Dovodimo 5-6 igrača, nećemo u Loznici igrati SL: Matijašević o planovima Čuke, novom stadionu, meču sa Zvezdom

Početna tačka svakog uspeha je želja, rekao je jednom čuveni američki pisac Napoleon Hil, a u Čukaričkom je ta želja, koja je rasla tokom cele sezone, bila tolika da je na kraju jednostavno morala da se prelije na uspeh!

Uspeh u vidu istorijskog rezultata i najmanje plasmana u grupnu fazu Lige konferencije, po prvi put u istoriji kluba. Može to da bude i Liga Evrope, čak i Liga šampiona u nekim najluđim snovima, ukoliko se na kraju prestigne TSC i izbore kvalifikacije u poslednjem kolu.

Rasla je u Čukaričkom, a najviše u glavi sportskog direktora Vladimira Matijaševića, i ta želja da njegov klub u jednom trenutku razdvoji Crvenu zvezdu i Partizan. Govorio je o tome "pažljivo" u javnosti poslednjih nekoliko godina, nešto smelije u neformalnim razgovorima tokom letošnjih priprema na Bledu - znajući čime raspolaže.

I on, ali i svi u klubu, iza sebe su imali period koji je obeležio težak rad, posvećenost poslu kojim se bave i ta odlučnost da daju sve od sebe za istorijski rezultat. Na kraju su uspeli, dobili su ono za šta su su "krvarili."

- Pričao sam dve-tri godine unazad da "želimo, želimo, želimo" da razdvojimo večite. Devet godina sam ovde i mislim da je Čukarički napravio jedan brend izlaska u Evropu, forsiranja mladih igrača, prodaje... Naravno da je ovaj uspeh i lična satisfakcija, zajedno sa ljudima iz kluba, Draganom Obradovićem, sada Goranom Grkinićem, Dijanom Petrović i svim ostalim zaposlenima. A najviše sa igračima i stručnim štabom - počeo je Matijašević intervju za Telegraf i nastavio:

- Ono što smo zacrtali u junu prošlog leta, kada je došao novi šef stručnog štaba, smo na kraju i ispunili. Kolo pre kraja Superlige, treće mesto nam je zagarantovano. Imamo mi šanse i za drugo, ali nije realno. Imamo finale Kupa, i jednostavno ove godine imamo sigurnu Ligu konferencija. Imaćemo jedan meč za Ligu Evrope i mislim da za ovu godinu, ovih devet koliko sam ja tu sa malim pauzama, može da kaže da je istorijska posle onog Kupa koji smo 2015. osvojili. Imali smo mi skoro svake godine Evropu, ali smo zaustavljani u kvalifikacijama.

- Sada se srpski fudbal izborio za neke povlastice, najviše zahvaljujući Zvezdi i Partizanu, ali i nas ostalih koji smo bili tu (Vojvodina, Radnički, TSC...) koji smo bili tu i pomalo donosili. Naravno, večiti su najviše doneli, te smo ove godine uspeli da obezbedimo grupnu fazu. I, ono što je važno, uspeli smo da razdvojimo Zvezdu i Partizan - što sam govorio poslednjih godina da nam je velika želja. Ne samo mi, već i TSC, što znači da se pomerilo nešto u srpskom fudbalu.

Došao je Matijašević 2014. godine na Banovom brdo, dobio je poziv od Dragana Obradovića da mu pomogne da napravi moderan i stabilan klub i uspeli su u tome. Nedugo po dolasku, Brđani su osvojili taj Kup pobedom protiv Partizana u finalu (1:0). Ipak, stiče se utisak da je jesen u Evropi i neka vrsta lične satisfakcije i kruna rada kada je u pitanju direktor Čuke.

