Nova bruka Partizana od Čuke: Liga šampiona ostaje pusti san u Humskoj, crno-beli na deobi 5. mesta

Ne ume Partizan ovog proleća da se nosi ni sa najslabijim rivalima u Superligi, a kamoli sa Čukaričkim, ekipom koja je godinama u vrhu našeg fudbala i koja s pravom od večeras zauzima drugu poziciju za tabali.

Drugi put u tri dana, ovoga puta u prvom kolu plej-ofa, tim sa Banovog brda je “školovao” posrnulog velikana iz Humske, ovoga puta minijaturom Marka Docića, koji je u smiraju prvog dela izenadio i matirao Nemanju Stevanovića sa 40 metara za konačnih 1:0, ugrožavajući na taj način crno-belima i četvrtu poziciju u takmičenju.

Ništa fudbaleri Partizana nisu naučili iz poraza od Čukaričkog koji im se dogodio samo pre tri dana, iako su imali situaciju da koriguju greške, pojačaju voljni momenat i makar na inat da pokušaju da dokažu da su, kako reče trener Igor Duljaja, vredni dresa crno-belih.

Umesto toga, čak i sa pet promena u timu, u kome su neki od igrača dobili i drugačije uloge, gosti iz Humske su potvrdili nemoć, nedostatak ideje, plana, iako su prividno dobar deo prvog poluvremena bili egal sa Čukaričkim.

Nažalost po crno-bele, to je trenutno referenca, jer Duljajev tim ne samo što ne može nikoga da nadigra, ne može više ni čestito da zapreti, sem stihijski, sa distance što je i ovoga puta bio slučaj.

Počelo je jedanaestercem za Čukarički, koji je dosudio sudija Ostraćanin, kasnije i uz pomoć VAR korigovao grešku, ali ta situacija je zapravo sublimacija problema kojima robuje Partizan, grešeka iz “školskog dvorišta” koje ozbiljne ekipe kažnjavaju.

Pogrešio je tada Urošević u osnovnom elementu – pasu na deset metara, Tomović je ukrao loptu, odigrao Ivanoviću, koji je brzo ugrabio nekoliko metara i odigrao za Vladimira Lučića. Da je fudbaler Čukaričkog odmah šutirao, verovatno bi postigao gol, jer je bio sam, ali je odlučio da sačeka kontakt Filipovića, potom i naivno pao, pa sudijama “ispred ekrana” nije bilo teško da čponište odluku.

Bez obzira što je Partizan posle toga delovao malo življe, konkretnije, Čukarički je i dalje bio opasniji tim, tim koji ima plan I zna šta hoće, čije su akcije konkretne, uigrane, smislene i tečne.

Brzo su Kerkezovi izabranici kompinovali, bili brzi u u tranziciji u oba smera, tražili način i kroz igru po bokovima, ali i dubinom, odnosno odloženim loptama preko Badamosija pukotinu u odbrani kojom bi načeli goste.

Rekosmo već, Partizan je držao glavu na površini koliko je mogao, ali se videlo da u igri crno-belih ništa nije “ukalupljeno”, da ne postoji ni “plan A”, a kamoli neki drugi u slučaju da ne krene... Udarci Rikarda, Belića i Uroševića (prekid) sa distance bili su samo kap u moru problema, jer nisu ni “zagrejali” golmana Nemanju Belića, niti bili opasni po Čukarički.

Škripalo je, ali se nekako “vuklo” do završnice, a onda je “puklo” na najmanje očekivanom mestu – golu. Bio je to 42. minut, naizgled “običan” prekid Marka Docića sa 40 metara iskosa, posle faula nad Badamosijem, vezista Čukaričkog je pretvorio u svoju minijaturu, najviše zahvaljujući golmanu Nemanji Stevanoviću, koga je lopta iznenadila, verujući da će otiću u gol-aut, a prošla mu je kroz ruke i zakoprcala se u mreži – 1:0.

Gol koji možda najbolje oslikava i proleće, sve ono što se dešava u i oko Partizana, očaj na svim nivoima...

Ništa se značajnije nije promenilo u odnosu snaga ni početkom drugog dela, iako je Partizan zapretio posle akcije Rikarda, Dijabatea i Pantića, čiji je udarac završio iznad prečke. Čukarički je bio tim koji kontroliše dešavanja na terenu, više je “na lopti”, a crno-belima su najviše problema pravile ofanzivne tranzicije rivala, koje su Kerkezovom timu omogućile da kroz dva ili tri pasa dođu do poslednje trećine. Ipak, domaćin je u završnom delu terena, iako je pravio prednost preko Badamosija, nekoliko puta birao pogrešna rešenja i omogućavao Partizanu da se “namesti” i odbrani.

Pokušao je Duljaj tada da oplemeni vezni red, Kolorada je zamenio Natho, pa je Pantić vraćen na poziciju zadnjeg veznog, ali je ubrzo morao ponovo da “presloži” manevar, jer je Kristijan Belić, sprečavajući jednu kontru, dobio žuti karton i “visila” je realna mogućnost da bude isključen. Pomeren je potom i Natho uz Pantića, a priliku je dobio mladi Baždar, no, sem daška brzine nije bilo mnogo promene u igri i utisku.

Manjao je i Kerkez, tražeći pravi balans sa rivalom, ali I eventualnu svežinu koja bi mu donela drugi gol i potpuno mirnu završnicu. Pošto je veći deo drugog poluvremena prošla bez pravih prilika, makar se borba rasplamsala u samoj završnici u kojoj je svaki od timova imao cilj, domaćin da sačuva prednost, gosti da spasu obraz ili bar ono što je od njega ostalo posle silnih poraza.

Čini se da je Partizan bio bliži svom cilju, jer je prvo Urošević na desetak metara promašio loptu, posle prekida Natha, da bi u 86. minutu Rikardo pogodio stativu na sjajan centaršut Marka Živkovića. Sve su to bile samo “prazne puške”, Čukarički je izdržao do kraja i zasluženo slavio, pa je Partizanu posle prvog kola plej-ofa ugrožena i četvrtak pozicija.

(Z. Ivković)