Ludnica na krovu! Partizan preokrenuo u 94. minutu, crno-beli nadoknadili 2:0 protiv IMT-a

Spektakularan meč su odigrali IMT i Partizan, meč koji nije za one sa slabim srcem i koji je rešen u dubokoj nadokandi vremena u korist crno-belih – 3:2. Vodili su “traktoristi” sa dva gola razlike do 70 minuta golovima Nikole Vukića i Nikole Kodžića, da bi crno-beli u drugom poluvremenu postigli čak tri gola preko Mateusa Saldanje, Bibarsa Natha iz jedanaesterca i Nemanje Nikolića, apsolutnog junaka utakmice čiji pogodak je obezbedio tri boda klubu iz Humske!

Kada bi neko ko nije gledao prvo poluvreme IMT I Partizana samo “bacio pogled” na statistiku, učinilo bi mu se da su crno-beli igrački “ubili” domaćina i nije to daleko od istine ako se u obzir uzmu posed, broj udaraca na gol (12, od toga sedam u okvir), ali sam utisak je bio nekako – bled.

Ne samo zbog činjenice da je Partizan i prve tranzicije IMT primio gol i posle često I bezglavo jurio da vrati egal, već zbog sveopšteg utiska u samoj igri, ponašanju nekolicine igrača, posebno u defanzivnim zadacima, pride i greškama koje su isti ti fudbaleri “sejali” iz napada u napad, dok su drugi, pak, odrali zadnjicu da ih isprave.

U tom petom minutu, Kvinsi Menig je prodao loptu na 30-tak metara od gola IMT, usledila je kontra i udarac Luke Lukovića iskosa, koji nije blokirao Marković, ali je odbranio Aleksandar Jovanović, međutim, na taj odbitak je naleteo Nikola Vukić i sam kao duh na sedam, osam metara od gola ga sproveo u mrežu – 1:0. U toj situaciji većina igrača iz veznog reda crno-belih se nije vratila da pomogne odbrani...

Da konstatujemo da je Partizan posle toga dominirao, bio bolji tim na terenu, ali je delovao fizički nespremno, umorno, tromo, baš kao I pre nekoliko dana protiv Nordsjelanda, što bi moglo da potegne neka druga pitanja.

Crno-beli su prividno pritiskali, ali kao da nisu imali daha i svežine za konkretniji učinak u poslednjoj trećini, a često nisu imali ni pravu saradnju, jer je nekolicina fudbalera, kada bi trebalo spojiti saigrača sa golom, birala da sama završi akciju.

Pokušaj Stojkovića, na pas Saldanje, ubrzo posle primljenog gola, bio je logičan i vrlo dobar, ali je golman Gordić odbranio, no, naredna dva Meniga i Severine su iz izglednih pozicija ispoljili neverovatnu sebičnost. Prvopomenuti je, na dodavanje Kalulua, šutirao preko bloka, iako je na drugoj stativi bilo čak četiri igrača Partizana i samo jedan IMT, a drugopomenuti Severina je tokom svih 45 minuta pokazao bezobrazluk kakav se retko viđa. Holanđanin je igrao isključivo za sebe, grešio, gubio lopte, potom mirno posamtrao kako drugi trče za njega, kao da je ispred zgrade, dok uz to nije pokazao ni osnovne fudbalske elemente prijema i pasa, čak i kada je usamljen.

Partizan je istina sve vreme jalovo napadao, pokušavao udarcima sa distance, kroz akcije koje nisu bile smislene, već samo plod razlike u kvalitetu i malo većeg respekta IMT, jer da se sa druge strane nalazio iole iskusniji tim, crno-beli bi bili žestoko kažnjeni za indolenciju.

Najbliži golu su bili posle pokušaja Kanutea iz prekida, koji je prohujao pored stative, potom Kalulula čiji udarac sa 16 metara je prohujao iznad prekčke, baš kao Severinin (pas Stojkovića), te dva pokušaja Meniga od kojih je drugi zakačio stativu, pred sam kraj poluvremena.

Agresivnije je Partizan ušao u drugo poluvreme, delovao rešeno da se što pre rezultatski vrati u meč i već posle dva minuta nastavka crno-beli su imali kolosalnu priliku preko Alda Kalulua, kome je loptu propustio Saldanja, ali je omaleni fudbaler iz punog trka gađao pored stative.

Delovalo je da će Duljajev tim uspeti u nameri, a onda ih je jedna greška na sredini terena košta I drugog gola.

Bio je to 55. minut, Kristijan Belić je nepotrebno na sredini terena zadržavao loptu, ušao I izgubio duel, posle koga je sevnula kontra IMT, lopta je na desnom boku došla do usamljenog Radočaja koji je sjajno centrirao, a na drugoj stativi, takođe usamljen, sve je pratio Nikola Kodžić i rutinski pogodio mrežu – 2:0.

Tek tada je počela Partizanova trka sa vremenom, borba da se što pre vrati u izvesno izgubljen meč, kasnile su i izmene, jer se videlo da crno-belima nedostaje svežine i dobar završni pas, ali im se sreća za trenutak osmehnula u 60. minutu kada su preko Aranđela Stojkovića postigli gol, posle akcije koju je sam sebi stvorio Saldanja. Ipak, kažemo za trenutak, jer je VAR soba potvrdila ofsajd poziciju, te je pogodak poništen,

Desetak minuta kasnije Partizan je smanjio prednost. Igrao se 70. minut, pas sa sredine terena je uputio Kristijan Belić, pogrešio je Savić i omogućio Mateusu Saldanji da sam primiri loptu na grudi i matira golmana Gordića – 2:1.

Još 25 minuta sa nadoknadom je imao Partizan da se spase poraza i krenuli su crno-beli žestoko ka golu IMT. Duljaj je u međuvremenu osvežio tim, dao priliku Nathu, Zahidu, Nikoliću... Pritisak je bio žestok, a onda je, po receptu prva dva gola, IMT ponovo imao kolosalnu priliku da stavi tačku na meč i to tako što je Radojaj umakao na desnom boku, šutirao i pogodio – prečku.

A, onda poslednji nalet Partizana, hazarderski, bez kočnice doneo je dva gola. Prvo je Kristijan Belić u 90. minutu izborio jedanaesterac koji je u gol pšretvorio Bibars Natho za 2:2, posle čega je arbitar pokazao šest minuta nadokande.

U 96. minutu Natho je poveo akciju sa centra, a Saldanja i Nikolić su duplim pasom izigrali celu odbranu da bi drugopomenuti pogodio za 2:3 I erupciju radosti navijača, igrača I klupe Partizana!

(Telegraf.rs)