- U Čukaričkom svakako jeste. Osvojili smo Kup 2015. godine, igrali smo neke bitne mečeve u Evropi, kao što je onaj protiv Gabale kada smo nesrećno ispali. Može se reći da je ovo jedan od njavećih uspeha. Međutim, ja najveću satisfakciju doživim kad dođem kući i shvatim kakvu podršku dobijam za to što radim. Od supruge Olivere, sinova Filipa (15) i Luke (14) koji takođe igraju igraju u Čuki, i najmlađeg Relje (7) koji će od leta da im se pridruži. Nije lako u ovom poslu, potrebno je dosta odricanja, i ta podrška koju imam od najuže porodice u kumova me gura napred i daje mi snagu. Na kraju je ta satisfakcija i njihova, jer znaju kroz šta sam sve prošao - čuju se emocije u rečima Matijaševića koji nastavlja:

- Moj najveći uspeh lično je Liga šampiona sa AEK-om iz Atine. Ali ovde je drugačije, jer je AEK veliki klub u Grčkoj, a Čukarički nije bio veliki u Srbiji dok ga Dragan Obradović nije preuzeo na ispadanju iz druge lige. I korak po korak gradio je sve, uz pomoć Zorana Popovića, Vladana Milojevića, Milana Lešnjaka, Đorđa Aćimovića, Igora Matića, Nenada Mirosavljevića, Nikole Trbojevića, pa i Mihajla Jurasovića koji je je skrenuo pažnju na Čukine klince s kojima je igrao LŠ.  Ali bukvalno svim trenerima treba odati poštovanje zato što je Čukarički danas to što jeste. Ima dosta imena, ali se bojim da nekoga ne preskočim. Nabrojao sam direktore škole, trenera Milojevića koji je napravio veliki uspeh i kroz lično prijateljstvo sa Obradovićem.

"TSC-u mogu sada da čestitam na drugom mestu, ovo su dva razloga zašto igramo finale Kupa na Marakani"

Bio je Čukarički u egalu sa TSC-om dva kola pre kraja, trebale su im dve pobede i jedan kiks rivala za to drugo mesto, ali su na kraju Brđani ti koji su se okliznuli protiv Voždovca u nedelju veče - polse gola koji su primili u 90. minutu.

- Najmlađi sin mi u nedelju veče kaže "Kako niste pobedili Voždovac?" Pa i Real i Mančeste siti negde izgube, Zvezda je igrala nerešeno u Kragujevcu... Meni je žao što ovo moram da kažem, ali mislim da je rezultat meča u Novom Sadu i remi Partizana kojim smo zvanično obezbedili TOP 3 uticao na igrače. To je njihova greška. Ja poslednjih par kola nisam razmišljao o trećem mestu, već o tome da se sa TSC-om borimo za drugo. Do mečeva u nedelju veče smo imali isti broj bodova. Mi imamo još jednu utakmicu, kada pogledamo možda i možemo da budemo drugi, ali TSC je igrom i načinom kako su igrali zaslužili drugo mesto. Ne mogu da grešim dušu, moram da budem realan, bolje su igrali i od nas i od Partizana. Mi imamo individualni kvalitet i iskustvo, ali oni su lepše igrali. I verovatno već sada mogu da im čestitam to drugo mesto.

- Svi bismo mi voleli da igramo Ligu šampiona ili Ligu Evrope, ali treba biti realan. Možete da dobijete neki Ajaks, Dinamo Kijev... Nije realno da kažemo da ćemo da ih prođemo. Mislim da je LK po meri jer možemo da uzmemo neki bod, možda i da izborimo proleće ako bude sreće na žrebu. Ja sam realan čovek. Šta će, Čukarički i TSC da igraju LŠ? Daj Bože da se desi jednog dana, lepo je igrati, ali hajde da budemo realni.

Pre tog poslednjeg kola, Čuku očekiuje i finale Kupa. Prilika da se na Brdo donese drugi trofej u istoriji. Međutim, s s druge strane terena je najteži rival - Crvena zvezda.

