Srpski elitni fudbal u 21. veku: Da li je moguće da i dalje slušamo žalbe na loše stanje superligaških terena?

Superligaška fudbalska slika je onakva kakvu je znamo svih ovih godina i sve je uglavnom vrlo loše i negledljivo, odbojno je, i bez nagoveštaja nekih korenitih promena. Stadioni su dotrajale ruine, oseka navijača je sve veća, vlada totalna nezainteresovanost, i ono što uz tu činjenicu najviše smeta mnogima i prilično iritira iz sezone u sezonu, a izuzetno ometa glavne aktere na zelenom pravougaoniku - tereni su u vrlo lošem stanju.

Zagazili smo odavno u 21. vek, u eru tehnoloških čudesa, inovacija, u vreme kada se planira osvajanje svemira, a još teramo loptu po blatu. Doslovce.

Kako gde, istina, ali sve su to uglavnom kritične ili bolje rečeno "krtične" površine za najviši nivo fudbala, jer kao da su krzneni bubojedi pod njima obitavali, rovarili i pravili gomilice zemlje po površini. Travnate podloge gde se ima igrati najbolji fudbal su nam ispod standarda na kojem bi morali biti za najviši stepen ove igre. Pričamo o osnovnim uslovima. Dalje da ne idemo.

Trener šampiona Srbije Miloš Milojević i njegov tim, ali i mnogi pre njih, su se još jednom mogli uveriti kako izgleda kada si do gležnjeva u glibu. Mogu da pridikuju do sutra, igraće i naredne sezone, pa i one posle nje...

- Odigrali smo dobar meč na zahtevnom terenu. Svaka čast momcima, nije lako adaptirati se i kontrolisati utakmicu na jednom ovakvom terenu, protiv izuzetno čtvste ekipe. Mislim da je u interesu srpskog fudbala da to bude drugačije. Ovo je lep kraj, imaju superligaša, mislim da bi mogli da ponude više da je teren bolji. Nije to samo zbog nas, već i zbog njih, zbog razvoja srpskog fudbala. Ne volim kad u pripremi utakmice moram da razmišljam da li će nam teren omogućiti da radimo nešto što ne radimo - sabrao je utiske Milojević posle posete ivanjičkoj njivi.

I tako svake godine, svake sezone u ovo doba slušamo sve jedne te iste žalbe na ono na šta se u nekim normalnim šampionatima niko ne žali.

Da je, na primer, one solidne pare od Mundijala FSS namenio za sanaciju i zamenu travnatih podloga od Surdulice do Subotice možda bi to popravilo sveukupnu sliku o našoj ligi. Možda kvalitet fudbala tada ne bi automatski bio bolji ali bi mu se dala veća šansa da bude bolji. Tamo gde je kritično sanirati, poravnati, zameniti, unaprediti. A mi, opet smo izabrali da to tako ne bude, nego smo opet u blatu.

Samo jedan superligaški klub ima teren za igranje po najvišim evropskim standardima ispod kojih ne bi smelo da se ide ako se želi u trku za Evropom i u tom pogledu samo TSC iz Bačke Topole prati trendove. Samo jedan!

U Hrvatskoj su, primera radi, svi klubovi HNL-a svoje terene sredili, uredili, drenažirali, i svi su po najvišim standardima - hibridni. Tamo blata nema. Odavno.

Baš takav teren u ovako kišnom i hladnom periodu pokazuje najbolje karakteristike jer se ekspresno "oporavlja" i čini da lopta klizi po njemu, a ne da, kao što je slučaj na "oranicama", ona "tandrče".

Nije jeftin, ali je trajno rešenje i jedan je od najvažnijih činilaca razvoja fudbala ko želi da ga razvija. Šta je drugo više potrebnije od najbolje podloge na kojoj se igra najpopularnija igra? Ako igrači nisu ti kojima se moraju obezbediti najbolji uslovi - za koga će se to učiniti?

Novi stadioni i tereni su nikli u Loznici, Leskovcu i Zaječaru - tamo je na svu sreću sve po najvišim standardima osim što tamo nema superligaškog fudbala. Ivanjica je izgleda neatraktivna lokacija da se tamo konačno uredi ta superligaška livada. Neka čeka Javor.

Isto je u Kruševcu, Novom Pazaru, Nišu, svake sezone isto. Čekaće i tamo na bolje dane. Ako ih se sete.

Do nekih boljih vremena, teramo dalje.

U blatu, naravno.

(Telegraf.rs)