Siniša je u srcu Bolonje: Obišli smo stadion na kom je Miha ušao u legendu, emocija prema Srbinu neverovatna

Bolonja. Grad bogate istorije, studenata, mortadele, čuvenog sosa za testenine, ali i sporta, pre svega, košarke i fudbala. 

Danilović, Đorđević, Teodosić, Mihajlović... Na sam pomen ovih imena, većini ljudi u Bolonji otrgne se osmeh. Italijani ne zaboravljaju legende, a to su nam u više navrata i potvrdili.

Preporučujemo

Foto: Marko Jovanović

Sa jedne strane, tu je Virtus, sa kojim se košarkaši Partizana sastaju od 20.30 u 25. kolu Evrolige. Sa druge, tu je čuveni fudbalski klub Bolonja, trenutno osmoplasirani tim italijanske Serije A.

Gostovanje sa košarkašima idealna je prilika da se obiđe grad, baš kao i čuveni stadion "Renato Dal'Ara" na kojem je Jugoslavija odigrala čuvene mečeve, a legendarni fudbaler i trener Siniša Mihajlović ostavio trag, za večnost.

Od kako je otišao iz Crvene zvezde, Mihajlović je nastupao u Italiji, a kad je završio karijeru, usledio je poziv trenera. Spletom sudbine, počeo je u Bolonji 2008. godine, potom vodio brojne klubove i reprezentaciju Srbije, da bi se vratio 2019. Na žalost, njegov rad, prekinula je bolest koja je uzrokovala smrt 16. Decembra 2022.

Foto: Tanjug/AP

Sama vest šokirala je sve u Bolonji, Srbiji, kao i čitav fudbalski svet. U razgovoru sa Italijanima, može se zaključiti da je popularni Miha bio poštovan i voljen. Svojim radom, zalaganjem, ali i borbom koju je vodio, postao je sportski simbol grada.

- Miha, legenda, on je duša i srce grada i ovog stadiona. Velika tragedija - priča nam jedan od ljubaznih prodavaca u šopu Bolonje, malo na engleskom, malo na italijanskom.

Gleda setno, pokazuje na ruku na kojoj se vide "trnci" koji ga prožimaju kada se seti Mihe i tragedije koja mu se desila.

Odmahuje glavom i ponavlja:

- Miha, velika tragedija.... Legenda...

Dok obilazimo stadion, nailazimo na zidove oslikane navijačkim muralima na kojima je tek po koja navijačka nalepnica.

Italijani se svojski trude da "navijačke rituale" lepljenja obeležja suzbiju tako što relativno brzo posle mečeva "ostružu" i uklone većinu.

Ipak, neki se ne diraju:

"Siniša je u srcu Bolonje" - nailazimo na prvu. Nekoliko koraka dalje, tu je i druga, treća...

Poštovanje i ljubav koju u Bolonji imaju prema srpskom treneru je velika i primetna na svakom koraku. Na ovaj način, Italijani pokazuju da ne zaboravljaju čoveka koji je njihovom fudbalu dao mnogo.

Kada je reč o samom stadionu, on predstavlja simbol grada i prvi je u Italiji izgrađen kao rezultat javne inicijative. Dizajniran je kao sportski kompleks koji je uključivao atletsku stazu sa šest staza, dva bazena i četiri teniska terena. Izgradnja je počela 1925. godine, a sam izgled je inspirisan carskim Rimom. Tako, izgrađen je, kako navode, u "fašističkom" stilu. Kralj Viktor Emanuel III prisustvovao je otvaranju u maju 1927. godine, a zatim i Musolini u oktobru iste godine. Njegova Bista nalazila se na svodovima stadiona, ali je uklonjena tokom oslobođenja 1943.

Današnje ime, stadion je dobio 1983. godine i posvećen je Renatu Dal'Ari, predsedniku Fudbalskog kluba Bolonja, a dodatno je proširen i modernizovan za Svetsko prvenstvo 1990. godine.

Kada je o Mundijalima reč, bio je domaćin mečeva na svetskim prvenstvima 1934. i 1990, kada je Jugoslavija zabeležila poslednje nastupe pre raspada, 1990. pobedama nad Kolumbijom sa 1:0, odnosno UAE sa 4:1.

Stadion poseduje i prodavnicu u kojoj svaki navijač, kao i turista može da pronađe nešto za sebe, i druge, kao poklon.

Sve u svemu, ako dolazite u Bolonju, a pratite i volite sport, ovo je mesto koje bi svakako valjalo posetiti. Naši košarkaški i fudbalski velikani pisali su istoriju ovog mesta, pa, slobodno lokalcima spomenite neko od imena. Emocija i reakcija prema njima vredna je poštovanja.

(Telegraf.rs)