Ispovest Čukinog štopera: O teškim danima u inostranstvu, zašto se vratio u SL, priči da ga je htela Zvezda...

Foto: FK Čukarički

Čovek u životu nekada može da pronađe svoj pravi smer samo ako dopusti da ga ponese vetar promene, a taj vetar očigledno je "zaduvao" na vrata Nemanje Ćalasana koji je dolaskom u Čukarički odlučio da "resetuje" svoju karijeru.

Preporučujemo

Štoper koji je svoje superligaško ime svojevremeno izgradio u subotičkom Spartaku, zvanično je prvo pojačanje Brđana u letnjem prelaznom roku - posle nekoliko sezona provedenih u Portugaliji. Tačnije četiri, gde je nosio dresove Šavesa i Lekšoiša.

U razgovoru za Telegraf, Ćalasan je otkrio kako je uopšte završio na Banovom brdu, da li je stvarno 2017. imao poziv Crvene zvezde kao što se pisalo, ali i o tome koliko mu je bilo teško u situaciji kada nije igrao praktično dve godine.

- Bio je utorak kada sam dobio poziv predsednika Čukaričkog, pitao me je da li sam zainteresovan. Kada sam rekao da jesam, poručio mi je da dođem u sredu na stadion da se dogovorimo oko uslova, zatim sam u četvrtak otišao i potpisao ugovor. Oni sarađuju sa nekom agencijom iz Portugalije. Videli su me, pa se kod njih raspitivali. Pitali su ih da me pogledaju i skautiraju. Čisto da se raspitaju o meni. Dobili su pohvale od njih i to je bilo to - rekao je Ćalasan, te priznao da mu nije bilo lako da se odluči za povratak u Srbiju:

Foto: FK Čukarički

- Jeste, bilo je dileme. Nisam mogao da zamislim sebe trenutno da se vratim u Srbiju. Niti sam planirao. Ali, rekao sam: "Kada bih se sada nekad vraćao, ne računajući Zvezdu i Partizan koji su neka druga priča, razmišljao bih samo o Čukaričkom ili TSC-u kada bih dobio poziv od njih." Ne mora da znači da bih došao, ali bih samo o njima razmišljao. Nisam sebe iskreno video u Srbiji, i dalje mi je čudno da se posle pet godina vratim.

- Imao sam nekoliko ponuda i iz inostranstva, ali nisu to bile neke fudbalske zemlje toliko. Mada ni srpski fudbal nije isti kao kada sam ja otišao. Imam ja prijatelja ovde koji igraju, rekli su mi da se liga popravila i da je jača. da se više ulaže. Ja sam spreman i zategnut, pa ćemo videti. I psihički i fizički.

Kao i većina igrača koja dođe u Čuku, tako je i Ćalasan prepun pozitivnih utisaka već na startu.

- Iskreno, mnogo su me lepo dočekali svi u klubu. Kao da sam dosta tu. Znam nekoliko igrača, uklopio sam se. za sad je sve super. Odigrali smo i dva meča, nismo primili gol. Dobro smo igrali, lepo smo stajali na terenu i odradili smo ono šta je trener tražio od nas. jesmo umorni, teške su noge. Logično, u toku su pripreme. Treninzi su jako naporni. Naporniji nego u Portugaliji, tamo se više baziralo u radu sa loptom. Imali smo iza sebe period na Divčibarima, tamo smo se bazirali na trčanje i da napunimo pluća. Sad ide lakši deo, sa utakmicama - istakao je štoper Čuke koji se osvrnuo na konkurenciju u vidu Vukašina Jovanovića, Uroša Drezgića, Bojana Kovačevića:

Foto: FK Čukarički

- Neće biti lako. Ja sam svestan toga. Borićemo se, nema tu šta. Na treneru je da stavi ko će da igra. Ali koga god da stavi, mislim da neće pogrešiti. Jovanović, znamo svi. Ima lepu karijeru iza sebe, svetski prvak, nadam se da će nam pomoći iskustvom. Pogotovo u Evropi.

Daleko od toga da i Ćalasan nema tog internacionalnog iskustva, ali kroz razgovor sa njim vidi se ta gorčina zbog toga što nije igrao koliko je želeo. Kako je sam rekao, malo je falilo da "skrene sa puta."

