Golman Jovanović: "Vratio sam se u Partizan da ispunim dečački san"

Još polovinom minule sezone u Partizanu su doneli odluku da ovoga leta angažuju novog golmana, ali ne reda radi da bi “popunio brojnost” među stativama, već nekoga ko bi bio prvi izbor, imao poverenje stručnog štaba, iskustvo i liderski karakter potreban podmlađenom timu. Izbor je pao na Aleksandra Jovanovića, koji nikako nije novo ime kada su crno-beli u pitanju, štaviše ta saga traje dobrih sedam godina, kada je čuvar mreže prvi put “došao na radar” kluba iz Humske da bi se kockice tek sada poklopile.

Želja samog Jovanovića takođe nije bila upitna u sva tri pokušaja, ali nekada nije odlučivao sam o svojoj budućnosti, nekada, pak, nije bilo načina da izađe iz ugovora sve dok protekle sedmice nije “zagrizao”, otputovao na Kipar I u dobroj meri izdejstvovao slobodu u Apolonu iz Limasola.

- Bio je ovo treći, najuspešniji, zapravo srećni pokušaj da dođem u Partizan. Prvi put smo kontaktirali u junu 2016. godine, tada sam pregovaro sa Ivicom Ilievim, međutim, nisu nam se putevi ukrstili, Radnički me je prodao danskom Arhusu i bio je to takođe dobar potez za moju karijeru. Pregovarali smo I minulog januara, bilo je takođe blizu, razgovarao sam sa Ivicom Kraljem ovoga puta, ali je epilog bio isti i sada se konačno sve poklopilo.

U Humskoj iz trećeg puta

Sva tri puta želja Jovanovića nije bila sporna, jer je “partizanovac” od malena i smatrao je to ispunjenjem dečačkog sna.

- Te 2016. godine je Radnički dobio dobar novac od mog transfera, a i gledao sma da izađem u susret klubu, jer sam u Nišu bio sjajno tretiran, tim pre što sam dete Radničkog. Protekle zime, pak, predsednik Aplona nije želeo da me pusti, kao ni sada. Bio sam tri godine na Kipru, bio jedan od najboljih igrača u Apolonu, osvojili smo titulu, pa sam proglašen za najboljeg fudbalera lige. Imao sam autoritet u svlačionici i zato nije želeo da me se odrekne Međutim, ovoga leta sam insistirao na transferu, video sam se sa predsednikom kluba i to je, čini mi se, sve preokrenulo. Uspeli smo konačno, uz pomoć Partizana takođe i Kralja koji je insistirao da dođem u Partizan. Svi su zadovoljni u priči, to je najbitnije.

Karijera golmana je živopisna – Srbija, Danska, Španija, pa Kipar i na kraju povratak kući.

- Ponikao sam u Radničkom iz Niša, još kao kadet sam prešao u Rad i to je bio pravi potez, jer je klub sa Banjice tada imao sjajnu školu fudbala, uz Partizan najbolju u Srbiji. Nisam mnogo igrao u prvom timu, tek nekih 12 utakmica i odlučio sam da se u 21. godini vratim u Niš. Imao sam neverovatnu sezonu, dobio poziv reprezentacije, zvao me Partizan I još nekolicina klubova, ali sam se obreo u Danskoj i nisam pogrešio. Posle tri godine sam prešao u špansku La Ligu, u Uesku, koja nije veliki klub, no, značilo mi je to iskustvo. Bio sam i na pozajmici u Deportivu iz La Korunje da bi me put na kraju odveo na Kipar, u Apolon u kome sam uživao. Generalno, mnogo je iskustva, to me čini boljim.

Adaptacija u Španiji je bila teška zbog jezičke barijere.

- Trebalo mi je nekoliko meseci da se priviknem, jer nisa,m govorio španski, a niko u klubu nije znao engleski, Imao sam samo Rajka Brežančića uz sebe, ali je na terenu za golmana ta komunikacija jako bitna. Kanije sam progovorio španski i sve je bilo mnogo lakše. Period u Danskoj i na Kipru ću pamtiti kao najlepši u dosadašnjoj karijeri. Za tri godine u Danskoj sam prošao mnogo, sazreo, postao čovek, što naš narod kaže, a verujem da ću tako ubuduće pričati i o Partizanu. Ovde adaptacija neće biti problem, znam dobro nekoliko igrača. Moja zemlja, jezik, klub, privikavanje je ekspresno...

Dečački san i želja za pritiskom me vratili

Upitan šta ga je motivisalo da dođe u Humsku, u vremenu kada ta odluka za igrače i nije baš laka, Jovanović kaže:

- Činjenica je sve što govorite, još sam u Apolonu imao tri godine ugovora, komforan položaj... Ali, to je bio moj dečački san, kao dete se opredelite za koga navijate u Srbiji. bio sam uvek naklonjen Partizanu I želeo sam to da ispunim. Uz to, lično volim pritisak i to je možda i ključna stvar zašto sam u ovom momentu želeo da dođem. Tamo mi je bilo lagodno, svi su me voleli i u klubu i u gradu, nisam imao potrebu za odlaskom, no, imam potrebu za takmičarskim pritiskom i smatram da sam neko ko može da pomogne Partizanu u ovom trenutku. Naravno, teren je ogledalo svega, ali imam i samopouzdanje i iskustvo iza sebe i mislim da je ovo pravi trenutak za mene I Partizan, bolji nego te 2016. godine.