- Jasno je ko dan ko je favorit, ali to je, opet, jedna utakmica. Mada mi imamo određenih problema. Evo, u nedelju veče je gospodin Minaković (glavni sudija meča sa Voždovcem) dao Sisoku dva žuta kartona. Moram da prokomentarišem. Prvi karton, za taj start, nestvarno mi je da sudija tog kalibra glumi autoritet na strancu. Opomeni ga. Možda i jeste karton, ne žalim se. Opomeni ga. Ovako je pokvario četvrtak i derbi. Nama je Kovač povređen, Sisoko ne igra, Lučić, Pankov i Popović ne mogu da igraju zbog ugovora sa Zvezdom. Ne kažem ja da to sudija treba da zna, ali... - žali Matijašević i nastavlja:

- Na krajeva, skupićemo redove, borićemo se na punom stadionu. U jednoj utakmici sve je moguće. Zvezda je apsolutni favorit. Mi smo sa njima odigrali dva meča na Marakani i primili smo sedam golova. Mene je apsolutno sramota toga, ja to moram da kažem. Mora i moje igrače da bude sramota. I ovde smo izgubili 2:0, devet golova primili, to je za mene ponižavajuće.  Želim da momci sada odigraju dobru utakmicu, ako uspemo nešto to će biti abnormalan uspeh. Opet, ako ne uspemo, iza sebe imamo finale Kupa, Ligu konferencija ili, daj Bože, Ligu Evrope.

Veliku pažnju privukla je odluka Čukaričkog da finalni meč igraju baš na Marakani, a Matijašević je odlučio da objasni tu odluku kluba kada je pitanju slaganje sa predlogom srpskog šampiona.

- Znate koja je razlika da li se igra na stadionu Zvezde ili Čukaričkog? Na Marakani će biti 30-40 hiljada ljudi, a na Banovom brdu tri do četiri hiljade Zvezdinih navijača. Naših nema, doći će možda 500-1.000. Igrali smo mnoge utakmice, pa ništa. Pristali smo iz dva razloga da igramo na Marakani. Jedan je da bude dobra atmosfera i da se pošalje lepa slika. Drugi razlog su razgovori oko Radovana Pankova koji će ostati kod nas u budućnosti i Vladimira Lučića koji će se vratiti kod nas ako ne ostane u Zvezdi. Tu su oni nama izašli u susret. Nismo sigurno to zbog zarade odlučili.

"Sa Kerkezom smo pričali u decembru da li da ostane, drago mi je što se Vojvodina vraća jer je brend srpskog fudbala"

Izgleda sada sve bajkovito kadaje u pitanju Čukarički i plasman u Evropu. To bi moglo da bude začinjeno i trofejom, ali ne tako davno, tokom zimske pauze, Brđani su bili u teškoj situaciji. Zaostajali su pet bodova za TSC-om i osam za Partizanom, nije nešto štimalo ni na pripremama (četiri poraza), odlazak trenera Dušana Kerkeza je bio već viđen, ali na proleće je viđena neverobvatna energija i prekretnica kada je u pitanju Čukina sezona.

- Redovno smo razgovarali i od te prve utakmice, gde smo u Subotici pobedili u finišu, a zatim i protiv Kragujevca gde smo trebali da izgubimo. Izjednačili smo na 2:2, ja sam već krenuo kući kad je Docić dao gol za 3:2. Tu smo malo dobili na samopouzdanju, usledili su ti razgovori sa šefom stručnog štaba... Znate šta, nije lako trenerima u Srbiji. Kada pogledamo, jedina tri trenera koji su ostali jesu Lazetić, Kerkez i Joksimović iz Kragujevca. I sva tri trenera su napravili uspeh. Ali iza tih ljudi stoje klubovi. TSC je klub koji je faktički privatan, Radnički je doveo nove ljude, gospodina Konatara i Slavka Perovića. Igraju lep fudbal, pravo su osveženje. Mi smo tu gde jesmo, privatan klub.

- Mislim da trenerima treba dati šansu. Priznajem da sam i ja taj koji "seče glave" kad nema rezultata. Ovaj klub živi od Evrope i prodaje igrača. Jednostavno je tako. Mi ne možemo da zadržimo trenera kad nema uspeha. Mi smo sa Dušanom u decembru, nema šta da lažem, pričali da li treba da ostane ili ne. Pa smo u njegovom stručnom štabu napravili rokade da bude bolje. Zbili smo redove, Docić se vratio iz povrede, takođe i ostali. Čak mislim da smo se dobro i pripremili. To što smo gubili na pripremama... Pa, jednom prilikom je Nenad Lalatović ušao na naš trening, zagrlio Kerkeza i rekao mu je da je osvojio Kup u sezoni kada je poražen na svim mečevima tokom zimskih priprema.

