Ispovest Igora Duljaja o situaciji u Partizanu, bojkotu Grobara, prozivci Zvezdana Terzića...

Trener Partizana Igor Duljaj dao je veliki intervju za nedeljnik Ekspres u kojem je opširno pričao o aktuelnoj situaciji u Humskoj.

On je otkrio i kako je izgledao njegov dolazak na klupu i priznao je da sigurno ne bi dobio ponudu, da je situacija bolja nego što jeste.

Preporučujemo

Takođe se dotakao i aktuelne teme vezane za bojkot najvatrenijih pristalica, koje nisu bile ni na utakmici protiv Sabaha na južnoj tribini, a koje dolaze samo na gostovanja, iz revolta prema upravi kluba, čiji odlazak žele iz Humske.

Odgovorio je Duljaj u jednom momentu i generalnom direktoru Crvene zvezde, Zvezdanu Terziću, kada je upitan o tome šta kaže na njegovu izjavu da "Zvezdi ne treba jak Partzan da bi bila jaka", a takođe je otkrio i kakav Partizan želi da ostavi onome ko ga bude nasledio na klupi Partizana.

O dolasku u Partizan

Foto: Nikola Tomić

- Već sam imao ponudu da preuzmem Partizan, ali sam rekao da nisam spreman i da mislim da tim treba da bude drugačiji. Verujem i znam da je klub bio u potrazi za drugim rešenjima, trenerima koji su bolji od mene, koji imaju veće ime, međutim, postoje neki razlozi zbog kojih treneri nisu želeli da dođu u Partizan. Vodio sam se logikom "da je dobro, ne bi zvali mene". To je činjenica i nema potrebe da se lažemo. Nisam došao da se učim na Partizanu, ali nisam hteo da dozvolim da Partizan nema trenera, da ne želi niko da dođe. To je nešto što me je strašno pogodilo. Ja ne pričam o ljudima, pričam o jednoj instituciji kakva je Partizan i koja traje od 1945. godine. Ne govorim o imenima, rukovodiocima, već o Partizanu kao takvom.

- Preuzeti Partizan bila je sigurno najteža odluka... Bilo je mnogo ljudi koji su mi govorili da nisam normalan, da mi to ne treba u životu, ali bilo je i onih koji su govorili da nemam šta da izgubim. Ti koji su mi govorili da nemam šta da izgubim nisu u pravu, jer ja stavljam na vagu celu moju igračku karijeru po kojoj me ljudi pamte. Mogao sam da odbijem i da živim mirno svoj život. Poneo sam se emocijama, iako sam znao da mi sledi velika borba i najveći izazov u mom životu. Što se upravo i dešava.

O bojkotu Grobara na domaćim utakmicama u Humskoj

Bojkot najvatrenijih navijača Partizana na meču sa Sabahom; Foto: Nikola Anđić

- Mnogo nam otežava i dosta utiče na nas. Pogotovo je to bio slučaj u trenutku kada sam preuzeo Partizan. Ljudi očekuju da se desi šok terapija koja će doneti boljitak. Međutim, tim je tek u plej-ofu počeo da igra donekle onako kako sam želeo. Bilo je tu mnogo problema, nemamo navijače, bojkot, problemi u klubu.... Ali, želeo sam da svaki problem rešavamo razgovorom i da to mora da ostane unutar kluba. Da sve što se radi bude u interesu Partizana, da niko ne može i ne sme da bude iznad Partizana. Početak je bio mnogo težak. Izgubiš jednu utakmicu, pa drugu... Ali poslušao sam savet jednog velikog košarkaškog trenera koji mi je rekao "Igore, savetujem ti da ne čitaš novine, komentare, oslobodi se toga".

- Poslušao sam njegov savet i potpuno sam izolovan od komentara. Međutim, povremeno se desi da sretnem ljude na ulici koji me pitaju šta ću u Partizanu, šta mi sve to treba, identifikuju me sa pojedincima... Ja sam svoj i ja sam isključivo u službi Partizana. Partizan mi je mnogo dao i želim da na neki način jedan deo duga vratim. Da je u Partizanu sve dobro, bio bi red trenera za klupu Partizana, nema govora i svestan sam toga. Nisam odustao, ali nisam ni tvrdoglav da radim nešto ukoliko vidim da je neispravno i da udaram glavom u zid. Dokle god budem imao i poslednji atom snage, daću ga za momke koji su deo fudbalskog kluba Partizan.

- Naravno da rezultati i dobra igra vraćaju publiku na stadion... Međutim, kao što sam rekao, svako treba da se bavi svojim delom posla. Ja bih voleo, kao trener, da moji igrači dožive ono što su doživeli u Novom Sadu i Bačkoj Topoli. Ubeđen sam da bez navijača, bez obzira na kvalitet igrača koji imamo, ne bismo ostvarili rezultat koji smo ostvarili. Mi smo bez njih ništa. Sa našim navijačima na ovim utakmicama osetio sam neku drugu vrstu energije, štit, neverovatnu podršku... Ne udvaram se niti se dodvoravam ikome, ali činjeni ca je da je igračima mnogo lak še kada imaju podršku. Fudbal i sport se igraju zbog navijača. Bez njih smo niko i ništa.

- Ko može da reši taj problem - neka ga reši, ja ne mogu. Voleo bih da mogu da pomognem, ali na kraju krajeva nije ni na meni da rešavam taj problem. Ja samo mogu da zahvalim svakom ko dode i onome ko ne dođe na stadion, a podržava klub. Voleo bih da ponovo doživimo ono što smo doživeli u Novom Sadu. Partizan se nalazi u mnogo teškoj situaciji, to je činjenica. Moramo da se borimo da opstanemo kako znamo i umemo. Da bismo u tome uspeli, svako od nas mora da da nešto od sebe. Ali opet podvlačim, bez navijača ne možemo.

Odgovor Zvezdanu Terziću

Foto: MN Press/Marko Metlas

- Svako ima pravo na svoje mišljenje. Moramo da poštu jemo protivnike i tradiciju. Da poštujemo Crvenu zvezdu kao klub, kao instituciju. Isto tako bih voleo da se poštuje i Partizan kao veliki klub, institucija i tradicija koja traje toliko godina. Ja samo uzimam primer predsednika Šahtjora koji je napravio veliki evropski klub. "Meni netre ba slab Dinamo Kijev, jer nikada neću znati koja je stvarna jačina mog kluba. Ne uživam u slabom Dinamu!" Isti primer bih naveo i da se Partizan i Crvena zvezda nalaze u obrnutoj situaciji.

U kakvom stanju želi da ostavi Partizan kada ode iz kluba

- Znam da će udarci krenuti čim se desi kiks. Čim nešto ne bude kako treba. Spreman sam da ih prihvatim, jer znam da radim savesno, čisto, i želim da nešto ostavim sledećem treneru Partizana. Pre svega razmišljam o tome šta ostavljam Partizanu i njegovom sledećem treneru. Znam da ostavljam igrača kao što je Severina, Saldanja, Trifunović koji treba da raste, Ilića... To su igrači koji su budućnost Partizana i klub će moći da profitira od njih. To mi je mnogo važno. Želeo bih da Partizan bude poštovan i cenjen, a da bi to bio, mi moramo sami sebe da cenimo i poštujemo. Sport sportistima, politika političarima. Partiza nu je potrebna pomoć i ko god može neka pomogne, a ukoliko ne može neka mu ni ne odmaže - zaključio je Igor Duljaj.

(Telegraf.rs)