Poštovani čitaoci,
Molimo vas da se pridržavate sledećih pravila za pisanje komentara:
- Neophodno je navesti ime i e-mail adresu u poljima označenim zvezdicom, s tim da je zabranjeno ostavljanje lažnih podataka.
- Komentari koji sadrže psovke, uvrede, pretnje i govor mržnje na nacionalnoj, verskoj, rasnoj osnovi ili povodom nečije seksualne opredeljenosti neće biti objavljeni.
- Prilikom pisanja komentara vodite računa o pravopisnim i gramatičkim pravilima.
- Tekst komentara ograničen je na 1500 karaktera.
- Nije dozvoljeno postavljanje linkova odnosno promovisanje drugih sajtova kroz komentare, te će takve poruke biti označene kao spam, poput niza komentara istovetne sadržine.
- Komentari u kojima nam skrećete pažnju na propuste u tekstovima neće biti objavljeni, ali će biti prosleđeni urednicima, kao i oni u kojima nam ukazujete na neku pojavu u društvu, ali koji zahtevaju proveru.
- NAPOMENA: Komentari koji budu objavljeni predstavljaju privatno mišljenje autora komentara, to jest nisu stavovi redakcije Telegrafa.
<% message.text %>
Dixi
Super,konacno da se zameni ono kljuse od igraca Eraka banana!!!
Марко
А што се тиче Павловића из Бајерна ако нема жељу да игра за нашу државу и не треба нам. За Мајку рањену Србију се игра срцем , а не да те неко убеђује, куми, моли. Очигледно лика боли уво за отаџбином и дедовином. Поновићу ово по стоти пут, све иде од оца, отац мора и треба дете да васпита у духу србства и православља, да му уграђује у мозак национални србски набој национална жар србски идентитет. Причати са дететом о србском стратишту на Балкану. Као и увек, овде каснимо 20 година. Хрватска то ради откад има репрезентацију. Ћорлука, браћа Ковач, Шимунић, Петрић, Ракитић, Ковачић и многи други рођени су и одрасли у дијаспори и годинама су били или јесу носиоци репрезентације годинама. Турци имају канцеларију у Немачкој која не ради ништа осим што брине о свим својим играчима свих узраста и труди се да их натера да изаберу за Турску. Аргентина отвара канцеларију у Америци са истим циљем, емиграција из Аргентине у Америку се повећава због лоше економске ситуације у Аргентини, а циљ је да деца која тамо одрастају не играју не за Американце. А сада упоредите све то са нашим нерадом. Сваке две године дође дете из дијаспоре које тешком муком убеди своје родитеље да заиграју за Србију, а они, са још већом муком, успевају да убеде дете. Таквим радом биће све више случајева Павловића, а овај Угринић из Швајцарске жели да игра за њих, а већ смо имали случајеве Марина, Драговића, Арнаутовића, Јунузовића и многих других.