Ključne utakmice bile su one sa Partizanom i dve pobede u svega nekoliko dana. Doduše, taj prvi meč doneo je nemile scene, prekinut je sredinom prvog poluvremena zbog odluke crno-belih da ne igraju, te je nastavljen tek naredne sedmice.

- Iskreno su bile ružne scene. Da budemo realni, mi smo svima tada izašli u susret. I Partizanu i FSS. Srpskom fudbalu, na kraju krajeva. Da smo se žalili, imali smo realne šanse za zelenim stolom zbog propozicija. Meni je žao igrača Partizana i što se dešava tamo. To je, posle Zvezde, naš najtrofejniji klub. Kada već nisu mogli da budu prvi ili drugi, možda je i bolje što su četvrti. Imaju najbolji koeficijent da još jedna srpska ekipa uđe u grupnu fazu u Evropi. Ja to kažem zbog dobrobiti našeg fudbala. Sigurno da bi nama ostalima bilo mnogo teže, kao i Vojvodini koja će krenuti od drugog kola.

- Što se tiče utakmica sa njima, to smo dobili na individualni kvalitet. Na grupu, a da iskoči pojedinac. To nam je samo podiglo samopouzdanje da do kraja završimo posao. Ne sećam se da je ista ekipa u tri-četiri dana pobedila Partizan, mislim da se nije desilo. Ali mislim da smo ih uhvatili u fazi kad su u velikoj krizi. Za mnoge je iznenađenje to što se dešavalo u Humskoj. Međutim, svakako najveće treba da bude za one ljude koji su iz Partizana i koji navijaju za Partizan. Mi se bavimo našim klubom. Meni je drago što se Vojvodina vraća. Ona je brend srpskog fudbala i ljudi koji je vode su gospoda. Videli smo u ove dve-tri utakmice što smo igrali. Voša je veliki klub i mora da se vrati na velika vrata. Ove godine su stabilni. Pomrsili su račune Partizanu, Zvezdi uzeli bod i izgubili u nadoknadi vremena, nerešeno sa TSC-om... Oni su kiksnuli na tim manjim utakmicama, inače bi oni bili sa nama u borbi.

"Ako nećete da igrate, nema veze - izgubite"

Čuka je i protiv Voše igrala jedan specifičan meč koji je prekinut, pa nastavljen dan kasnije. Nevreme je prekinulo susret polufinala Kupa u Novom Sadu, pri rezultatu 2:0 za Brđane, a na kraju smo gledali novi meč i trijumf Beograđana rezultatom 1:0. Nije Matijaševiću bilo pravo to što se dešavalo, kada su njegovom timu oduzeli dva gola, i naravno da je imao reakciju koja je privukla veliku pažnju.

- Reagovao sam kako mislim da bi svaki sportski radnik reagovao. Nisam se ja ljutio na Vojvodinu. Ili Džajića i Nedimovića. Ljutio sam se jer pravilo tako. Ja pravila ne znam, nisam čitao. Ljudi onda kažu što nisam čitao. Pa, gde još direktor čita o pravilima o prekidu meča? Imaju ljudi koji to rade. Naša direktorka Dijana je odmah znala i ona mi je rekla da se ponavlja. Meni je to skandalozno. Zašto? Ako u prvenstvu padne kiša i dođe do prekida, utakmica se nastavlja. Ako u Kupu padne kiša i prekine se, onda se igra nova.

- Ima tu stvari koje nisu iste, ali ovo je nevreme. Mora da se promeni. Je l' ima to u UEFA? Nikog nisma krivio, ali je to veliki propust. Mogla je Čuka bez Evrope da ostane. Ali nije samo u pitanju Čukarički, desiće se i drugima. Kakvu poruku šaljemo, onda niko neće uložiti u naš fudbal. Mi treba da idemo kao tome da bude privatizacije, da stranci nulože. Ko će ovde da uloži? Dok ne napravimo stadion, ne rešimo te stvari, možda negde ne budemo stranci. Doći će da ulože. I da se ovi propisi promene.