- Za život mi je bilo okej u Portugaliji. Stvarno sam uživao s te strane. Rodila mi se i ćerkica. Ali sam iskreno mislio da ću lakše proći u početku, da sam spreman i da ću igrati. Međutim, došao sam tamo nespreman. Došao sam 12. januara 2019. Tamo nema zimske pauze. Mi smo je imali u Srbiji, ja sam još bio i povređen. Nisam trenirao mesec dana zbog zgloba. I transfer se kuvao, već je bilo neko vreme da se ide. Stalo se pominjalo hoću ili neću svakog prelaznog roka. Hteo sam da odem, zasitio sam se malo. Otišao sam tamo, oni imaju treninge, a ja nisam spreman. Nemam ritam, dok su oni odigrali polusezonu. A nije to neka jermenska liga baš - rekao je Ćalasan za naš portal i nastavio:

- Bilo je teško za mene. Prva dva-tri meseca sam se raspadao praktično. Možda i zbog toga nisam stekao taj prvi utisak. Nisam mogao ni da se pokažem, šta znam. Kako, kad nisam mesec dana trenirao? Tu je bio možda ključ što se nisam pokazao. Taj trener je doveo nekog svog igrača, Argentinca... Bili smo psolednji na tabeli, oni su gocvorili samo da se malo izvučemo i igraću. Bio sm svestan da ne mogu u tom trenutku da igram čak i ako bi me stavio. Mogao bih, ali bih bio loš. Polusezona prošla, ispali smo iz lige, Ostao sam u Šavesu još dve godine. Nisam se naigrao. Ne znam zbog čega. Onda su tražili i da raskinem ugovor. Pristao sam, mada je bilo malo ružno sa njihove strane. Ja sam se te dve godine, u kojima nisam igrao, uvek se nadao da ću zaigrati. Čoveče, pa moram da igram. Znam da sam bolji od ovih. Ali, šta ćeš? Stranac si, u tom trenutku nisam imao ni menadžera. Bukvalno sam bio sam. Nado sam se da će šansa doći.

Foto: MN Press / Nebojsa Paraušić

Nije tu Ćalasan stao, nastavio je da priča o Portugaliji.

- Ćutao sam i trenirao. Nisam imao ni koga da me iščupa. Mogao sam da se vratim u Srbiju, ali nisam to želeo. Nisam, jer bi me to grizlo. Da sam otišao preko, a da se nisam mokazao. Nisam ni video da li mogu da igram tu ligu uopšte. Onda sam hteo da istrajem u tome. Na neki način i jesam. Raskinuo sam ugovor, potpisao za Lekšoiš i tu sam odigrao dobro. na neki način sam istrajao u tome i treba samo biti strpljiv. Doći će sve na svoje. Sad sam na dobrom putu, nadam se. To što sam prošao, što nisam igrao, je za igrača pakao. Samo pola godine ako ne igraš, ti nestaješ sa mape. Nema te. Gotovo, ideš dva koraka unazad. Srećom po mene, tu je bila supruga. Od prvog dana na potpisivanju,. do danas je sa mnom. Porodica najviše pomogne, skrenuo bih sa puta 100 odsto. Pa dve i po godine ne igraš, treniraš i nadaš se da će mi dati šansu Mi gubimo, igramo loše. primamo golove. Ja ra;unam da će trener nešto promeniti. Na kraju sam promenio četiri trenera za dve godine. Sve kontam da će doći novi trener, da ću se pokazati. Već sam ušao u ritam. Naučio sam i jezik, tu sam. A ja na kraju nisam dobio nijednu priliku, u smislu da odigram pet-šest utakmica zaredom. Nijednom. Odigram jednu ili dve. Pobedimo, odigramo nerešeno, ne primimo gol, i to sve dok se ovaj drugi ne oporavi ili očisti žute kartone.

Na pitanje da li Čukarički sada može da mu bude odskočna daska. Ćalasan je rekao:

- Iskreno, ja se nadam. Zbog toga sam i došao. Da se pokažem, da napravim dobru sezonu. Prvo kao klub da igramo dobro, onda i ja ako budem u timu, naravno. Nadam se da sam napravio dobar potez. Moji bližnji su me podržali u tome.

Priznao je pomenuti štoper i da nije baš do detalja pratio srpski fudbal poslednjih godina.

