Remont Partizana je neophodan: Crno-belima potrebno bar 5 pojačanja, ali i novac da ih dovedu

Tim Partizana vapi za rekonstrukcijom, podizanjem nivoa kvaliteta, jer je proteklu sezonu okončao na poraznoj četvrtoj poziciji, dok klub u prethodne četiri godine nije osvojio nijedan trofej. Međutim, okolnosti su takve da će čelnici kluba, i sami pritisnuti naletima opozicije, morati da se “rastežu” između želja i mogućnosti kako bi sklopili kockice za naredno takmičenje, kako u Superligi, tako i u kvalifikacijama za Ligu konferencije.

Jednostavnije rečeno, u nedostatku novca klub će morati da nađe način i proda neke od prvotimaca, što je pre moguće, kako bi se rešio visokih plata, ali i otvorio mogućnost za angažovanje pojačanja.

Preporučujemo

Četiri pozicije su primarne, nije isključeno da ih bude i pet, ali opet ponavljamo, mnogo zavisi od izlaznih transfera. No, krenimo redom.

GOLMANI POD LUPOM

Pokušaće Partizan ovoga leta da promeni gotovo sve opcije na golu, da pokuša u narednoj sezoni sa drugim rešenjima, ali je preduslov za to da Aleksandar Popović i Nemanja Stevanović nađu inostrane angažmane, jer obojica imaju još godinu dana važećih ugovora, koji ih praktično štite.

Foto: MN Press

Nismo se s razlogom dotakli Milana Lukača, kome ugovor ističe ovog leta, jer bi iskusni čuvar mreže mogao čak i da ostane i to u ulozi koju je imao i do sada, kao ispomoć mlađim kolegama, no, ni ta odluka još nije doneta.

Što se opcija tiče, Partizan prati nekoliko golmana, od Aleksandra Jovanovića iz APOLON-a, preko Dragana Rosića iz Radničkog iz Niša, sa jasnim problemom da dvojica čuvara mreže imaju važeće ugovore (što iziskuje obeštećenje), a na “talonu” već ima Filipa Kljajića, koji je od rastanka sa Novim Pazarom i trenirao sa crno-belima.

Dakle, sve opcije su igri, dosta zavisi od novca, dosta i od statusa aktuelnih golmana u timu, jer angažovanje novajlija, a da aktuelni čuvari mreže ostanu – nema nikakvog smisla.

Foto: MN Press

MAKAR DVE POZICIJE U ODBRANI

Štoperska pozicija će takođe biti tema razgovora u Humskoj, jer postoji želja da se i tu promene neke stvari. Da odmah raščistimo, najsigurniji igrač u odbrani je u ovom trenutku mladi Mihajlo Ilić, koji će u narednoj sezoni biti i projekat kluba i bonus igrač. Sve ostalo u štoperskoj liniji je – podložno promenama, pošto je pozicija okarakterisana kao, blago rečeno – kritična.

To znači da će Igor Duljaj verovatno potražiti novo rešenje, a target je, kako se to može čuti – levi štoper, fudbaler koji se bolje služi levom nogom. I tu postoji nekoliko “caka”, pre svega sa važećim ugovorima Siniše Saničanina, koji je prvi “tip” za prodaju, te Igora Vujačića i Svetozara Markovića, čija pozicija je nešto lagodnija.

Drugi problem je činjenica da Partizan, zbog popunjenog broja stranaca, mora najpre da gleda pojačanja sa srpskim pasošem, bilo iz domaće lige, bilo iz inostranstva. Uz to, kao i u slučaju golmana, mora da otvori prostor za angažovanje igrača, jer gomilanje pozicije pored već četiri aktuelna štopera je kontraproduktivno.

Foto: FK Partizan

Isto važi za poziciju levog beka, gde se, doduše, otvorio prostor odlaskom Slobodana Uroševića u Aris iz Limasola. Partizan na tom mestu trenutno ima Zlatana Šehovića, ali će ipak potražiti nekoga ko može da bude nosilac igre, po mogućstvu sa srpskim pasošem.

Nije isključeno da klub, ako se otvori nekakva povoljna opcija, posegne i za desnim bekom, bez obzira što su tu još Aleksandar Filipović i Marko Živković.. Uslov je, naravno, da neko od njih prvo napusti klub, što baš i ne deluje realno.

MANEVAR KRITIČNA TAČKA

Vezni red je posebno kritična tačka. Gledajući čak i laički. Prosečnom navijaču je jasno da Partizan nema potrebnu brzinu na tom delu terena, da se oslanjao na sporije fudbalere i silno patio u jačim mečevima. Sem Kristijana Belića, koji ima potrebnu brzinu, ima i agresiju, doduše često neartikulisanu, crno-beli nemaju adekvatna rešenja.