Ističe Jovanović da mu nije bilo lako da prati turobnu sezonu crno-belih u kojoj su završili kao četvrti tim na tabeli Superlige.

- Nije bilo svejedno, da se ne vraćamo šta se sve izdešavalo. Ipak, samo u Srbiji je katastrofa kada niste najbolji u fudbalu. Ako dva najveća kluba Partizan i Zvezda izgube, to je strašno, a svuda u svetu je normalno. Pogledajte sezonu Liverpula, recimo, pa na Kipru ima pet ekipa koje su stalno u trci,m svako svakoga može da dobije. Dešava se naprosto... Moramo zato sve da ispravimo, da naučimo lekciju, zaoravimo prošlu I stavimo fokus na narednu sezonu. Jasno je da je Partizan veliki klub, da ne sme sebi da dozvoljava neke stvari, pogotovo ne dve godine zaredom. Vidim nas zato naredne godine u borbi za vrh, u Superligi i Kupu, dobre u Evropi, u grupi Lige konferencije. Svaki igrač koji je ovde ili dolaz O navijačkom opredeljenju jednog Nišlije, ima obrazloženje...

- Partizanovac sam od detinjstva, ali iskreno da kažem-Nišlija sam i imam ogromno poštovanje i prema Radničkom, tamošnjim navijačima, tamo sam fudbalski prohodao, ali Partizan je taj klub koji je u srcu, moj klub u kome sam želeo želeo da ostvarim dečački san.

Objašnjavajući zbog čega je odabrao crno-bele, Jovanović se dotakao i kiparske lige, napominjući da ljudi imaju predrasude, ali da nije nimalo laka.

- Rekoh već, imao sam tamo sve, siguran status, ugovor, sjajne uslove u klubu i gradu, bio voljen, čak sam kupio sam i stan, liga je vrlo dobra, iako ljudi nekada spekulišu o tome. Tamo naprosto nema igrača sa Kipra, već svaka ekipa ima 20 stranaca iz svih delova sveta i to ne starih igrača, mahom su to momci između 26 i 30 godina. Zato je liga dobra, pogotovo plej-of, to je moje mišljenje. Imao sam i sam predrasude kada sam došao iz Španije da to nije neki nivo, ali sam se prevario. Skoro sam o tome baš diskutovao sa Nenadom Tomoviće, koji brani boje Larnaka i on kao bivši igrač Serije A tvrdi isto – nije laka liga.

Teško mi je palo što nisam bio na SP u Rusiji

Ne želi Jovanović da se poredi sa preostalim golmanima u timu, Nemanjom Stevanovićem i Aleksandrom Popovićem, smatra da nije kolegijalno, već svoj put u Humskoj vidi drugačije.

- U svakom klubu imate konkurenciju, bio slab ili jak, uvek se neko bori za mesto, takav je fudbal jednostavno. Da su oni otišli, neko drugi bi došao... Sve je to normalno, imam samopouzdanje, ne poredim se nikada sa drugim golmanima, jer nije kolegijalno, Partizan me je i te kako hteo, to je i prevagnulo, zato sam prihvatio poziv, Postoje ubeđenja da mogu da pomognem i želim da ih opravdam.

Jovanović je za reprezentaciju Srbije odigrao samo jedan meč, potajno se nada da bi mogao u budućnosti da “podeblja” cifru nastupa.

- Nažalost, odigrao sam samo jedan meč za Srbiju i to protiv Ukrajine. Moje neko mišljenje još od ranije je da sam mogao da imam više mečeva u reprezentaciji, ali dobro... Bio sam član nacionalnog tima više od tri godine, prošao sam kod Slavoljuba Muslina ceo kvalifikacioni ciklus za Svetsko prvenstvo u Rusiji i na kraju se nisam našao na spisku putnika, što mi je palo neverovatno teško. Bilo mi je krivo što nisam deo tima u Rusiji, jer sam bio pre toga, no, shvatio sam da je to život i da moram da prihvatim odluku. Čitam sada da sam se vratio da bih se domogao A selekcije Srbije, ali da budem jasan – moj izbor je prvenstveno Partizan, moj naveći motiv. Sve preko toga je dobro došlo. Ako se desi-superm ako ne nema problema, moja ambicija je da se nametnem pre svega Partizanu.

Završio dva fakuleteta

Primiteli smo tokom razgovora da Jovanović ne odgovara “šablonski”, uobičajenim floskulama, da je izuzetno rečit. Razlog verovatno leži u činjenici da je završio dva fakulteta, da nije zapostavio obrazovanja zarad profesionalnog sporta.

- Prvo sam završio zubotehničku školu u Beogradu, danas je taj smer jako popularan, dobro ljudi zarađuju, potom sam upisao i završio Fakultet sporta i fizičkog obrazovanja (DIF, prim, aut), kao fakultet za menadžment u sportu. Nije bilo lako uskladiti tada, pogotovo na DIF-u u prve dve godine, jer ima mnogo prakse, a uz to imaš trening, juriš sa jednog na drugi kraj grada. Još ideš autobusom, mežutim, u tim godinama I ne osećaš, sada zapravo vidim pravu sliku tog izazova. Ali nisam želeo da idem vanredno, jer smatram da se tako gubi put prave škole – zaključuje Aleksandar Jovanović.

(Telergaf.rs)