se pre toga nije dešavalo. Uvek sam igrao libera. Bilo je utakmica kod Vladice Popovića pre toga, pa i kod Živadinovića, da sam igrao levog bočnog, ali kod Ljupka se ni u jednom trenutku nisam mrdao sa pozicije libera. Možda je i pokojni pomoćni trener Žota Antonijević, Bog da mu dušu prosti, rekao nešto Ljupku jer je znao da sam ranije igrao malo po strani. Bio je tada u stručnom štabu isto. Nismo nikada razgovarali posle derbija na tu temu, ali se ispostavilo da je ta rokada bila ključna. Nisam ja sad nešto specijalno uradio. Posle jednog ubacivanja, Saveljić je skrivio penal koji je bio. Posle sam se vodio nekim instiktom. Bio je najpre neki faul, odigrao sam sa Kovačevićem pas, on se okrenuo i šutirao, a ja sam samo nastavio da idem ka golu. Bila je to neka intuicija, lopta mi je došla na levu kao na tacni, ja sam je samo plasirao u gol - rekao je Stojkovski svojevremeno za Telegraf, prisećajući se ovog dana:

Foto: Privatna arhiva

- Zatim je usledio skok preko reklama, trk ka Severu... Kada sam stao ispred, mislio sam da će se tribina srušiti. Samo sam video kako svi kreću nadole. Emocije, adrenalin... Bilo je sve fantastično. Posle same utakmice ceo Sever je skandirao moje ime. Proglašen sam za igrača utakmice i dobio sam pehar koji i danas čuvam kod kuće u svojoj sportskoj vitrini. Što se tiče atmosfere, igla nije mogla gde da padne. Bilo je možda i više od 80.000 ljudi. Ako se sećate, tada nisu bila mesta za sedenje. Na Severu i Jugu se stajalo. Bilo je veličanstveno na stadionu. Mi smo pre meča zagrevanje radili na pomoćnom stadionu i kročili smo na Marakanu pet minuta pre početka. A Partizanovi igrači su bili na terenu pola sata pre prvog sudijskog zvižduka. Tada smo čuli njihove navijače kako ih pozdravljaju, a kada smo se mi pojavili, mislim da je bio zemljotres na stadionu. Koregorafija, bakljade... Sve je bilo neverovatno.

Otkrio je Stojkovski tada i kako je uošte završio na Marakani.

- Ja sam u Zvezdu zvanično stigao odmah posle Barija. Bio je jun mesec kada sam potpisao. Ali transfer je bio dogovoren ranije. Ja sam u martu znao da ću na Marakanu. Sećam se da sam bio u Beogradu na pripremama Olimpijske reprezentacije Jugoslavije, Stanislav Karasi je bio selektor. Rekao mi je posle večere: "Sine, možeš da izađeš napolje. Čeka te jedan čovek i vratiće te za sat vremena ovde." Izašao sam, čekao me je Voja Kis, ušli smo u auto i pravac Marakana. Ušli smo u trenersku kancelariju, tamo su bili Ljupko i Dragan Džajić. Odsekle su mi se noge. Posle nekoliko kurtoaznih rečenica, Džaja mi je rekao da me prate duže vreme i hoću li da dođem u Zvezdu. Tad se znalo da će ekipa posle Barija doživeti rekonstrukciju. Naravno da sam rekao da hoću, da sam zvezdaš od malih nogu.

Makedonac je za Zvezdu odigrao preko 100 utakmica. Ostao je na Marakani do leta 1995. godine, uzeo dve titule i dva Kupa, ali nije bio član tima koji se u Tokiju okitio svetskom titulom - jer je bio povređen. Upravo zbog povreda je i završio ranije karijeru, dok trenutno radi kao građevinac.

(Telegraf.rs)