Džaba vam Mesi, moji sinovci

Ako je ko sinonim za steroidno-finansijski klub u svetu fudbala, onda je to Pari Sen Žermen. Dobro, i Mančester siti, ali on sada nije za raspravu. Sada je po sredi tim iz "grada svetlosti" koji ni sa parama, ni sa silnim pojačanjima i zatrašnjivanjima ostatka evropskog karavana, ni sa Mesijem, Nejmarom i Embapeom nije uspeo ni ove sezone da omiriše ušatog. Šta još mora da se uradi za uspeh? Za 12 sezona veliko ništa i za glavobolju Arapa svašta.

Pre više od decenije, QSI je preuzeo pariski klub u nameri da dugovečnu tradiciju nadogradi kontinentalnim uspesima, ali sve što je predsednik Naser Al Kelaifi video za sve to vreme jesu nove bore i tek jedno finale Lige šampiona.

Ko god je bio vredan na tržištu, ili je došao u Pariz ili je bio na meti Parižana. Na kraju je i veliki Lionel Mesi došao.

No...

Mnogi će se setiti vremena i pre dolaska džakova, kada je emocija bila lepša, ali uspesi zasigurno manji.

Danijel Ljuboja, Pauleta, Žerom Roten, Cana, Branko Bošković, Mario Jepes...

Sve to vraća u neka manje poznata vremena kada francuska liga nije bila na švedskom stolu, čulo se samo za pojedince i za limitirane domete u svetu koji je pripadao nekome drugom.

Od 2001. godine do arapskog preuzimanja, PSŽ je imao tek jedno učešće u Ligi šampiona.

Ogromna baza navijača, prepoznata širom kontinenta. Ogroman grad, jedan od glavnih u Evropi. Ogroman potencijal za čiodu u fudbalskoj mapi.

I, stiže transformacija - stižu pare koje će zauvek promeniti krvnu sliku pariskog kluba.

Promeniti po imenima i platama, gurnuti ga u elitu, ali ne i do onog uspeha koji je godinama juren.

Već sada sve liči na Iznoguda i njegovu opsesiju da postane sultan umesto sultana. Iznova favoritsko mesto i iznova žestok pad u elitnom hodniku.

Četiri četvrtfinala, tri osmine finala, pa finale, pa polufinale, pa dva puta povratak na osminu finala.

Koliko je papir nekada nebitan i bezvredan. Pari Sen Žermen nas je to naučio.

Kada jedan Bajern Minhen, po imenima, zvuči slabo kada zvezde Svetaca izađu na teren.

Koga bi trebalo još da kupe?

Mogu li da plate Mesijeve klonove?

Ili da mu za silne milijarde ispotpisuju celu buduću lozu?

U čemu je tačno problem?

Pojedinačne super-mega-giga-ultra zvezde koje su se sabrale u Parizu ne deluju onako kako se Al Kelaifiju snivalo. Samo deca u dresovima Mesija, Embapea i Nejmara ne shvataju da se radi o debelim ego pokrivačima kojima su sva trojica pokrivena uz deku samoživosti i izvoljevanja. Sve je to cena njihovog obitavanja pod Ajfelovu kulu.

Još kada se dodaju Serhio Ramos, Markinjos, Verati, Hakimi, Donaruma... Sve zlatne sličice svog doba. I na Terazijama bi koštali mnogo.

E, sada, ekipno je to jedna četa kojoj se ne dovodi u pitanje osvajanje francuskog šampionata. Običnom laiku da se da bezgraničan budžet, taman bi ovakav tim sklopio uz sitne finese.

Taman kao i klinac u skupocenom restoranu. Ne znaš da odabereš sa razumevanjem, da naručiš neku esenciju i kombinaciju prefinjenih ukusa kada ti se već da, ali ne - ti naručiš picu i Koka Kolu.

Sigurica. Nema greške. Bez rizika i na čist zicer. Kaprićoza je adut među hranom, Ol Star. Za to si čuo i to ćeš naručiti.

Svi znaju kako se kaprićoza pravi i znaju joj ukus. Jeste, ukoliko je pravi velemajstor, ona će biti predobra, ali je predvidiva. Iznenađenja nema.

Ogladneh, pa bi bilo dobro da i prestanem sa ovim jasnim ukazivanjima.

Gde ćeš bolje od Lionela Mesija, Nejmara i Kilijana Embapea?

Pa, definitivno može bolje.

Ovaj lek evropskog fudbala je postao otrov za Parižane.

Koliko god Nejmar znao fudbala, njegovo ponašanje je nešto što se trpi i toleriše. U ekipi imati nekoga za koga znaš da će biti odsutan kada on to želi. Noćna mora za trenera.

Sada je povreda, ali često je sve osim povrede.

Šta može Galtije da uradi sa svojim uticajem, a da ne trpe finansije bogatih vlasnika?

Od ove trojice radi svako šta želi, a za to konsekvenci nema. Psihologija je mnogo dublja od njihovih fudbalskih umeća.

Tako dođe Bajern Minhen sa kompaktnom celinom i u jednoj šahovskom dvoboju te izbaci sa dve pobede.

Definitivno je nova rekonstrukcija na pomolu. Samo što u skupim projektima rekonstrukcije i popravke su dva put skuplje.

Sve je megalomanski u tom Parizu, ali niko ne kreće od nule.

Dođe jedan trener, dovede 5-6 zvezdanih pojačanja i pokušava da ih uglavi u ostale zvezdane starosedeoce.

I iznova i iznova...

I Blan i Emeri, a teh Tuhel i Poketino... Galtije je već dobio skupe igračke koje se intervalno ne slažu jedna sa drugom.

Nije vlasnik namćor, da pare i vremena svima, ali niko od pomenutih nije uspeo da sklopi mozaik koji bi mogao da pokaže kući i opravda tolike troškove.

Ništa, još jedna godina dominacije u selu, a totalnog razočaranja u gradu.

Koju ćemo narednu zvezdu videti u dresu Pari Sen Žermena i kada će se shvatiti da dobra rebarca neće učiniti svaki pasulj sjajnim.

(Telegraf.rs)