Na pitanje kako su se sami igrači osećali u Novom Sadu, Matijašević je rekao:

- Nikako, ali eto! Sutradan smo držali sastanak i rekao sam im da oni odluče. Ako nećete da igrate, nema veze - izgubite! Znam da je vama najteže. Jedna se prekine, nastavite. Druga se prekine, nastavite. Igrači su izneli najveći pritisak, sa nama nekolicinom što "jurimo." Ali svi u klubu su jako bitni. Svako radi svoij posao i samo tako možemo da funkcionišemo.

"Čukarički će Evropu igrati u Loznici, Superligu na Banovom brdu, novi stadion će imati 7.000-8.000 mesta"

Kada je već pomenuo stadione, interesovalo nas je i šta se dešava sa onim na Banovom brdu, odnosno gde će Čuka igrati Evropu i domaće prvenstvo. Telegraf je, doduše, prvi i pisao da Brđani ciljaju ka Loznici, što je i sam Matijašević potvrdio.

- Zajedno sa Goranom Grkinićem sam obišao stadion u Loznici i hotele tamo. Ako bude sve u redu, to će biti Loznica. To je fudbalski grad. Žao mi je što su ispali iz druge lige. Stvarno je stadion prelep, nadam se da će biti završen do avgusta. Mi ćemo prvenstvo, koje počinje 20. jula, igrati na našem stadionu na Banovom brdu. Pisalo se da se Čukarički seli zbog renoviranja stadiona. Da, Čukarički radi stadion, ali ćemo ga raditi po fazama. Krenućemo zapadnu tribinu, da vidimo kada će hibrid stavljati, pa onda još jednu tribinu. Biće to lep stadion, moći će i reprezentativne kategorije iz Saveza da igraju ovde. Mislim da će to biti stadion koji može da primi sedam ili osam hiljada, da na njemu može da se igra Evropa. Slagaću vas možda, jer se ne bavim time. Tu su Dragan Obradović i Dijana Petrović. Grkinić i ja smo više za sportski deo.

- Nama renoviranje tribina ne smeta, sve zavisi od toga kada ćemo stavljati travu. Ali očekujemo da ćemo polusezonu sigurno igrati kod kuće. Što se tiče Evrope, mi hoćemo Loznicu zbog terena i atmosfere. Tu je i Bosna, ljudi tamo vole fudbal. Kad smo mi igrali Kup u Loznici i ispali, na malom stadionu smo videli pune tribine. Nadam se da će i u našem slučaju doći mnogo ljudi da nas podrži, jer će Čukarički predstavljati srpski fudbal.

A ako ne bude moglo da se igra u Loznici?

- Nisam razmišljao! Šta nam ostaje? Stadioni Zvezde i Partizana? Nije dobro da se na njima igra. Da, mi smo igrali, ali kada ti dođu dve ili tri hiljade ljudi onda se ne vidi da imaš navijače. I igračima je lakše na malom stadionu kad vide da ima ljudi. Lakše je i lepše - kaže Matijašević i napominje da u infrastrukturu mora još da se ulaže:

- Država je za sada uradila ta tri stadiona (Loznica, Zaječar, Leksovac). Mislim da bi trebalo pomoći klubovima, FSS, država i sami klubovi... Evo na primer Vojvodina. prošle godine im igrao i Proleter, sada Mladost GAT, uvek dve ekipe na terenu. Nije to lako. Što se tiče tribina, to treba da se rešava. U Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu. Dosta stadiona treba uraditi i po meni trebalo bi da budu manji, alepši. TSC je to dobro uradio. Možda da je veći kapacitet zbog Evrope, ali možda će i moći. Dozvole kada je stadion nov. Što su bolji tereni, bolji je i fudbal. Izlaziće bolji igrači.

"Imamo konkretne ponude za Badamosija, dovodimo pet-šest igrača"

Pojačanja su nemonovnost Čukaričkog, ukoliko žele da budu konkurentni u Evropi. Ali i u Superligi koja bi trebalo da bude kvalitetnija nego ove sezone koja je na izmaku.