- Pomalo. Pratio sam Spartak nešto više, moj bivši klub. Gledao sam drugi deo sezone Čukarički. Ali nisam puno pratio ko dolazi i odlazi. Ne znam baš puno toga, dosta se izmenilo. Dolaze ti mladi igrači, ja skoro nikoga ne poznajem.

Upravo je Spartak, njegov bivši klub, proživeo zlatno doba kada je Ćalasan igrao u odbrani. Četvrto mesto u Superligi, treće kolo kvalifikacija za Ligu Evrope...

- Imali smo dve-tri lepe sezone. Tako se sve poklopilo. Igrači su bili dobri, imali smo tu neku hemiju, slagali smo se. Imali smo dobre trenere. Aleksandar Veselinović, Vladimir Gaćinović, Andrej Černišev koji mi je i dao šansu. Kod njega sam počeo da igram. Bio je takođe štoper, sve je razumeo i dao mi je priliku kao mladom igraču.

- Izborili smo plasman u kvalifikacije za Ligu Evrope, došli smo do trećeg kola. Još možda nisam svestan toga šta je bilo. I ne pričam puno o tome, ne gledam u prošlost. Gledam sad i razmišljam o budućnosti. Mada, to su lepe uspomene. Prelepo iskustvo. Posle prve utakmice protiv Kolerajna bilo je 1:1 u Novom Sadu. Pri kraju smo dali gol, nešto jedva. Onda ideš tamo, ne znaš šta nas čeka. kakav je to stadion, kakvi su to ljudi? Tamo smo pobedili, a ja sam nekom glavom asistirao. Posle toga dolazi Sparta, gde smo odigrali jako dobru utakmicu u Novom Sadu. Samo kad se setim, nisu nam mogli ništa. Možda tek kad smo se povukli posle 2:0.

- Nikad neću zaboraviti prvih 10-15 minuta revanša. Stadion pun, oni imaju šansu za šansom. Kako šutiraju na gol, publika samo viče "uuuuuu."Mi neiskusni, malo ko je igrao negde ranije negde tako. Ja sam u 30 i nekom minutu dobio potres mozga. Izašao sam i nisam ni gledao utakmicu, bio sam u bolnici. Ekipa je pokušala da izdrži makar do 90. minuta, pa da se ode u produžetke ili penale, pošto smo gubili 2:0. Umor je učinio svoje. Zatim, bila je neka kontra, naš štoper Uroš Radaković je napravio penal, a Čečarić je dao gol. Imali smo i sreće, ali ona mora da se zasluži. Mislim da smo mi tu sezonu odigrali odlično i taj dvomeč sa Spartom je bio kruna svega. Sećam se da je malo ko i pisao o Spartaku. jeste, ali ne koliko je možda trebalo. Moglo je to možda da bude još jače, nije Spartak igrao stalno Evropu.

Te partije u Spartaku skrenule su pažnju mnogom klubovima, a na leto 2017. se pojavila i informacija da Crvena zvezda, odnosno tadašnji trener crveno-belih Vladan Milojević, hoće Ćalasana.

- Iskreno, sad se i ne sećam. Niko me nije kontaktirao. Pisalo se dosta po novinama, ali ja to i razumem. Da li me je Zvezda htela, to oni znaju. Ja stvarno ne znam - rekao je štoper čija izjava da pre želi u inostranstvo nego među večite se i dalje pamti:

- To je bilo moje lično razmišljanje i ničije drugo. Hteo sam da se oprobam napolju. Tako se i desilo. Šavez se interesovao. Gledali su me jedno godinu dana. Nismo uspeli da se dogovorimo, nisam hteo ispod neke cifre,  na kraju sam otišao.

Ostaće upisano i da je igrao za reprezentaciju Srbije. Kako mladu, tako i jedan meč za seniorski tim na turneji u SAD.

- Jedno jako lepo iskustvo. Ja nisam bio od igrača koji su odmalena išli na reprezentativna okupljanja. Kad dobiješ taj poziv, pogotovo za A tim, to je najlepši osećaj. Nosim taj dres sa grbom, slušaš himnu, ti igrači koji se okupe, svi smo mi onda jedno. To je nešto neopisivo i jako lep period mog života. I to je dok sam igrao u Spartaku koji mi je dosta pomogao da se formiram kao igrač.

(Telegraf.rs)