Koja je neostvarena fudbalska želja Đorđa Balaševića: "Dajem gol u dresu voljenog kluba, a babo sa tribina..."
Iza nas su tačno tri godine bez slavnog kantautora Đorđa Balaševića koji je 19. februara 2021. preminuo na Infektivnoj klinici Kliničkog centra Vojvodine u Novom Sadu od posledica Kovida-19!
O njegovom životu znamo dosta toga, o muzici koju je stvarao izlišno je bilo šta govoriti, a malo je poznato da je kao mladić bio i te kako talentovan za fudbal. Kažu, čak i više nego za muziku.
I sam Balašević je svojevremeno, u jednom intervjuu za Tempo, govorio o tome.
- Voleo sam da igram fudbal iznad svega. I što je mnogo bitnije, nisam ga voleo već sam bio vrlo talentovan. Igrao sam za reprezentaciju škole i bio najbolji golgeter. Tu su me videli neki ljudi iz FK Železničara, mali zonski klub iz Novog Sada, i odveli su me u svoje redove - rekao je Balašević svojevremeno i dodao:
- Sa nepunih 16 godina sam postao prvotimac i najbolji golgeter ekipe. Tako su i moji apetiti porasli, bio sam zapažen od emisara Vojvodine i ubrzo sam postao član podmlatka. Međutim, tu nastavke nagli zastoj moje karijere.
Nastavio je Balašević da objašnjava šta se to dešavalo.
- Tadašnji trener Žarko Nikolić nije cenio moje golgeterske sposobnosti, već je od mene zahtevao da ne dajem golove. A ja sam bio strelac. Tako je Nikolić shvatiod a ja nisam tip budućeg centarfora prvog tima Vojvodine, pa sam počeo da provodim veme na klupi za rezervne igrače. To mi je na kraju dosadilo - rekao je Balašević 1979. i nastavio:
- Sada sam zahvalan Nikoliću što je pogrešio u proceni mog talenta. Ipak, ostala mi je jedna neostvarena želja, da u dresu Vojvodine tresem mreže. A da moj babo sa tribina gleda sina i topi se od miline.
(Telegraf.rs)
Video: Uđite u novu zgradu Omladinske škole Zvezde sa novim terenima od 1,3 miliona €
Telegraf.rs zadržava sva prava nad sadržajem. Za preuzimanje sadržaja pogledajte uputstva na stranici Uslovi korišćenja.
da baš
u vojvodini kažu babo
Podelite komentar
Dejan
E, moj Djole...Nisam se slagao sa nekim tvojim vidjenjima i političkim pridikama...Ali ti si ipak bio moj..Bio naš.. Pravi NovosadjanIn...Kad si otišao, osetio sam ogromnu tugu, kao da je otišao neko MOJ..Deo mladosti, deo našeg odrastanja i POSLEDNJI BASTION NASEG NOVOG SADA..Za mnoge stvari si bio u pravu, a ovi sto se bolanisu i mucu...unistise NAS GRAD
Podelite komentar