- Mi već radimo na tome da se pojačamo. Jedan od naših skauta je otišao u inostranstvo, odgledao četiri-pet jutakmica. Sada čekamo izveštaje. Nema šta da lažemo. Dovešćemo sigurno zadnjeg veznog kao što je Sisoko. U potrazi smo za štoperom u slučaju da Raša Pankov ode do kraja prelaznog roka. Špica jednog, možda i dvojicu, u zavisnosti ko ode. Verovatno i jedno krilo i možda desetku. Moramo pet-šest igrača da dovedemo ako hoćemo da uzmemo neki bod u Evropi. Pa da i u sledećem prvenstvu budemo konkurentni do kraja. Uvek bih voleo da štoper bude domaći igrač, on je taj koji priča i komanduje. Mada se sada baziramo i na strance. Danas su fudbalu su najviše bitni snaga i brzina. Mi i kod nas imamo majstore. Brzina je bitna u svakom timu, ne samo u Čuki. TSC je pokazao, doveli su Jovanovića, Ilića Cvetkovića... Đakovac je tu, Ratkov je pokazao kvalitet, ali Saša Jovanovič im je najviše doneo. Ima tu brzinu, osvaja prostor. Nam treba još malo te brzine. Imamo mi brze igrače, evo Ovusu je jedan od najbržih, ali to nije to iskoristio. Nadam se da će biti bolje u budućnosti. Biće odlazaka. Imamo konkretne ponude za Badamodsija i još neke mlađe igrače. Gledaćemo koliko možemo da kostur tima ostavimo, da se izborimo za neke bodove u Evropi.

Na pitanje da li Miloš Ninković, koji se letos dovodio u vezu sa Čukom, mogao sada da bude jedno od pojačanja, Matijašević je rekao:

- Sada nam ne treba. Može da se vrati da radi u klubu. Realno pričamo. On je pravi igrač, pravi dečko, ali je u godinama već. Ozbiljnim. Imamo i Milijaša ispred nosa (smeh). To su ti tipovi igrača, majstori.

Priznaje Matijašević da Čukarički gleda i ka domaćoj ligi. I kada su u pitanju transferi, ali i povratnici sa pozajmica.

- Ima nekoliko igrača koje pratimo. Već smo stupili u kontakt sa agentom jednog od igrača iz SL. Međutim, nije pošteno da sada pričam o tome. Verovatno ćemo vratiti Bojicu Nikčevića i Mitra Ergelaša sa pozajmice. Što se tiče Milutina Vidosavljevića, odigrao je dobru sezonu u Radničkom. Ima ugovor još godinu dana sa nama. Pričali smo neformalno, moramo sada i zvanično da sednemo. Da vidimo i njegovo razmišljanje, odigrao je dobru sezonu. Pričali su njegovi agenti da ima nešto iz inostranstva, možda hoće i da ostane. Mi smo uvek otvoreni, ponikao je ovde, Čuka je njegov klub, ali hoću da igrač bude srećan. Neću da dođe da ne igra ili da dođe da mora da igra. Toga ovde nema. Ovde ko dođe mora da se izbori da igrač.

Interesovalo nas je i kakva je situacija sa Brazilcem Ričardom Dos Santos de Almeidom, levim bekom koji je pred kraj prelaznog roka stigao u Čuku. Međutim, nije još debitovao.

- Znate kako. Kada dođe Brazilac od 19 godina koji ne zna jezik. Ne priča ni engleski ni sprski, sada mu malo Luka Stojanović pomaže. Imao je i povredu, nije lako. Čekaćemo ga, da vidimo na pripremama sad. Krenuće na pripreme, pa ćemo da vidimo da li je za nas ili ne. Ono što je naš skaut rekao, trebalo bi da jeste.Nikad ga nisam video uživo, ali sam rekao da dođe. Videćemo. Ovo vreme iza sebe je potrošio na adaptaciju. Ako je promašaj, moja je krivica. Ljudi generalno neće da preuzmu odgovornost, ja je preuzimam non-stop. U Savezu kada sam bio i kad smo ispali od Škotske, ja sam otišao. Pobeda protiv Norveške se brzo zaboravila, niko se ne seća da su Vlahović i Pavlović ušli u reprezentaciju. Tako je i ovde u Čukaričkom, niko neće da te drži ako radiš loš posao. Možeš jednom da ne odeš u Evropu, ali moraš da praviš budžet. Ne možeš da promašiš pet igrača. Ustvari možeš, ako na drugoj strani pogodiš 11, napraviš rezultat i prodaješ.

