Zbog čega dres Vojvodine krasi muzej čuvenog kluba? Neverovatna priča o putu ka tituli evropskog šampiona

Nije fudbal bio glavni razlog naše posete Glazgovu, ali kako to obično biva kada se kao sportski novinar nađete u Škotskoj, ne možete da propustite da posetite makar jedan od čuvenih stadiona koji krase ovaj grad. Odmah prekoputa "Emirejts Arene" u kojoj se održavalo Svetsko dvoransko prvenstvo u atletici, nalazi se velelepni "Seltik Park".

Hram fudbala otvoren davne 1892. godine je mesto koje ne smete da zaobiđete ukoliko dolazite u najveći grad najsevernije zemlje na Ostrvu, čak i prema preporukama svih relevantnih turističkih sajtova. Zdanje koje prima 60.411 gledalaca dom je jednog od najtrofejnijih klubova Seltika, a mi smo mogli da se uverimo da recenzije nisu uzaludne.

Preporučujemo

Kao što smo već pisali u tekstu o zastavicama Partizana i Crvene zvezde koje krase pab na samom stadionu, za samo 17 funti dobili smo sat vremena obilaska zajedno sa domaćinom i upoznali smo se sa istorijatom kluba, brojnim zanimljivostima i detaljima. Osim izlaska na tribine i teren "Seltik Parka", najveći utisak definitivno je ostavio muzej.

Prva stvar na koju smo naleteli kada smo kročili unutra bile su dve statue, posvećene Endruu Kerinsu, poznatijem kao brat Valfrid, irskom svešteniku koji je 1888. godine osnovao Seltik i čuvenom treneru Džoku Stajnu. Uz citat iz Lisabona 1967. godine "Uspeli smo igrajući fudbal. Čist, lep, inventivan fudbal" slavi se zaostvština stratega koji je ekipi doneo pehar Kupa evropskih šampiona upravo na Nacionalnom stadionu u Portugaliji pobedom protiv Intera 2:1.

Izlog sa trofejima je svakako centralna tačka čitavog prostora, upravo sa peharom KEŠ-a kao najbitnijim, ali i sa makar po jednim primerkom trofeja iz svakog osvojenog takmičenja u klupskoj istoriji.

Sa 53 šampionske titule Škotske, 41 Kupom i 21 Liga kupom, uz nekoliko takmičenja koja se ne vode kao zvanična, Seltik je jedan od najodlikovanijih klubova na svetu. Mesta je pored svega bilo i za nekoliko medalja, ordena, ali i dresova. Kad, gledaj čuda, u izlogu stoji i oprema Vojvodine!

Ime Dimitrija Radovića i 1967. godina uredno su potpisani na papiriću ispred dresa, a o čemu se tu zapravo radi saznali smo vrlo brzo.

Upravo je ta sezona bila istorijska za Seltik, za sada najuspešnija u istoriji kluba. Osvojen je KEŠ, Prvenstvo Škotske, Kup, Liga kup i Kup Glazgova, ali ostaće upisano da je samo jedan klub uspeo da ih pobedi na putu do najznačajnijeg od pomenutih pehara. Da, to su bili novosadski crveno-beli.

To se dogodilo prvog marta, kada je škotski velikan doputovao u Srbiju na megdan Vojvodini u četvrtfinalu elitnog takmičenja. Prethodno je aktuelni prvak Jugoslavije eliminisao Admiru Vaker i madridski Atletiko, pa je na krilima takve atmosfere poklekao i kasniji prvak Starog kontinenta

Tek postavljeni reflektori su bili upaljeni, na tribinama je bilo rekordnih 35.000 gledalaca, pa je u takvoj atmosferi i domaćin odigrao inspirativan meč i pogotkom Milana Stanića u 70. minutu u Glazgov poneo kapital.

Revanš meč doneo je pravu fudbalsku tragediju, pošto je Voša imala u džepu prolazak u narednu rundu sve do 58. minuta kada je Čalmers pogodio, da bi produžetke u drugom minutu sudijske nadoknade sprečio Meknil i tako odveo Seltik u naredno kolo.

Prema opštem mišljenju drugom golu je prethodio prekršaj nad golmanom Ilijom Pantelićem, ali sudija propustio da dune u pištaljku. Kasnijih godina su i legende zeleno-belih govorile o tome da je faul evidentno postojao i tvrdili su da je Vojvodina bila najbolji tim protiv kog su igrali.

Generacija predvođena Silvesterom Takačem, pomenutim čuvarom mreže, kao i imenima poput Ivice Brzića, Stevana Neštickog, Dobrivojem Trivićem i mnogim drugim sjajnim fudbalerima ostala je bez prolaska u polufinale, gde je Seltik porazio Duklu iz Praga.

Kao uspomenu na taj duel dres Vojvodine, konkretno Dimtirija Radovića, zajedno sa opremom češkog kluba i madridskog Reala stoji u čuvenom izlogu.

(Telegraf.rs)