Brat Siniše Mihajlovića zaplakao uživo na TV-u dok je otkrivao neverovatne priče iz Mihinog života i karijere

Brat Siniše Mihajlovića, Dražen Mihajlović, gostovao je na televiziji K1, gde je emotivno pričao o svom bratu, koji je preminuo u decembru 2022. godine posle borbe sa leukemijom.

Mihi u čast Crvena zvezda će na meču protiv Vojvodine organizovati i oproštaj od svog velikana, a o tome je pričao i Dražen, koji se u jednom momentu i rasplakao pred kamerama.

- Jeste, sudbina je tako htela da ta utakmica bude između ta dva njegova tima, Zvezde i Vojvodine. Da podsetim, njegova poslednja oproštajna utkamica bila je 2007. godine u Novom Sadu na stadionu Karađorđe, a ova oproštajna utkamica obleževa njega, njegov život. Biće na Marakani, nadam se pred prepunom Marakanom i pozvao bih sve navijače, sve one koji su ga voleli, ne samo navijače, nego i sve one koji su ga voleli i poštovali. Ne samo zbog sporta, nego zbog svega onog što je učinio u životu. Da dođu na stadion i da se nekako i mi dostojno oprostimo od njega ovde u Srbiji.

- Mi smo odrasli u jednoj, nije to bila mala, to je bila velika porodica, ne mogu da kažem da je bila siromašna. Nekada je postojao taj srednji stalež. Mi smo imali tu jednu sobu i jedan krevet. Živeli smo tu do moje 14 godine kada sam otišao na školovanje u Zagreb, on je sa sedamnaest otišao u Novi Sad. Mnogo mi je teško kada pričam sada - pričao je Dražen, koji je nakon toga zaplakao.

Dražen je ispričao da se Miha nikada nije vodio novcem u karijeri gde god da je prelazio.

- Nije kao današnji klinci kada neko spomene "Real Madrid" i ove ostale velike klubove i donesu gomilu para, oni polete za tim. On se vodi nečim drugim, vodio se time da želi da napreduje, da ide korak po korak i u tome je uspeo. Imao je sreće da dođe u Vojvodinu i budu šampioni, posle toga da mu se otvori put ka Zvezdi, da bude i evropski i svetski šampion, i dalje da ne nabrajamo. Svi znamo gde i kako ga je put vodio dalje. Nikad on nije težio ka novcu, nikad mu novac nije bio na prvom mestu, i kao što sma rekao potičemo iz siromašne porodice, ali to je sve mislim doprinos naših roditelja koji su nas tako vaspitavali.

- Uvek je on imao tu neku odlučnost u sebi, imao je istrajsnost. Nikad nije ostavljao posao na pola, uvek je to želeo da završi, da privede kraju. Uvek je ta crta bila u njemu.

Ispričao je u kakvoj je teškoj situaciji bila njihova majka, koja je Hrvatica, kada je nakon rata odlučla da krene za svojim mužem i sinovima.

- Potičemo iz porodice mešovitog braka, majka nam je Hrvatica, otac nam je pravoslavac, Bosanac. Bilo je tu dosta problema kada je nastao taj rat, tamo kod nas u našim krajevima s jedne strane porodica majke koja nije podržavala to što je ona udata za pravoslavca. Oni pre toga nisu pokazivali to, bili smo zajedno, smatrali smo da smo Jugosloveni. Nikada se nije dovodilo u pitanje da li je neko Srbin da li je neko Hrvat. Mi smo bili Jugosloveni, tako su nas i roditelji vaspitavali.

- Onda se došlo to što je došlo i došlo je do tih raznoraznih podela. I u porodici a i među prijateljima. Jako je to teško bilo, naročito našoj majci koja je bila na dve strane. Ona se odlučila da bude uz svoju porodicu i da krene za svojim sinovima i mužem. Ona je najveći teret osetila na sebi. Ona je jaka žena, kao što ste videli do sada.

Ispričao je i kako je izgledao susret između Siniše i jednog od najboljih prijatelja koji je nakon rata srušio Mihinu kuću i pred njegovim roditeljima pucao u sliku Mihe i njegovog brata na zidu.

- Što se tiče prijatelja, da, istina je, dolazio nam je u kuću, spavao je kod nas, Siniša kod njega. Koliko puta ručali zajedo, družili se. Bio sam prisutan tada, kada se to desilo u Zagrebu. Bilo je to pre utakmice 1999. godine u Zagrebu kada je bilo 2:2. Došao je da ga vidi, da popričaju i objasnio mu je stvari zbog kojih je sve to morao da uradi. Razumemo mi i njega i dobro je što je to uradio na kraju. Dobro je iz razloga što su majka i otac odmah nakon toga napustili našu rodnu kuću i došli su u Novi Sad. Tako da im je u neku ruku sačuvao život.

- Samo svojim radom je postigao to što je postigao. Kada je došao u Vojvodinu bio je mršav i nikakav što se kaže, ali Slavko Obadov naš proslavljeni džudista ga je uzeo u svoje ruke i napravio je od njega to što je napravio.

Otkrio je Dražen i neke anegdote sa Ljupkom Petrovićem, legendarnim trenerom koji je trenirao Mihu i u Vojvodini i u Zvezdi.