"U Srbiji prolaze bajke, uspeh se ne prašta"

Čuka od dolaska Dragana Obradovića u klub ima jasan cilj da forsira mlade igrače, a na pitanje kako izbalansirati tu mladost, iskustvo i kvalitet Matijašević je rekao:

- Generalno sam zadovoljan kada je u pitanju omladinska škola, mora još malo samo da se poboljša. Sa većinom trenera. Bitno nam je da izbace nekog igrača. Sigurno je da će neki mladi igrači igrati. Mi imamo Serafimovića 2005. godište koji je igrao već nekoliko mečeva. Matija Stojanović je 2005. i takođe je debitovao protiv Voždovca. Miladinović je 2003. i već je u rotaciji, igra mečeve. Drezgić je 2002. i sve je skoro igrao ovih šest mesecvi. Rogan je 202. i više mečeva je odigrao od Stevanovića na proleće. Kovačević je 2004. godište. On je više igrao prošle godine, sada je imao problema sa povredama i nesreću za njega da sve pobeđujemo. Tu je i Spasojević. Oni smo moraju da shvate da se nekad i čeka, da ne može svima da se desi kao Nikoli Petkoviću da odigra šest meseci za BASK, potom šest za Čukarički i da ode u MLS.

- Sećam se Roganovog i mog razgovora zimus? Pitao me je: "Direktore, šta da radim?" Rekao sam mu: "Ostaješ." I pogodilo mu se, pokazao je igrama da u budućnosti možemo da računamo na njega. Drezgić? Pa njegovi menažeri su me zvali i govorili "On ne igra zato što vi ne date." Kome ja ne dam? Evo mu trenera "dole", mora da zasluži da igra. kome sam ja ikad rekao da mora da igra? Kovačević ne igra, svi pričaju to je zbog ovoga ili onoga. Kada zaslužiš da igraš, onda niko ne može da te skloni. To je bilo sa Drezgićem, pa je među najboljima. Ko je lud da skloni igrača koji igra dobro? Ja eventualno mogu da zamolim trenera da nekog ubaci ako skauti dolaze da ga gledaju. Ali kada se borimo za život i drugo mesto, e to ne mogu. Ni za koga - ističe Matijašević i nastavlja:

- Ali znate kako, roditelji, ljudi okolo... niko ne voli uspeh. Uspeh se ne prašta. Gledam sebe. Pola ljudi će me vređati ili neće pričati sa mnom jer imam svoj stav i radim onako kako ja mislim da treba. Sa čovekom s kojim radim, radim onako kako smo se nas dvojica dogovorili. Nema tajne. Trajemo devet godina i radimo onako kako smo se prvog dana dogovorili. Šta je on, lud da sarađujemo devet godina ako nešto nije u redu?! Nego, ljudi su takvi, pričaju svoje priče i bajke, a to u Srbiji prolazi. Ovde se samo uspeh ne prašta. Sve ostalo...

- Ja ću da se borim protiv svakog kluba, ali meni je važnije da dođemo na neki veći nivo. Da svi jedni drugima čestitamo pobede. To je fudbal. Da se ne priča samo ko koga namešta. Namešta se utakmica? Pa isteraj ga iz lige. Svi pričaju o tome deset godina, a niko nikoga da izbaci. Evo, sada su došli novi ljudi na čelo Saveza, na čelu sa Draganom Džajićem i Branislavom Nedimovićem. Da se ne lažemo, njih dvojica su ljudi koji vode FSS i oni moraju da preseku.

Zna Matijašević i šta je potrebno da se popravi kada je u pitanju njegov klub.

- Moramo još malo lepše da igramo. Nije samo da se dođe ovde. Moram da dam primer Ovusua koji je kvalitetan igrač i mogao je mnogo više. Nije. Zašto? To mora sam da se zapita. Njegov kvalitet da pobegne jedan na jedan, on to ima. Videlo se to na nekim mečevima, protiv Tventea, Partizana, Vojvodine... Moramo da radimo, da dovodimo čiste glave, igrače koji hoće da napreduju, rade, sede na klupi ako treba. Nema ljutnje, ovde 25 momaka igra, konkuriše za mesto. Možemo da očekujemo sigurno neku dobru prodaju, što nam uvek treba ako hoćemo da radimo stadion i povećamo budžet i dovedemo bolje igrače. Mora igra da bude lepršavija i da se uzme bod za srpski fudbal.

