“Neko je nokautirao Batu Trlaju, Grobari su bežali po tezgama": Bivši vođa Delija o čuvenoj tuči na Zelenjaku

U drugoj epizodi serijala "Ultras - Timina priča", Zoran Timić Tima se prisetio čuvene tuče u Splitu, kada su posle utakmice sa Hajdukom, navijači Crvene zvezde išli Rivom i redom tukli prolaznike koje su tu zatekli.

Preporučujemo

Ističe da je Split na svaki način poseban i drugačiji u odnosu na Zagreb.

- Kad dođeš u Zagreb, uvek možeš da se skloniš negde i da te niko ne provali, ali Split... Tu ako ne dođeš sa dobrom ekipom koja može da pruži otpor... Bilo je to istorijsko gostovanje u Splitu, gde je nas 25 u vozu bilo naelektrisano i svesno gde idemo - spremni na sve. Stigli smo sat vremena pred početak utakmice, gde nas je sačekalo još 15 naših koji su bili na moru. Krenuli smo kroz Rivu, prošli svim ulicama i ušli na stadion. Morali smo ranije da izađemo sa utakmice da bi stigli na voz i krenuli smo, dobro naoružani, jer smo bili svesni da svašta može da se desi. Krenuli smo prema stanici, opet prolazili kroz Rivu i onda je počeo krš i lom. Razbijali smo kola, radnje, prevrtali tezge, gađali automobile i krenli su bukvalno da udaraju sve ljude koji su bili tu. A to 2. avgust, pola 10 uveče, puno turista koji su od straha i skakali u more. Nikakav otpor nam niko nije pružio i stigli smo do stanice. Kada smo utrčali u voz, stigla je Torcida. Gađali smo se kamenjem, ali nije se ništa desilo ozbiljnije.

Interesantno je kako su navijači Zvezde uspeli da vrate oduzet transparent od strane policije.

- Policija nas nije pustila da unesemo transparent Ultras i na toj utakmici je "pao" jedan momak - Špula iz Zemuna. Uhvatili su ga jer je nešto bacio na zapad i povredio gledaoca. Celu noć su ga držali u stanici, dao je izjavu i video da taj naš transparent stoji na klupici. Kad su ga pustili, on je samo pokupio taj transparent i izašao napolje.

Setio se Tima i anegdote na osnovu koje je dao naziv svojoj knjizi.

- U vozu koji je išao za Beograd, posle utakmice smo se napili. Par momaka je počelo da lomi voz, da seku noževima sedišta, da ih izbacuju kroz prozor. Bez povoda smo krenuli to da uništavamo i stradala su dva kupea. Kada smo ušli u treći kupe, sedeo je putnik i gledao šta se dešava. Pitao nas je šta radimo, a mi smo mu kao da je to najnormalnije rekli da uništavamo voz. I sad, mislili smo da će da nam kaže da prestanemo ili da pobegne, ali nas je pogledao i rekao: "Je l' mogu ja s vama da razbijam voz?". Tako je nastao i naslov moje knjige.

Foto: Telegraf.rs

Govorio je Tima i o čuvene dve tuče sa Grobarima u jednom danu i kako je Bata Trlaja završio nokautiran.

- Kafana "Beli grad" se nalazila na mestu gde je sad MekDonalds na Zelenom Vencu. U tom kraju je živeo tada veliki mangup sa naše tribine, koga nisam poznavao, ali sam čuo priče o njemu - Boža Robija. Ljudi su spontano počeli da se okupljaju zbog njega i to je postalo mesto Zvezdinih navijača. Grobari su se okupljali na Terazijskoj česmi, i često je dolazilo do tuča. Ključni događaj kada smo preuzeli primat što se tiče navijanja se desio 1987. godine. Tada je naša generacija stasala, a o toj grobarskoj ekipi se i dan danas pričaju bajke - kaznena ekspedicija i slično. Te priče su naravno prenaglašene.

