Bili smo na stadionu s ljudima koji ne vide, a žive za Zvezdu: Njihove oči su huk Marakane i pesma navijača

Mislio sam da će odlazak na utakmicu Crvene zvezde i Čukaričkog biti uobičajeno izveštavanje o meču i atmosferi na stadionu, a sa Marakane sam se vratio bogatiji za neverovatno iskustvo i veliku životnu lekciju.

Preporučujemo

Naime, na utakmici su specijalni gosti bili navijači Crvene zvezde koji su slepi i slabovidi. Klub je za njih obezbedio poseban deo tribine, pored novinarske lože, gde su imali i pomoć u vidu glumca i voditelja Milana Kalinića, koji im je prenosio dešavanja na terenu i pomagao na taj način da prate utakmicu.

Ovu posebnu grupu navijača primetio sam na tribinama tokom poluvremena i želeo sam da prenesem svima kolika je ljubav koju oni gaje prema klubu. Oni ne mogu da vide golove, ali u svojoj glavi stvaraju sliku na osnovu huka tribina i pesme navijača i to su njihove "oči" na Marakani.

Na ovoj utakmici im je atmosferu prenosio Milan Kalinić, koji je prihvatio ideju da prenesemo ovaj humani gest Zvezde i kakvu ljubav prema crveno-belima gaje ovi posebni ljudi.

- Sjajna akcija Crvene zvezde, organizovali su svoje navijače velike, koji su slabovidi ili slepi i zamole neke od nas navijača Zvezde da prenose utakmicu i pomažu im, i zadovoljstvo mi je jer sam upoznao divne ljude. Ja pokušavam da im što bliže dočaram ovu atmosferu, iako je utakmica u slabijem intenzitetu, ali bliži se derbi, pa ćemo taman da se uigramo za derbi, derbi će se tek pratiti - objasnio je Milan Kalinić, koga je prekinuo Tihomir Nikolić, koji je kao beba bez vida, ali i sa 73 godine mu nije teško da dođe sam gradskim prevozom čak iz Boleča.

- Ja bih došao na stadion i da mi niko ništa ne priča, mnogo mi se sviđa atmosfera - Dodao je Tihomir Nikolić, inače diplomirani profesor engleskog.

Ljubav prema Zvezdi je počela od najranijih dana, od Barija, kada sam imao četiri godine, skupljanja sličica, nešto najlepše - objasnio nam je Miloš, koji je inače i Tihomirov đak, nakon čega se ponovo oglasio njegov profesor.

- Beara, Stanković, Zeković, Mitić, Spajić, Tasić, Popović, Šekularac, Toplak, Kostić i Rudinski - nabrojao je iz prve Tihomir legendarnu generaciju Zvezde iz perioda od 1955. do 1960. godine, što objašnjava je njegova ljubav prema Zvezdi počela pre više od 60 godina. Mi smo u školi imali razglasnu stanicu i kada se igrala utakmica, to je bila tišina, niko nije smeo da prođe tom stazom, slušali smo sa zvučnika. Mene je jedan Kragujevčanin naučio taj sastav, koji je imao isti glas kao Radivoje Marković - opisao nam je Tihomir, nakon čega je Milan ponovo počeo da prenosi dešavanja na terenu, gde se ipak nije desilo ništa posebno.

Ubrzo smo posle kraćeg ćaskanja pao je i gol, najpre je dosuđen penal za Zvezdu, pa smo imali prilike da snimimo i kako izgleda radost kada Zvezda postigne gol. Ubrzo je usledio huk navijača na Marakani i do je bio signal da je pao gol, a kod naših sagovornika su usledili aplauzi, podgnuti su šalovi ili su se zavijorile zastavice.

Do kraja meča nije bilo golova, utakmica je ušla u mirniji tok, pa smo porazgovarali i o mnogim problemima sa kojima se slepi i slabovidi suočavaju u našem društvu, gde im je najveća žal to što ih drugi ne vide i slepi su za njihove probleme. Oni se okupljaju u okviru Saveza slepih Beograda, koji ima svoje prostorije u Jevrejskoj ulici, gde imaju i različite aktivnosti, gde imaju salon za masažu, biblioteku, studio za audio knjige, šahovski klub...

Oni su svoja čula dodatno izoštrili i stekli veštine za snalaženje u svakodnevnom životu, ali bi im mnogo pomoglo kada bi na raskrsnicama imali taktilne staze, staze na ulazima i izlazima podzemnih prolaza, kada bi u gradskom prevozu bile uvedene zvučne najave stanica, kada bi tržni centri bili pristupačniji slepima, da neki rekreativni objekat koji je prilagođen osobama sa invaliditetom, ne bude prilagođen samo za osobe sa telesnim invaliditetom, već za sve...

Ako se oni bore, uprkos najtežem mogućem hendikepu, da se sami snalaze i budu sposobni da samostalno funkcionišu u društvu, ne treba i svi mi ostali, društvo i državne institucije da žmurimo i budemo slepi za njihove probleme, već treba da im pomognemo i olakšamo život.

(Telegraf.rs)