"Kerkez je za sada miran, vidite šta je TSC uradio sa Lazetićem"

Da li će ti bodovi da se uzimaju možda sa novim trenerom ili sadašnjim Dušanom Kerkezom, Matijašević nije imao dilemu.

- Za sada je Kerkez miran (smeh). Sutra da dobije neku dobru ponudu, to mora da se sedne i razgovara. I kad nam nije išlo, i kad smo imali problema, mi smo razgovarali. S nekim možete da nađete zajednički jezik, sa nekima ne. Mi smo ga našli kad je najteže bilo. Kad su nas svi otpisali. Bio je svima bivši, ali verujte da mi nismo pričali o tome već o stručnom štabu. Da pojačamo, što je i on tražio. Doneli smo neku odluku i mislim da smo pogodili. Ekipa je na kraju izdržala sve napore.

Već je ranije Matijašević govorio da je Kerkez jedan od trojice trenera u SL koji su ostali celu sezonu u svom timu, te se razgovor nekako "prelio" na potencijalni problem sa strukom.

- Kad pogledam sve klubove, atmosfera u njima mora da bude zdrava. Moraju malo da istrpe trenere, ali isto tako i treneri treba da gledaju klub. Ne mogu samo platu da gledaju. Šta je interes kluba? Da li može taj trener da se izbori sa interesom kluba i pravi nešto? Koliko zna ili ne zna, to biraju direktori i vlasnici. Ja sam trenerom uvek pričam o pojačanjima, ali ne možete da dozvolite treneru da dovede 10 igrača. Taj trener može da ode posle tri meseca, šta ćete onda vi? Problem struke? Mislim da bi trebalo još bolje da bude, ali da imamo kvalitet -. imamo! Nije ni svaki klub isti, neko se snađe, neko ne snađe. Neko može da nosi breme Zvezde, neko ne može. Igrao sam u Zvezdi, znam šta je to. Kada izađete kroz tunel, onda se vidi da li možeš ili ne. Mi u Čukaričkom nemam opterećenje kada je u pitanju publika, ali imamo vlasnika koji želi uspeh i Evropu. On prebacuje na mene, ja na ostale, tako radimo.

- Kada je u pitanju struka, mora da se istrpi. Ali, opet, ponavljam - mi nekad ne možemo da istrpimo. Svaka čast TSC-u. Žarko Lazetić je došao, poslednje kolo prošle sezone su ostali bez Evrope, zadržali su ga i pokazali sada da se ipslatilo. Međutim, imaju ozbiljan priliv novca da to mogu. Prodaju igrače, tu su sponzori... Mi to nemamo, imamo samo prodaju igrača - jasan je Matijašević koji je prokomentarisao pitanje da li bi klubove trebalo ograničiti na dva trenera tokom sezone:

-  Ako su uveli pravilo da trener može da vodi samo dva kluba, meni je to nenormalno. A da klub može pet trenera. Tvrdim da se to Partizanu obilo o glavu. Ružno je menjati toliko trenera. Ako taj trener može da vodi dva kluba, onda i klub ne može da dovede pet. Ja sam tu na strani trenera. Ako klub može da zameni 10 trenera, onda i trener može da radi u 10 klubova.

Za kraj, potencijalno smanjenje lige i ukidanje bonusa su bili nezaobilazna tema.

- Uvek sam pričao da bih ja lično voleo da se liga skrati, jer će izaći još veći kvalitet. Što se tiče bonusa, a čitam izjave da li treba ili ne, ako ugasimo to pravilo plašim se da pojedini talenti ne nestanu. U Čukaričkom će igrati, to da bude jasno. Imamo primer Erakovića. Izborio se i pokazao kvalitet, ali da li bi dobio šansu da nije bilo pravilo oko bonus igrača. Kažu da ne igraju? Pa dobijaju neku minutažu.

(Telegraf.rs)