Jeziva sudbina lepotice za kojom plače Izrael: Nije ni trebalo da ode na koncert gde je Hamas izvršio masakr

Izrael danima oplakuje žrtve masakra koji je počinio Hamas 7. oktobra, a jedna od najtužnijih vesti bila je da je među ubijenima bila i unuka bivšeg selektora fudbalske reprezentacije Izraela Šloma Šarafa - Mai Naim.

Ona je sahranjena u sredu, a bila je u rodbinskim odnosima i sa Juvalom Naimom, trenerom Hapoela iz Rišona, koji joj je bio ujak.

Preporučujemo

On je u razgovoru za "One.co.il" otkrio i pretužnu sudbinu koja je mladu Mai odvela u smrt.

Naime, ona kobnog dana nije ni trebalo da bude na žurci na kojoj je počinjen masakr, jer je svoju kartu prodala i već je legla u krevet, ali su je prijatelji u 23.30 nagovorili da ipak ode na koncert.

Porodica nije ni slutila da je ona na mestu krvavog masakra, koji su počinil pripadnici Hamasa, već su u momentima kada su dobili užasne vesti o ubijenima na koncertu mislili da je Mai Naim u svom domu i na sigurnom.

Foto: ANDRE KOSTERS / AFP / Profimedia

- Ona je bila dijamant porodice, ne vidim da život može da bude isti bez nje. Cela porodica je slomljena, roditelji, braća ujaci, nećaci, deda Šlomo je skroz skrhan.  Uopšte nije trebalo da bude na ovoj zabavi, to je verovatno njena sudbina. prodala je kartu koju je imala za žurku. U 23.30 je već ležala u krevetu, nakon prodaje karte je odlučila da ne ide na žurku, a onda su je bliski prijatelji ubedili da dođe.

- Njeni roditelji nisu ni znali da je otišla na žurku, bili su sigurni da je u krevetu. Kada su ujutru ustali videli suda nije u krevetu, a onda je u 08.30 pozvala i rekla "Pucaju na mene". Nije imala sreće. Već je napustila prostor za žurku, odvezla se autom prema Bariju, a kapija je bila zatvorena. Stavila je auto na ulaz i ušla, a zapravo je upala u zamku. Svi su ušli u skloništa od straha od projektila, a teroristi su bacali granate i pucali u skloništa - otkrio je trener hapoela iz Rišona, Juval Naim, koji je imao samo najlepše moguće reči za ubijenu nećaku.

- Stvarno topla devojka, voljena, sve je volela, nikada nisi čuo da povisi ton, sve što je pitaš je uradila. Bio sam povezan sa njom na visokom nivou. Srce me boli, ne mogu da se oporavim od ovoga, poslednja tri dana sam razbijen, ne vidim kako mogu da trenira. Ako stani ostanu ovako, ne znam da li mogu da se oporavim od ovog udarca. Nikada u životu se nisam osećao ovako, a prošao sam kroz mnogo teških stvari. Osećam se uznemireno, ne osećam ništa, ne mogu ništa da uradim.

- Njen osmeh, njen zagrljaj, obično se ne vezujem za ljude, ali za nju sam bio vezan na poseban način. Njena dobrota, bila je u kontaktu sa mojom porodicom, ćerkom, sinom, sa svima, bila je dobrodušna, nešto posebno. 

- Mog brata nikad nisam video da plače, danas se i on srušilo. Do kraja je bilo nade, da je možda pobegla sa 50 ljudi koji su bili u kuhinji u Bariju, da je možda pob egla u voćnjake. Poosle izgubljene nade je ostala nada da je među otetima. To je bila poslednja opcija i opcija da je ubijena - zaključio je

(Telegraf.rs)