- Postoji ta anegdota da kada je video Ljupka Petrovića par godina nakon osvajanja KEŠ-a da je bacio cigaretu iz ruke. A postoji još jedna anegdota što se tiče Ljupka i Siniše. To nije bilo doba karantina, svi su bili u svojim stanovima pre utakmice. Ljupko je sa još jednim čovekom obilazio igrače i dolazio do stana da proveri da li su kod kuće. U jednom trenutku je došao kod njega u stan, Siniša je bio sa nekom devojkom. Znao je da dolazi Ljupko pošto mu je bilo javljeno.

- Kada je Ljupko zazvonio na vrata on je devojku izbacio na terasu. Bila je zima. Brzo je uzeo karte i razbacao je po stolu kao da dvoje igraju. Kada je Ljupko ušao pitao ga je "šta radiš ti"? Siniša mu je odgovorio da igra karte a Ljupko ga je upitao "Kako to igraš karte sam sa sobom"? I Siniša mu odgovori da često igra sam sa sobom karte da to nije ništa čudno. Ljupko je poverovao u tu priču, otišao je nazad i sutradan se sreo sa svojim prijateljem Mišom Gavrilovićem i ispričao mu je to sve. Rekao je Miši "veruj mi bolje da sam mu našao nešto u stanu nego što sam video da igra karte sam sa sobom. Ovaj mali je skrenuo sto posto".

Fizički dosta ličite. Da li si se ikada okoristio zbog toga i da li si nahvatao neku devojku zato što si Sinišin brat?

- Ne. Problem je visina. Da smo iste visine možda bih i mogao ovako ne.

Volele su ga devojke. Do braka je bio popularan i u tom smislu.

- To je normalno za takvu ličnost. Bio je lep momak a pored toga je bio sportista i bio je poznat.

Izabrao je pravu ženu. Zašto je baš nju izabrao? I u tvom pismu je dobila poseban segment zahvalnosti i tvoje poštovanje.

- Ja moram da se zahvalim njegovoj supruzi Arijani na svemu što je učinila za sve ove godine dok je bio u bolnici. Ona je svaki dan provela uz njegov krevet. Zaista nešto neverovatno. To može samo neko ko iskreno nekoga voli. Tako da, jeste, izabrao je pravu ženu, nije pogrešio. Stvarno je jedna divna majka, divna supruga je bila. Zaista samo reči hvale imam za nju.

Nezapamćeno je to da jedna nacija toliko prihvati bol porodice kao što je to bio slučaj sa Sinišom. Jel bio Siniša svestan koliko je voljen?

- Ja mislim da nije bio svestan koliko je voljen. Ne znam kako to da kažem sada da slikovito objasnim. Imali smo priliku da nas na sahrani vozi vozač ambasade republike Srbije pri Vatikanu koji je rekao majci i meni u kolima "Vi morate biti ponosni na vašeg sina i na vašeg brata. Ovo što ja sada vidim i što doživljavam zajedno sa vama malo ko od italijanskih državnika je doživeo da se isprati na ovakav način". Bukvalno svaka uličica, svaka raskrsnica je bila zatvorena, prazne ulice su bile. Imali smo pratnju. Ljudi su izlazili iz kola, neki su plakali, neki su tapšali, neki su bacali cveće. Podsećalo me je na ono vreme Tita. Kada je Tito prolazio pa smo ga dočekivali sa cvećem. Ja sam isto bio iznenađen. Znao sam da je cenjen i da je poštovan a da je toliko cenjen i poštovan zaista nisam znao. Hvala svima njima, italijanskom narodu, gradu Rimu za sve što su učinili za njega u tim poslednjim danima.

Dražen je najavio dolazak na Marakanu za Mihin oproštaj, ali je najavio da će tu sa njim biti i Mihini sinovi Dušan i Nikolas, dok supruga Arijana sin Miroslav i ćerke Viktorija i Virdžinija nisu u prilici da dođu.

-  Da naravno, biću tamo zajedno sa Sinišina dva sina Dušanom i Nikolasom. Nažalost Mirosla, Viktorija, Virdžinija i Arijana ne mogu da dođu. Miroslav je skoro počeo da se bavi poslom kao i njegov otac, a njih tri imaju takođe poslovne obaveze koje su ranije zakazane i nije ih moguće otkazati. Jako im je žao ali kako sam rekao, biće prisutni Dušan i Nikolas zajedno sa mnom i moje dvoje dece. Biće prisutna porodica i ovom prilikom bih se zahvalio svima koji učestvuju i koji su došli na ideju da se tako nešto napravi. Velika nam je čast da uopšte budemo tamo i lepo je da se ta dva kluba na jedan dostojanstven način oproste od Siniše. Gledali smo i b ili smo svedoci da su i Lacio i Bolonja odigrali jednu takvu utakmicu i da je bila organizovana na takav način. Hvala svima na tome. Pozvao bih sve, ne samo navijače, nego sve one koji su ga poštovali. To nije samo utakmica Zvezda Vojvodina to je više od utakmice.

Na kraju je upitan i da li bi ponovo napisao otvoreno pismo koje je izazvalo veliku pažnju javnosti.

- Da sigurno. To je nešto što je izašlo iz mene. Nešto što me je tištilo. Zato što poznajem sve te ljude i znam koliko im je u životu pomogao i eto nisu se udostojili... Ali nema veze, to ide na čast njima a ne meni.

Podsetimo, utakmica između Crvene zvezde i Vojvodine na programu je u subotu od 16.00, ulaz je besplatan, a na tom meču će se i u Srbiji navijači oprostiti od velikog Siniše Mihajlovića.

(Telegraf.rs)