Mihin brat stao pred sliku u koju je pucao Sinišin najbolji drug iz Hrvatske: "Zaboraviti sigurno nećemo"

Muzej primenjene umetnosti u Beogradu dobio je 6. juna novu postavku, u kojoj je u cilju jačanja veze između Srbije i Italije, izložena postavka legendarnih igrača iz ove dve zemlje - Siniše Mihajlovića i Paola Rosija.

Preporučujemo

Muzej će narednih mesec dana biti otvoren za sve koji požele da vide sjajnu postavku u kojoj je mnogo predmeta koji oslikavaju veličanstvenu karijeru Siniše Mihajlovića, ali i njegovu ličnost.

Na otvaranju postavke bio je i Sinišin brat Dražen Mihajlović, koji je održao emotivan govor na otvaranju, a kasnije je dao i intervju za Telegraf u kojem je evocirao uspomenu na svog brata.

- Vrlo sam emotivno doživeo sve ovo, stigao sam malo ranije da pogledam pre samog otvaranja čitavu izložbu na miru, da nema gužve i kada sam ušao u ovaj levi deo muzeja, gde se nalazi Sinišina postavka, prosto sam zastao, bio sam iznenađen svim ovim što vidim, iako je mnogo stvari koje se nalaze ovde, dolaze iz naše kuće. Ali kada se postavi u muzej, sve ove fotografije koje su izrađene, zaista sam bio veoma dirnut - rekao je Dražen, koji ne krije da je bilo i suza.

- Bilo je suza, suza će uvek biti. Pogotovo kada su ovakve stvari, kada na ovakav način ljudi žele da sklone iz zaborava Sinišu i drago mi je što ovde kod nas u Srbiji se dešavaju ovakve stvari, ovo je jako lepa stvar za sve građane Srbije, za svu decu koja žele da se bave sportom sutra, da svi vide kroz šta je prošao jedan vrhunski sportista - istakao je Dražen, koji je dao veći deo predmeta iz porodične kuće za ovu postavku, a to je samo delić onoga što Dražen čuva u Kamenici.

- Sad kada ste rekli, možda neko i poseti kuću nenadano. Ovo je samo jedan deo kolekcije, ima dosta toga, jednostavno težili smo ka tome da ne bude prenatrpano, da budu predmeti koji su najupečatljiviji, koji njega najjače predstavljaju. 

Upitali smo ga koji predmet mu budi posebnu emociju, a pošto je pored nas bila i slika u koju je u Hrvatskoj u njihovoj rodnoj kući pucao Mihin najbolji prijatelj.

- Uf, emociju mi budi ova slika ovde. Orden Karađorđeve zvezde i tamo na drugom mestu gde je orden Republike Srpske. Svi ovi dresovi koje je nosio na utakmicama, koji su u našoj kolekciji uramljeni, sada su za potrebe izložbe izvađene iz rama i stavljene na lutke. Inače su sve dresovi koje je nosio na utakmicama.

Slika iz Borovog sela u koju je pucao njegov najbolji prijatelj?

- Jeste, slika iz Borova naselja, gde je pucao njegov najbolji prijatelj. U momentu kada je pucano na tu sliku naši roditelji su se nalazili u kući. Možda ste i čuli za to, kada je bila prva utakmica posle bombardovanja, u Zagrebu su se našli i ispričali i tadašnji njegov najbolji prijatelj mu je ispričao zašto je to uradio. Ispalo je da je dobro što je to uradio, jer je spasio život našem ocu i majici. Oni su nakon toga napustili porodičnu kuću i došli u Novi Sad i Beograd. Takvo je vreme bilo. Teško je danas kada pogledamo, to je bilo pre 30 godina, to može da razume samo onaj ko je rođen tamo i ko je to prošao.

- Što mi potičemo iz mešovite porodice, otac nam je Srbin, majka Hrvatica, bilo je tu mnogo problema. Ali to što je bilo ostavljamo iza sebe, gledamo da idemo napred, zaboraviti sigurno nećemo, oprostiti možemo - zaključio je Dražen Mihajlović.

(Telegraf.rs)