Partizan drži tanku nadu za Ligu šampiona: Rikardo slomio Radnički u Humskoj, crno-beli vezali treći trijumf

Prati Partizan ritam TSC I Čukaričkog, pobeđuje i nada se kiksu direktnih takmaca za drugo mesto, vredno kvalifikacija za Ligu šampiona, no, slaba je vajda, U Humskoj je tri kola pre kraja plej-ofa pao i Radnički 1923, koga su crno-beli savladali sa 2:1, posle prilično nezanimljivog prvog i znatno boljeg drugog poluvremena. Golove za domaćina su postigli Kvinsi Menig I Rikardo Gomeš, dok se u redovima gostiju u strelce upisao Luka Milunović.

Vratili su se navijači Partizana na stadion posle nekoliko utakmica suspenzije, usled nereda protiv Čukaričkog na Banovom brdu, i mogli su dobrih 40 samo da se nerviraju, grickaju nokte budu zabrinuti zbog načina na koji je njihov tim igrao i izgledao u tom periodu igre.

Preporučujemo

U međuvremenu su se tradicionalno obračunavali sa Upravom kluba povicima, bakljadama, orkestriranim navijanjem i prozivanjem čelnika poimence, što je verovatno dodatno okovalo noge domaćinu, čija “izvedba” se svela na završnih pet minuta poluvremena u kome su u kratkom periodu bili na lovorikama, potom i “na kritikama”, da bi na odmor bili ispraćeni zvižducima.

Mučio se Partizan od prvog trenutka, bolje rečeno, mučili su ih veoma dobro organizovani i za kombinatoriku raspoloženi gosti iz Kragujevca, koji ne samo da su “otupeli oštricu” napada Duljajevog tima, već su u većčem delu prvog poluvremena bili konkretniji, maštovitiji i brži tim na terenu, koristeći očigledne probleme u redovima crno-belih, nedostatak koncepcije, samopouzdanja, pa i strah koji je verovatno doneo povratak pristalica na tribine i sva ta negativna energija koja i nije imala puno veze sa fudbalom. Sve u svemu, timovi su se periodično smenjivali i u dominaciji u polju, u posedu, a zajedničko im je bilo to što ni jedni ni drugi nisu imali rešenje u poslednjoj trećini terena, s tim da, rekosmo već, u slučaju Radničkog 1923 je sve to nekako izgledalo lakše, jednostavnije bilo da se brani ili napada.

Foto: MN Press

Partizan je imao problema sa organizacijom igre, sa protokom lopte, pa I koncentracijom, jer u nekim situacijama prilikom, recimo, pasova u dubinu ka napadačima oni nisu bili spremni, često i okrenuti leđima lopti.

Tek nekoliko solidnih napada preko Natha i Pantića, koji su se trudili da proigraju trio u špicu, no, najdalje se stiglo do bloka rivala i ni makac dalje.

Slično I Radnički 1923, sa tom razlikom što su se gosti vrlo lako, sa jednim ili dva dodira, brzim promenama mesta, oslobađali I pritiska, ali I izlazili na polovinu crno-belih, gde je, pak, nedostajalo pravo rešenje.

Kada se činilo da će prvi deo igre proći bez pogodaka, situacija se ipak promenila nabolje, prvo po Partizan, potom i za Kragujevčane.

U 40. minutu Kvinsi Menig, najkonstantniji igrač Partizana u tekom vremenu, postigao je izuzetno lep gol, posle pasa Slobodana Uroševića I činilo se u tom momentu, skinuo veliko breme sa domaćina – 1:0.

Međutim, sreća je trajala samo četiri minuta, jer su gosti uzvratili istom merom, koristeći serijsku grešku u odbrani tima iz Humske. Stefan Čolović je “lomio” Uroševića na boku, uspeo da centrira, a onda je lopšta prošla pored tri igrača Partizana – Vujačića, koji je istina bio i najdalje, Saničanina, čija intervencija nije najjasnija, jer je promašio ceo “fudbal” iako mu je bio u zoni skoka, te Filipovića, kome se velikom nepažnjom Luka Milunović “uvukao” iza leđa I rutinski pogopdio sa druge stative pored ukopanog Popovića – 1:1.

Na kraju i zvižduci sa tribina za domaće igrače, kao “ispraćaj” na odmor, kao refleksija svega što se dešavalo i na terenu i na tribinama tokom prvih 45 minuta.

Nastavak sadržajniji, konkretniji sa obe strane, sa objektivno boljom igrrom Partizana u uvodnoj fazi, u kojoj je Radnički 1923 trpeo veliki pritisak Duljajevog tima, koji počeo prilikom za Meniga, posle dodavanja Natha, okončanom udarcem u spoljašnji deo mreže.

Kritika Duljaja u poluvremenu, koja je, kažu svedoci, odzvanjala hodnicima podno tribina je urodila plodom, crno-beli su pomerili linije ka golu rivala, napadajući sa velikim brojem igrača u poslednjoj trećini terena, te su Kragujevčani teško dolazili do daha i pasa, ali daleko od toga da su se predavali.

Kada se činilo da će kapitulirati, gosti su iskoristili pogrešan pas Partizana na sredini terena, posle koga se Vidosavljavić stuštio ka golu, “slomio” Saničanina dva puta, a onda i dobro šutirao, no, Popović je bio baš u bližem uglu i jednom rukom je skrenuo loptu u korner.

Ta prilika gostiju je donekle upozorila i umirila napade crno-belih, međutim, ubrzo su materijalizovali bolju igru na početku nastavka i to posle prekida, Igrao se 56. minut, crno-beli, odnosno Danilo Pantić je izveo slobodan udarac sa desnog boka, a najviši u skoku je bio Rikardo Gomeš, koji je glavom “spakovao” loptu u donji desni ugao golmana Lekovića – 2:1.

Ulazak Zorića i nešto ranije Evandra su Radničkom 1923 doneli energiju i upravo je pomenuti dvojac zadavao najviše problema domaćinu posle vođstva, ali je i Duljaj osvežio redove Dijabateom koji je takođe unosio pometnju u redova gostiju.

Upravo je igrač sa Malija postigao gol u 69, minutu, no, posle intervencije iz VAR sobe, sudija Pavle Tomić je poništio pogodak, Dve dobre akcije je imao i Jović, međutim, u oba slučaja je bio sebičan i očajno šutirao, pa je ubrzo zamenjen Jankom Jevremovićem. Uveo Duljaj u istom trenutku i Fejsu, ne bi li zatvorio utakmicu. No, bilo je jasno da se gosti neće predati...

Pritisak u poslednjih nekoliko minuta Kragujevčana, pa i nadoknadi vremena, Partizan je koristio za brzu tranziciju, međutim, više nije bilo ni snage niti vremena za promenu rezultata...

(Telegraf.rs)