Osvojio titulu sa Zvezdom i Juventusom, bio u Barsi, a zbog jedne stvari nije smeo da se vrati u Srbiju

Foto: MN Press/T. Mihajlović

Za njega je Miljan Miljanić svojevremeno rekao "da bi valjalo ustati kada se govori o Ljubiši Broćiću", čoveku koji je toliko toga uradio za srpski i jugoslovenski fudbal, a nikada za to nije bio vrednovan koliko je trebalo!

Jeste njegovo ime u poslednjih nekoliko godina pominjano više nego inače, rađene su i emisije koje su za cilj imale da se njegovo ime nikada ne zaboravi, a sad dodatno dobija na težini nakon 35. titule koju je osvojila Crevna zvezda. Zašto? Pa, upravo je čuveni Broćko učestvovao u osvajanju prve titule crveno-belih u istoriji 1951. godine (ona iz 1946. je kasnije dobijena za zelenim stolom).

Kao fudbaler nastupao je za SK Jugoslaviju i imao je preko 200 nastupa za taj tim, dok je kao pomoćnik Žarku Mihajloviću činio tim koji je na terenu predvodio Rajko Mitić i te 1951. osvojio pehar. Uzeo je Broćić titulu sa Zvezdom i 1953. godine, da bi nedugo zatim krenuli njegovi problemi koji su ga odveli u timove kao što su PSV, Juventus i Barselona.

Naime, tokom turneje reprezentacije Jugoslavije po Južnoj Americi, Broćić je od strane komunista optužen da se pred meč sa Brazilom tajno sastao sa predstavnicima četničke emigracije. Epilog svega - proglašen je za neprijatelja i morao je u izgnanstvo.

Zanimljivo je to da je trenersku karijeru počeo na čelu selekcije Albanije koja je 1946. godine osvojila Balkanski šampionat, a Broćić je svojevremeno o tome ovako govorio:

- Albanci su se obratili našoj zemlji za sportsku pomoć. Mi smo njih uopšte mnogo pomogli posle rata, u svim oblastima. Komitetu za fizičku kulturu došao je zahtev iz Tirane da im je potreban jedan fudbalski trener za reprezentaciju, jer su te, 1946, bile Balkanske igre. Na državnom institutu za fizičku kulturu doneta je odluka da ja budem taj trener. Društveni zadatak sam prihvatio bez pogovora.

Potom je bio član stručnog štaba olimpijske reprezentacije Jugoslavije sa kojom je u Londonu 1948. godine osvojio srebro. Dve godine nakon toga pomagao je selektoru Miloradu Arsenijeviću u odabiru igrača za Svetsko prvenstvo u Brazil.

Plavi su tada doživeli neuspeh, a seks je navodni bio partijski neprijatelj broj jedan.

- Tri nedelje ranije smo otišli u Rio. Raspoloženje među našim igračima je bilo besprekorno. Ja sam sa svima njima bio dobar drug. Rajko Mitić i ja smo nekako pred sam rat igrali jedan protiv drugog. Pričamo tako na dugom putu i počnu neki da govore o seksu. Te, ne znam, jedva čekaju da dođu u Rio, tamo su lepe Brazilke … Počnem ja malo-pomalo da razmišljam o tome, kao o problemu sa kojim ćemo se sresti - rekao je Broćić:

- Sednemo doktor Aca Obradović, koji je bio maser, i ja, i posle dužeg razgovora o tom problemu, pozovemo i dr Mihajla Andrejevića. Kaže on da je lepo, odlično, što i o ovakvim stvarima vodimo računa. Dogovorimo se da dr Aca budno vodi brigu da se ne “dogodi” neka zarazna bolest, i da oni igrači koji baš budu imali potrebu za seksom mogu da ispune tu svoju želju, ali tri dana pred početak Svetskog prvenstva potpuno se povlačimo u karantin, nema više nikakvih marifetluka. Sve se to dr Andrejeviću posebno dopalo.

- E, posle, kada smo izgubili od Brazila i kada se, po pravilu, tražio krivac, kada je povedena čitava mala istraga povodom tog prokletog seksa, ni dan danji ne znam da li je do njega došlo – kola se svališe na mene. Dr Andrejka se pravio da o tome pojma nije imao, dr Aci svaka čast. Ali, on nije tada bio moćan, pa je morao da bude poslušan. Andrejka se izvuće i – kriv Broća! Mikica Arsenijević je to jedva dočekao, poče neviđena hajka na mene. Ustvari, sve je otišlo do đavola još ranije, kada smo se mi tamo sreli sa nekim našim emigrantima, pa posle kada se Mitić povredio izlazeći na teren, opet samo mene okriviše … Osvojiću posle ja sa Zvezdom i Maršalov kup i šampionat, ali napadi nisu prestajali.

Nakon što je po odlasku iz države, gde je došao do finala Kupa sa Vojvodinom, vodio Egipat i Liban, Broćić je preuzeo holandski PSV, da bi se javio za klupu Juventusa i u sezoni 1958/59 osvojio je Seriju A.

Barselona ga je jako želela, otkaz u Juventusu je dobio zbog loših partija u KEŠ, i 1960. godine postaje trener slavnog "katalonskog kluba". Postao je prvi trener u istoriji Barse koji je ostvario trijumf na prve četiri utakmice u Primeri i prvi je izbacio Real iz Kupa šampiona nakon pet godina dominacije u Evropi.

- Svi naši treneri treba da zahvale Ljubiši Broćiću koji je zadužio fudbalski deo sveta od Jugoslavije i Evrope do Južne Amerike, Afrike, Bliskog istoka, Australije. Bio je čovek sveta - rekao je Miljan Miljanić.

Vodio je Broćić i Santa Kruz sa Tenerifa, Kuvajt, Novi Zeland, Bahrein, a karijeru je 1979. završio u Al Nasru s kojim je uzeo dva Kupa u Saudijskoj Arabiji.

Kada je Dragan Stojković Piksi 30. maja 1989. godine proglašen za petu Zvezdinu zvezdu, Broćić je bio na proslavi na Marakani i to je jedno od njegovih prvih pojavljivanja u Jugoslaviji posle toliko dugo godina. Takođe, tri godine ranije došao je na otvaranje spomen-česme Blagoju Moši Marjanoviću u Pančevu.

Rođen je 3. oktobra 1911. godine u Guči, umro je 16. avgusta 1995. godine u Melburnu, a kažu da je svu svoju imovinu (nije se ženio i imao dece) ostavio Srpskoj pravoslavnoj crkvi u tom gradu.

O Broćiću je nedavno i RTS napravio sjajnu emisiju, a istu možete pogledati u videu ispod teksta:

(Telegraf.rs)