Ljubomir Fejsa je već otišao, Partizan ima nameru da se reši i Hamidua Traorea i Patrika Andradea, što zbog činjenice da nisu pokazali puno (ovaj drugi ama baš ništa), što zbog visokih plata. U njihovom slučaju se takođe nameće pitanje koliko je to izvodljivo, jer imaju ugovore na još dve godine i pitanje je da li na bilo kom drugom mestu mogu da dobiju novac koji trenutno zarađuju, odnosno da li sami igrači žele da napuste klub zbog te činjenice.

Foto: partizan.rs

Tako je, uz pomenutog Belića, ostao još pozajmljeni Andres Kolorado, koji je takođe u "drugoj sporohodnoj" brzini, iako može da završi posao u domaćem takmičenju. Dakle, neophodna je sveža krv, igrač koji će doneti balans, brzinu, snagu, agresiju. Ne treba, naravno, zaboraviti ni mladog Mateju Stjepanovića, dete iz škole, koji je debitovao na nedavnom meču sa Voždovcem i pokazao, i tada i zimus na pripremama, da i te kako može da pomogne, jer je Partizanov DNK - obučen, hrabar, igrački drzak...

ORGANIZATOR IGRE

Pozicija koja je takođe označena kao prioritet je – ofanzivni vezni, srpski rečeno “desetka” iliti organizator igre. Reći će neko: ali tu je Bibars Natho i to je činjenica, ali koliko je Izraelac zapravo sposoban da u 35 godina igra na visokom nivou.

Intelektualno bi mogao još deset godina, jer vidi sve ono što niko na terenu ne vidi, poseduje i dalje vrhunski pas, predviđa situacije, ali sve to mahom – u mestu. Fizički - Izraelac u četvrtoj deceniji može da rešava manje mečeve, ali je u težim mahom u ogromnim problemima, jer nije u stanju da ispoštuje tranziciju, niti da pokrije prostor.

Foto: FK Partizan

Zato crno-beli imaju nameru da angažuju fudbalera sličnih igračkih karakteristika (ako je to moguće), ali trkački sposobnijeg, dok bi Natho praktično bio ispomoć sa klupe, doprinoseći iskustvom, lucidnošću, pa i savetima mlađim saigračima.

Postoji mogućnost da crno-beli posegnu i za još jednim napadačem, drugačijih karakteristika od onoga što donosi Rikardo Gomeš, kome će, za početak, ako se dve strane dogovore, biti priključen mladi Matija Popović (traže ga mnogi evropski klubovi).

Nije isključeno da, recimo, i Rikardo poželi da ode (stekao je uslov po isticanju aneksa o kome smo pisali), pa da se plan sa napadačkom pozicijom u potpunosti aktivira. Ali je teško poverovati da će Gomeš uopšte razmišljati o toj opciji, jer u 32. godini platu od 600.000 evra godišnje, plus 300.000 evra kroz bonuse, koliko zarađuje u Humskoj, ne može da dobije nigde, sem u Partizanu, bez obzira na sjajnu statistiku dve godine zaredom.

Foto: Nikola Tomić

RIZIK ILI PROPAST?

Podsetimo, u letnjem prelaznom roku ugovori su ističu samo Ljubomiru Fejsi, koji je već napustio klub i Milanu Lukaču, svi ostali su vezani za crno-bele i to je ono što bi u velikoj meri moglo da naruši plan za tekuće leto, sem ako čelnnici ne shvate da je remont neophodan. Neke stvari su učinjene ishitreno, neki ugovori produžavani, a da naprosto nije trebalo i to su činjenice koje Partizan trenutno drže između želja i mogućnosti.

Šta je realno, šta nije, brzo će biti jasno, ali je isto tako činjenica da nema mnogo vremena za manevrisanje, jer pripreme počinju naredne sedmice, za tili čas je i sezona pred vratima.

Crno-beli mogu da preuzmu rizik i ostanu sa postojećim kadrom koji je sezonu okončao na četvrtoj poziciji, ne bi bilo prvi put da se iskoristi termin “popunjeni smo na svim pozicijama”, ta floskula primenjena u praksi je na kraju i koštala klub plasmana, prilike da se bori za Ligu šampiona i nekoliko miliona evra koji znače egzistenciju.

Ali isto tako u Humskoj moraju da budu svesni da se najveći rival Crvena zvezda dobrano pojačao za Ligu šampiona i tek će verovatno, da će to učiniti i TSC i Čukarički, jer su otišli stepenik više i svesni su prilike koja im se pruža, kao i Vojvodina koja je u naletu poslednjih godinu dana.

Ukoliko se ponovo bude išlo linijom manjeg otpora, posledice po Partizan, koji je već u nebranom grožđu, mogle bi da bude nesagledive.

(Telegraf.rs)