- Naših 15, 20 je sedelo u kafani "Beli grad" pre utakmice i pilo. Grobari su došli s česme i predvodio ih je Pampi, ali je bio tu i Bata Trlaja, koji je posle otišao u kriminalne vode. Već tad je bio jedan od žešćih momaka u gradu. Oni su došli, ali nisu hteli da se biju, jer nas je bilo malo. Pampi je rekao momku iz Australije - Pjeru koji je dolazio na naše utakmice da ustane i dođe da popričaju, znajući na šta se aludira time. Ipak, Pjer je njega prvi udario, Pampiju su pale naočare i on je izvadio nož, nakon čega je krenula opšta frka. Neko je nokautirao Batu Trlaju, a Grobari su počeli da beže po tezgama, dok smo ih mi jurili po pijaci. Bili su besni posle utakmice i spremali se da krenu u osvetu. Na Slaviji su naleteli na istu našu ekipu, bili su tu Kajman, Gangula, Crv, Zelja, Pjer, Toma, Stane, Žika doktor... I onda su posle nekog natezanja i tu dobili batine. Bata Trlaja je ponovo završio na zemlji. Ispao je hrabar, hteo da se bije, ali nije imao sreće, a ni dovoljno dobru ekipu da izađe kao pobednik. Posle toga smo preuzeli primat u potpunosti.

Prisetio se Tima i čuvenog časopisa - Sprint, čiji je dodatak o navijačima izazvao veliko interesovanje i uticao na formiranja navijačkih grupa, koji je potom stopirala policija.

- Zagrebački časopis Sprint je podigao navijačku scenu. Sećam se da je 1988. godine izašao intervju sa nekim policajcem koji je ocrnio navijače, bukvalno nas je nazvao običnom bandom. Nas je to zabolelo, i neformalni dogovor između nas, Grobara, Splićana i Zagrepčana bio je da odreagujemo i pošaljemo pismo demantija. Sprint je objavio sva četiri pisma, za divno čudo. Posle mi je pričao sportski urednik tog zabavnog dela Sprinta da su počela da stižu navijačka pisma u džakovima maltene. Oni su ih objavljivali, a tiraž je krenuo da raste. Toliko je to krenulo da ide, da su napravili navijački dodatak, a pomama za tim je bila takva da smo ustajali u 7 ujutru i išli na trafike, da se ne prodaju. Taj časopis je odigrao ključnu ulogu u stvaranju navijačkih grupa u svim gradovima, ali je policija potom zabranila da se taj navijački dodatak objavljuje.

Foto: Telegraf

Velike probleme imali su i kada je reč o nabavljanju navijačkih rekvizita.

- Živeli smo u zadrtom komunističkom sistemu, koji je bio otporan na promene. Ljudi su se toliko plašili da niko nije hteo da nam uradi grb, prišivku, šal. Šta vi to hoćete? Šta vam znači to ultras, jel to nešto protiv države? Neću ja to da radim, da se mešam u te stvari. Ako je petokraka ili grb SFRJ - može, ali ovo ne smem. Trebao nam je bubanj, jer on daje ritam i nosi pesmu. No, bili su baš skupi. Mi smo mesecima skupljali pare da kupimo bubanj i sećam se jedne utakmice u Beogradu gde nam je prišao neki čovek i predstavio se kao generalni sekretar RK Crvena zvezda: "Momci, imamo važnu utakmicu, je l' biste mogli da dođete i navijate, častićemo vas neku kintu?". Nismo mi to zbog novca uradili, nego zato što smo entuzijasti.

- Nas je bilo 300, 400, a Zvezda je pobedila uz odličnu atmosferu. I stvarno nas je rukometni klub častio, pa smo kupili dva, tri bubnja. Gledali smo navijače u Italiji i hteli smo da i mi imamo takvu pirotehniku. Split je tu bio u prednosti, jer je na moru, a baklje su na čamcima za spasavanje na brodovima. Bilo im je jednostavno da dođu do toga, ali nama... Brodove nemamo, more nemamo i jedini način je da odeš u inostranstvo i da se snađeš. Dakle - skupiš novac, odeš u inostranstvo, nađeš nekog ko će ti ih prodati, preneseš ih preko granice, uneseš ih na stadion, zapališ i bez dileme ćeš biti uhapšen. No, prvu baklju smo zapalili 1986. godine na derbiju kada smo pobedili 2:1. Zelja je zapalio i odmah su ga uhapsili. U to vreme kad padneš na tribini, prebije te, odvedu u stanicu, drže par sati, a ti napišeš izjavu i ideš kući. Danas s tobom pričaju u rukavicama, ali dobijaš veće kazne - rekao je Tima.

(Telegraf.rs)